Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2019
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Komentari TS na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
  • Funkcionerska kampanja
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Glavni problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Pod lupom

Prev Next

Koliko vredi zemljište "Beograda na vodi"?

Vest o prodaji građevinskog zemljišta "Marine Dorćol", pored obale Dunava pruža odličan uvid u razmere štete koje su Beograd i Srbija pretrpeli zaključivanjem ugovora za projekat "Beograd na vodi".  Prema vestima, 4 hektara zemljišta pored reke, na kojem se može izgraditi 76.000 "kvadrata" bruto, izlicitirano je (po početnoj ceni) za 32,8 miliona evra. To znači da mogućnost građenja jednog kvadratnog metra stambenog ili poslovnog prostora budućeg investitora košta 431 evro. Kada se na to zaračuna već izvesni popust za plaćanje cele cene odjednom od 30%, cena se spušta na 302 evra. Ako bi se računalo po hektaru zemljišta, cena iznosi 5.740.000...

Pozivanje OEBS-a da kontroliše izbore i šta bi u stvari trebalo tražiti

Vest prema kojoj je predsednik radne grupe za saradnju sa OEBS Nebojša Stefanović uputio poziv za posmatranje budućih izbora u Srbiji, i "zatražio sastanak na kome bi bili precizirani svi detalji buduće saradnje", ne govori još uvek ništa o tome da li Vlada Srbije ima nameru da zatraži od posmatračke misije da učini išta više od onoga što je do sada bilo uobičajeno.  Moglo bi se, naime, desiti da uloga ove međunarodne organizacije bude vrlo slična onoj iz prethodnih izbornih procesa. To znači da bi jedan broj posmatrača pratio sam izborni proces, da bi stručnjaci iz ODIHR, na osnovu uvida u...

„Mišljenje o etici“ javnih tužilaca u funkciji napada na „neposlušne“

Većina građana Srbije je po prvi put saznala da postoji Etički odbor Državnog veća tužilaca kada je u brojnim medijima objavljena informacija kako je taj odbor „prosledio prijavu disciplinskom tužiocu protiv tužilaca za koje se sumnja da su prekršili etički kodeks na proslavi 50. rođendana njihovog kolege Stanislava Dukića.“ U vezi sa tim, kako se kaže „disciplinski tužilac će u narednom periodu sprovesti istragu protiv tužilaca kako bi se utvrdilo da li su na pomenutoj proslavi ostvarili kontakt sa osobama za koje se navodi da su iz kriminalnog miljea. Samim tim, o sudbini njihove karijere upravo će odlučivati disciplinski tužilac.“ Propuštanje...

Šta će pratiti radna grupa Vlade, a šta bi trebalo da radi

Vest o tome da je Vlada „na poslednjoj sednici“ usvojila odluku o obrazovanju radne grupe za saradnju sa OEBS, „čiji je zadatak da prati primenu preporuka ove organizacije za unapređenje izbornog procesa“, nije objavljena u izveštaju sa sednice Vlade od 29. avgusta 2019, ni među vestima. Jedini izvor saznanja o tome su „Večernje novosti“, koje saznaju da je za predsednika radne grupe imenovan ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, da je njegov zamenik direktor republičkog Sekretarijata za zakonodavstvo i nekadašnji predsednik RIK Dejan Đurđević. „Novosti“ takođe prenose da oni za obavljanje tog posla neće dobijati novčanu naknadu, da će radna grupa...

Uslovi izbora, predsednik u kampanji, mediji – šta nije pomenuto

Komentarišući odluku nekoliko opozicionih stranaka o bojkotu izbora predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić je pored teza koje se legitimno koriste u političkoj borbi između vlasti i opozicije iznela i nekoliko teza ili propustila da ukaže na nekoliko činjenica koje zaslužuju komentar sa stanovišta vladavine prava i demokratije u Srbiji. Tako se, u vezi sa realizacijom preporuka ODIHR navodi da Vlada radi sa ovim ekspertskim telom OEBS-a još od 2016. na unapređenju izbornih uslova i atmosfere u kojima se izbori sprovode. U tom smislu se navodi da je Vlada poslala na komentare Zakon o centralnom registru stanovništva, pominju obuke koje sprovodi RIK i navodi...

