Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018.
  • Komentari TS na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije u Srbiji 2019

Pod lupom

Prev Next

Komentar predloga zaključaka povodom razmatranja izveštaja Poverenika za 2018.

Predloženi zaključak povodom godišnjeg izveštaja Poverenika po kvalitetu daleko zaostaje za zaključcima koje je Skupština usvojila pre pet godina. Podsećamo da je Skupština pre pet godina poslednji put usvojila zaključke povodom izveštaja nezavisnih državnih organa, da je obavezala Vladu da izvesti o urađenom u roku od šest meseci, ali da su potom izostali i izveštaj Vlade i nadzor Skupštine. U potonjim godinama, zaključci nisu ni usvajani. Okolnost da je Skupština, nakon oštrih kritika domaće javnosti i Evropske komisije, konačno počela da vrši ovu svoju obavezu, svakako jeste pozitivna. Međutim, zaključak ne donosi rešenje za sve glavne probleme o kojima govori...

Civilno društvo predlaže da Nevena Ružić rukovodi institucijom Poverenika

Više od 60 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika stručne i naučne zajednice poziva narodne poslanike da podrže Nevenu Ružić kao kandidatkinju za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Čvrsto smo uvereni da Nevena Ružić poseduje stručnost, iskustvo i integritet koji su neophodni za rukovođenje institucijom Poverenika. Nevena Ružić već 10 godina radi u instituciji i sada je na funkciji pomoćnice generalnog sekretara Službe Poverenika. Dosadašnjim radom značajno je doprinela poverenju građana u instituciju Poverenika zbog čega verujemo da bi i u budućnosti delovala u interesu javnosti. Sigurni smo da osim relevantnog stručnog znanja (master diploma...

Spalionica životinjskog otpada zgrće novac po partijskoj liniji

Privatna spalionica životinjskog otpada iz Vrbasa, koja je u vlasništvu firme "Eko vet" iz Novog Sada, nastavlja nesmetano da radi, uprkos tome što se lokalni ekolozi bune zbog zagađenja i uprkos pisanju medija o tome da opštine u Vojvodini sa njom zaključuju ugovore kao po komandi, zbog jasnih indicija da je firma u vezi sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS). Tako je, na primer, opština Srbobran "Eko vet plusu" platila za spaljivanje životinjskog otpada čak devet puta više nego što u te svrhe izdvaja glavni grad Beograd: maleni Srbobran za te svrhe je izdvojio devet miliona dinara. Srbobran je inače deset...

Povučen nezakoniti uslov za kandidovanje poverenika

Skupštinski odbor povukao je nezakoniti uslov za izbor poverenika za informacije od javnog značaja.   Mirko Krlić, predsednik Odbora za kulturu i informisanje, kaže za Insajder da je izbrisan uslov da kandidat u trenutku predlaganja za funkciju poverenika nije zaposlen u drugom državnom organu.   “Na insistiranje više nevladnih organizacija, odlučili smo da povučemo taj uslov, kako bi svako ko ispunjava zakonom propisane uslove mogao da bude kandidat za poverenika. Međutim, onaj ko bude izabran na tu funkciju neće moći da radi u drugom državnom organu”, navodi Krlić.   Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje u petak je pokrenuo proceduru za izbor novog poverenika, kada je...

TS uputila predlog zaključka o izveštaju Poverenika

Transparentnost Srbija dostavila je skupštinskom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predlog zaključka povodom razmatranja izveštaja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Odbor bi na sednici 17. juna trebalo da razmatra izveštaj Poverenika o sprovođenju dva zakona u njegovoj nadležnosti, kao i godišnje izveštaje Ombudsmana i Agencije za borbu protiv korupcije. Prethodnih godina ovi izveštaji nsiu razmatrani ili su razmatrani sa velikim zakašnjenjem na sednicam anadležnih odbora, a parlament ih u plenumu nije razmatrao od 2014. godine. Sednica Odbora za pravosuđe zakazana je dve nedelje nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije u kojem je, pored ostalog...

Građani su shvatili da političari troše njihove pare, a da oni tu ništa ne mogu

Transparentnost javnih finansija u Srbiji je loša, partije na vlasti su zatvorene i nedostupne medijima i organizacijama civilnog društva, a građani, iako znaju da je reč o trošenju njihovog novca, smatraju da na to nemaju nikakav uticaj, ocenili su učesnici tribine o transparentnosti javnih finansija koja je organizovana u Beogradu. Iako je Srbija donela zakone iz kojih proizilaze obaveze za sve one koji prave i troše budžet, a internet je doprineo tome da je teže naći izgovor zašto se neki podatak ne dostavlja javnosti, stvari i dalje ne stoje dobro, navodi programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.   "Sami ti zakoni...

Skupština da povuče sporni uslov za izbor novog poverenika

Organizacije civilnog društva pozivaju Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine da iz poziva poslaničkim grupama za predlaganje kandidata za izbora novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povuče uslov koji nije predviđen zakonom, a odnosi se na obavezu da kandidat u trenutku predlaganja za funkciju poverenika nije zaposlen u drugom državnom organu. Ovaj uslov je eliminišući faktor za sve kandidate koji trenutno rade u državnim organima, uključujući i Službu poverenika, a u suprotnosti sa svrhom člana 30 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u kome se navodi da osoba koja bude izabrana za...

Vlast nije spremna da se bori protiv endemske korupcije

Srbija je zemlja endemske korupcije, koja ugrožava funkcionisanje društva, ali vlast nije spremna da se protiv toga istinski bori, niti da izgradi sistem transparentnog upravljanja, ocenjeno je na okruglom stolu posvećenom javnosti rada državnih i lokalnih javnih preduzeća koji je u Novom Sadu organizovala Transparentnost Srbija. Programski direktor TS Nemanja Nenadić ukazao je da je, posle brojnih primedbi iz civilnog sektora, u drugom Nacrtu izmena i dopuna zakona o informacijama od javnog značaja izbačeno prvobitno sporno rešenje kojim je bila predvidjena mogućnost da državni organi pokreću postupke protiv poverenika za informacije od javnog značaja. Medjutim, kako je istakao, i dalje je zadržano...

Prioriteti antikorupcijske politike

Šta treba da budu prioriteti nove Vlade i Skupštine u borbi protiv korupcije

 

Uvažavajući u punoj meri činjenicu da se političke stranke, koalicije i grupe građana mogu legitimno opredeljivati na različita rešenja u pogledu spoljne politike, uređenja države, ekonomsku i socijalnu politiku ili da zastupaju posebne interese pojedinih društvenih grupa ali i činjenicu da postoji veliki broj mera koje se mogu sprovesti bez obzira na ove razlike, polazeći od toga da bez pravne države ne može biti uspešne borbe protiv korupcije osim selektivne, svim koalicijama i strankama koje će učestvovati u radu Skupštine i Vlade u narednim godinama predlažemo da u svoje delovanje uključe sledeće minimalne standarde i prioritete za delovanje:

 

 