REM izveštaji – šta je zakonska obaveza.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije, odnosno ona(j) ko u njihovo ime piše saopštenja i odgovore medijima (CINS, Politika, Danas) se poslednjih pet dana upinje da dokaže da nisu postojali tajni izveštaji o monitoringu rada emitera tokom izborne kampanje 2016. Kada se stave na stranu literarne, političke i druge digresije koje zauzimaju pretežni deo ovih tekstova, može se zaključiti da je glavni argument osporavanja nedavnog CINS-ovog teksta formalne prirode – ono što su pripremala stručne službe, a što Savet REM nije usvajao, „nije izveštaj“. Zanimljivija je međutim sledeća tvrdnja iz poslednje objave (odgovor „Danasu“): „Postoje zakoni u ovoj zemlji, koje mi...

Partnerstvo sa očekivanim ishodom

Jedan od političkih protivnika aktuelne vlade ukazao je da je danas okončani izbor strateškog partnera za „Moravski koridor“ bio netransparentan. Naprotiv, pre bi se moglo reći da je Vlada Srbije vrlo transparentno dovela proces odabira partnera do ishoda u kojem je dobijena samo jedna ponuda. U julu je Skupšina na predlog Vlade usvojila poseban zakon za Moravski koridor. Glavna meta tog posebnog zakona je ubrzanje eksproprijacije. Ako je to bio cilj, nije bilo nikakavog razloga da se usvajaju posebna pravila samo za jedan infrastrukturni objekat, već su mogla biti unapređena u opštem zakonu koji uređuje tu materiju. Zakon je drastično narušio sistem javnih...

Transparentnost i pristup informacijama - poređenje evropskih prestonica

Beograd je među najnetransparentnijim prestonicama Evrope, rezultat je istraživanja koje su ogranci globalne mreže Transparency International sproveli na uzorku od 26 glavnih gradova država i teritorija sa našeg kontinenta. Gradovi su ocenjivani na osnovu 14 indikatora koji su obuhvatili oblasti kao što su dostupnost informacija o procesima odlučivanja, o trošenju novca, javnim nabavkama, etičkim pravilima. Za 12 su traženi podaci, odnosno dokumenti, na sajtovima, a za dva su od gradova traženi podaci zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. S obzirom na to da je reč o pilot projektu sa relativno malim brojem indikatora, gradovi nisu rangirani već su svrstani u...

Strateški okvir

 

Na globalnom nivou, Transparency International se već deset godina bori protiv korupcije. Međutim, korupcija i dalje nagriza politički, ekonomski i društveni život i poprima nove oblike, paralelno sa razvojem antikorupcijskih instrumenata.

Transparency Serbia je deo mreže ogranaka organizacije Transparency International, i, ujedno, domaća nevladina organizacija, registrovana po propisima Republike Srbije i državne zajednice SCG. Transparency Serbia je formirana i počela sa radom u periodu posle promene režima u Srbiji, kada su stvoreni preduslovi da se kroz institucionalne i sistemske reforme započne sa sveobuhvatnom borbom protiv korupcije.

Iako je relativno skoro otpočela svoje delovanje, Transparency Serbia je već prepoznata u domaćoj i međunarodnoj javnosti, od strane državnih organa, privrede, medija, stručnjaka, profesionalnih udruženja i građana, kao jedna od najkompetentnijih organizacija po pitanju antikorupcijske politike u zemlji.

Korupcija u Srbiji predstavlja ozbiljan društveni problem. Na to ukazuju stavovi građana, deklarisani programski prioriteti političkih stranaka i analize međunarodnih organizacija. Razmere korupcije nije mogućea utvrditi, zato što u toj oblasti statistički podaci ne pružaju pouzdan osnov za zaključivanje. Zato se pri proceni rasprostranjenosti korupcije koriste istraživanja javnog mnjenja i analize percepcije korupcije, sprovedene na kvalifikovanom uzorku.