  1. Čuvanje jedinstva pravnog poretka: ne bi se smelo dogoditi da Vlada predloži, da Skupština usvoji ili da Predsednik Republike proglasi ni jedan zakon ukoliko su dobili argumentovano upozorenje da je suprotan Ustavu; iz istog razloga ne bi se smelo dogoditi da bude predložen, usvojen ili proglašen ni jedan zakon koji unosi pometnju u pravi poredak time što će biti u suprotnosti sa ranije donetim zakonima, što se do sada dešavalo u oblastima javnih nabavki i pristupa informacijama; Vlada ne bi smela da donese nijednu uredbu koja će biti suprotna zakonu (poput aktuelnih uredbi o poverljivim nabavkama) niti da kroz svoje zaključke uređuje materiju koja se može uređivati jedino zakonom (npr. sadašnje uredbe o „kosovkom dodatku“ ili o naknadama za neizabrane sudije i tužioce).
  2. Veća javnost i participativnost procesa donošenja odluka: nikada se ne bi smelo dogoditi da Vlada predloži zakon koji nije prošao javnu raspravu, uz razumno vreme za upućivanje predloga, obavezu razmatranja konkretnih sugestija koje su upućene i obrazloženje zbog čega su predlozi prihvaćeni ili ne. Da bi se ovaj cilj postigao trebalo bi dopuniti Zakon o državnoj upravi, Poslovnik Vlade i druge propise. U Skupštini treba prekinuti lošu praksu da se predlozi zakona koji su upućeni kao narodna inicijativa ili od strane opozicionih poslanika uopšte ne razmatraju i propisati rok u kojem se takvi predlozi moraju staviti na dnevni red. Potrebno je zakonski urediti i učiniti javnim lobiranje bilo da je ono usmereno ka izvršnim organima vlasti ili na poslanike i odbornike. Zapisnici i diskusije sa sednica Vlade treba da postanu po pravilu javni, uz odluke o imenovanjima, razrešenjima, postavljenjima i predlaganju kadrovskih rešenja treba davati i obrazloženje a na veb-sajtu Skupštine treba objavljivati amandmane i podatke o glasanju; treba zakonski urediti proces vođenja i javnost informacija u vezi sa zaključivanjem međudržavnih sporazuma i kreditnih aranžmana, kako bi se izbeglo zaključivanje štetnih ugovora ili zaobilaženje propisa o javnim nabavkama.
  3. Oprez pri regulatornim i finansijskim intervencijama. Svaka regulatorna ili finansijska intervencija države, naročito kada utiče na privredu, stvara povećanu opasnost od nastanka korupcije. Zbog toga treba težiti da se ovakve intervencije čine samo kada su neophodne i uporedo obezbediti mere zaštite od korupcije (npr. utvrđivanje jasnih kriterijuma za dodelu sredstava, objavljivanje informacija o odlukama, nadzor nad njihovom primenom). Između ostalog, trebalo bi nastaviti reformu propisa radi otklanjanja procedura koje opterećuju rad privrede i građana, prekinuti praksu privilegovanja privrednih subjekata kroz opraštanje ili preuzimanje njihovih dugovanja i objaviti jasnu računicu eventualnih koristi od finansijskih podsticaja kroz državnu pomoć naspram troškova koje ta pomoć podrazumeva.
  4. Strateški pristup u borbi protiv korupcije. Vlada i Skupština treba da usvoje nove sveobuhvatne strateške dokumente za borbu protiv korupcije (Strategija i akcioni plan sa precizno određenim rokovima i izvršiocima), ali i da obezbede njihovu primenu kroz uvođenje mehanizma odgovornosti za neispunjenje zadataka. Pored toga, treba obezbediti primenu i drugih značajnih, već usvojenih strateških dokumenata – npr. Strategija razvoja sistema javnih nabavki koji sadrži značajne antikorupcijske mere, Strategije reforme državne uprave i dr. Ne bi smelo da se dogodi da Vlada postupa suprotno strateškim aktima koje je sama donela – ukoliko će one biti tretirane kao neobavezujuće štivo, namenjeno samo za pokazivanje stranoj i domaćoj javnosti, bolje je ne trošiti energiju na njihovo donošenje.
  5. Reforma javnog sektora treba da obuhvati, između ostalog i sledeće mere: smanjenje broja članova Vlade (npr. ne više od 17, u skladu sa izbornim obećanjima koja su se mogla čuti tokom kampanje); smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru; prestanak prakse povećavanja javnog sektora nepotrebnim izmeštanjem poslova državne uprave u javne agencije i organizacione oblike sa nejasnim pravnim statusom; preispitivanje aktuelnih sistematizacija radnih mesta i njihovo usklađivanje sa stvarnim potrebama organa za ispunjenje zakonskih zadataka a ne sa zatečenim stanjem; uvođenje jasnih i objektivnih kriterijuma za zapošljavanje i napredovanje, kao i mera za rešavanje sukoba interesa kod službenika organa lokalne samouprave, u javnim službama (zdravstvo, školstvo itd.), u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (zdravstveni i penzijski fond, NSZ) i u javnim preduzećima; postavljanje rukovodstva javnih preduzeća i javnih službi na osnovu sprovednih konkursa i kvaliteta predloženog programa rada; jačanje organa koji vrše nadzor unutar izvršne vlasti, a naročito budžetske inspekcije.
  6. Puno poštovanje i jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije. Kao jedan od prvih zadataka, novi saziv Skupštine treba da temeljno razmotri godišnje izveštaje o radu Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (rok je prošao tokom izborne kampanje), da obaveže Vladu da reši probleme na koje se u tim izveštajima ukazuje (npr. nepostupanje po obavezujućim rešenjima Poverenika, nedovoljan prostor za rad Ombudsmana i Poverenika, nedovoljna ovlašćenja Agencije i Poverenika, nepotpuna evidencija o imovini države na šta je ukazala DRI). Između ostalog, trebalo bi usvojiti i predloge izmena Zakona o zaštitniku građana i Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje je predložila prethodna Vlada.
  7. Prekid prakse kupovine medijskog uticaja ili rasipanja javnih sredstava kroz trošenje novca na sponzorstva koja vrše javna preduzeća, promotivne akcije javnih preduzeća ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti. Ovo podrazumeva, između ostalog, zakonsku zabranu sponzorstava i oglašavanja javnih preduzeća – monopolista, jasno zakonsko uređenje načina finansiranja medija od strane bilo kog nivoa vlasti i donošenje Zakona o javnosti medijskog vlasništva.
  8. Reforma oblasti javnih nabavki kojom treba obezbediti smanjenje korupcije u sve tri faze (planiranje – sprovođenje postupka – izvršenje ugovora). Izmene Zakona o javnim nabavkama i budžetskih propisa, između ostalog, treba da obezbede veću transparentnost postupka i javnost svih podataka koji se tiču nabavki, smanjenje proizvoljnosti pri određivanju šta će se nabavljati i koji će kriterijumi biti uzeti u obzir pri nabavci, jačanje nadzornih mehanizama (uključujući i dodatna ovlašćenja Uprave za javne nabavke), korišćenje elektronskih javnih nabavki, ukidanje nepotrebnih formalnosti i kontrolu sumnjivih situacija (npr. aneksi ugovora, hitne nabavke, diskrimanatorni uslovi i kriterijumi) čak i kada ponuđači iz nekog razloga nisu voljni da pokrenu postupak zaštite prava.
  9. Regulisanje svih spornih pitanja reforme pravosuđa. Neophodno je, makar i sa velikim zakašnjenjem objaviti na koji način su primenjeni kriterijumi za izbor sudija i tužilaca u svakom konkretnom slučaju (npr. podaci o bodovanju kandidata po propisanim kriterijumima, ukoliko postoje), kako bi i kandidati i javnost mogli da steknu utisak zasnovan na argumentima o tome zašto neki kandidati nisu ispunjavali uslove za izbor na funkciju, odnosno, u čemu su izabrani kandidati bili bolji od drugih. U rad pravosudnih organa Vlada, Skupština i političari ne treba da se mešaju ni tako što će sprečavati krivično gonjenje, ni tako što će tražiti da se neko krivično goni.  
  10. Veći broj prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije. Budući da je glavni problem borbe protiv korupcije u Srbiji to što mali procenat ovih krivičnih dela bude uopšte prijavljen, potrebno je preduzeti mere da se to stanje izmeni. Pre svega, potrebno je doneti Zakon o zaštiti uzbunjivača, kako bi ljudi koji imaju saznanja o korupciji i drugim problemima o tome obavestili javnost i nadležne organe. U vezi sa tim, takođe je potrebno umesto fakultativnog oslobađanja od kazne, propisati obavezno oslobađanje od krivične odgovornosti davaoca mita koji je na to bio prinuđen i koji slučaj prijavi. Druga neophodna mera jeste aktivniji pristup u ispitivanju korupcije od strane policije, tužilaštva i drugih organa – postojanje moguće korupcije treba ispitivati i pre dobijanja krivične prijave – npr. čitanjem javno dostupnih izveštaja (npr. izveštaji DRI, Saveta za borbu protiv korupcije) ali i na osnovu već utvrđenih obrazaca ponašanja (npr. na osnovu podataka o zloupotrebama sa građevinskim zemljištem u jednom gradu ispitati kakva je praksa u drugom gradu koji primenjuje iste propise). Treći set mera obuhvata dopunu krivičnog zakonodavstva radi efikasnijeg otkrivanja korupcije (npr. uvođenje „nezakonitog bogaćenja“ iz člana 20 Konvencije UN protiv korupcije), korišćenje mehanizama za unakrsnu proveru imovine i prihoda od strane Poreske uprave, preciziranje ovlašćenja i obaveza Agencije za borbu protiv korupcije u proveri tačnosti i potpunosti podataka o imovini i prihodima javnih funkcionera i šire korišćenje posebnih istražnih tehnika u otkrivanju korupcije, u skladu sa zakonom.
  11. Jasni i sveobuhvatni planovi rada i izveštaji o radu. Skupština treba da traži od Vlade da svake godine dostavi detaljan izveštaj o svom radu i da razmatra završni račun budžeta nakon obavljene revizije. Vlada treba da brižljivo razmatra planove rada i izveštaje o radu javnih preduzeća i drugih institucija i da rezultate tog razmatranja podeli sa javnošću.
  12. Sve političke stranke i koalicije treba da na vreme predaju izveštaje o finansiranju kampanje za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, da podrže sprovođenje temeljne kontrole tih izveštaja i sprovođenje zakonskih mera protiv eventualnih prekršilaca.
  13. Promena Ustava, iako nije prioritetna sa stanovišta borbe protiv korupcije, jeste potrebna, između ostalog, radi sužavanja preterano širokog imuniteta od krivičnog gonjenja, uređenja statusa nezavisnih državnih organa, postavljanja brana za kršenje pravila o raspolaganju javnim finansijama, ukidanje člana 102 st. 2. , boljem uređenju rešavanja sukoba interesa i davanju čvršćih garancija za javnost rada organa vlasti.  

Vesti