Borba protiv korupcije u periodu 2001. – 2004. uglavnom je tretirana kao pitanje unapređivanja zakonskog i institucionalnog okvira. Usvojeni propisi se u velikoj meri ne sprovode, a institucije nailaze na značajne prepreke u radu. Nezadovoljstvo građana brzinom i kvalitetom promena i nestabilnost političke situacije predstavljaju činioce koji otežavaju uspešno stvaranje i dugoročno sprovođenje antikorupcijskih programa. Jedan od glavnih problema je što su neke od antikorupcijskih mera donete pre usvajanja strateškog dokumenta o dugoročnoj i održivoj koncepciji borbe protiv korupcije, pa nisu dovoljno kompatibilne.

U poslednjih nekoliko godina, građani korupciju svrstavaju po važnosti na četvrto mesto problema u društvu (iza siromaštva, nezaposlenosti i opšteg kriminala). Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da građani smatraju da je korupcija u Srbiji veoma raširena, kao i da je takav stav u manjoj meri izgrađen na osnovu ličnog iskustva, a više na osnovu predubeđenja i priča drugih. Ova istraživanja pokazuju da veliki broj građana ne prijavljuje čak ni slučajeve „sitne“ korupcije, o kojima imaju neposredna saznanja.

Još je teže utvrditi pouzdane podatke o rasprostranjenosti korupcije „velikog obima“. O njoj, na posredan način, govore podaci dobijeni na osnovu istraživanja percepcije korupcije stranih poslovnih ljudi i analitičara rizika. Prema jednoj od tih analiza (Corruption Perception Index – CPI, Transparency International), Srbija i Crna Gora se nalazi u grupi visoko korumpiranih zemalja (u 2004. godini na 97. mestu od 145 rangiranih zemalja, sa indeksom od 2,7 na skali od 0 do 10, pri čemu se visoko korumpiranima smatraju one sa indeksom ispod 4). Tokom protekle četiri godine došlo je do izvesnog napretka u odnosu na indeks 1,3 iz 2000. godine.

Budući da je proces ekonomske i društvene tranzicije u mnogim oblastima na početku ili je krenuo pogrešnim tokom, realno je očekivati da nas kao društvo tek očekuje veliki posao na borbi protiv korupcije. Takođe, može se očekivati da će donošenjem Nacionalne antikorupcijske strategije, u čijoj je izradi Transparency Serbia značajno učestvovala biti konačno definisani i opšte prihvaćeni mehanizmi borbe protiv korupcije društva u narednih nekoliko godina.

S obzirom na zatečene probleme i na nove prilike koje se otvaraju da se borba protiv korupcije u Srbiji povede na delotvorniji način nego do sada, Transparency Serbia se opredelila da sprovede proces strateškog planiranja i donese ovaj Strateški okvir kojim definiše ciljeve i pravce svog delovanja u periodu 2005. – 2010., usvajajući pri tom opšte smernice postavljene strateškim okvirom globalne mreže Transparency International.


U tom smislu, vizija i misija organizacije su:

Vizija

Srbija, kao zemlja u kojoj je korupcija svedena na nivo koji ne ugrožava u značajnoj meri ostvarenje javnih interesa, poslovne odnose, politički život zemlje, vladavinu prava, izgradnju zdravih etičkih i kulturnih vrednosti društva, zdravlje, bezbednost i blagostanje građana i zauzimanje željenog položaja u evropskoj i svetskoj zajednici naroda – preobražaj društva zahvaćenog korupcijom u društvo u kojem korupcija postoji.

Misija

Rad na stvaranju ambijenta za promenu društvene klime, kao i stvaranju neophodnih preduslova da se borba protiv korupcije u Srbiji vodi na najbolji mogući način i da ishod te borbe bude uspešan – da se društvo zahvaćeno korupcijom preobrazi u društvo u kojem korupcija postoji.


Uspešna borba protiv korupcije takođe pomaže:

  • Smanjivanju siromaštva i ostvarenju socijalne pravde
  • Izgradnji demokratskog društva i otvorene vlasti
  • Razvoju poslovnih odnosa na poštenijim i vidljivijim osnovama
  • Unapređenju bezbednosti ljudi i zaštiti imovine
  • Stvaranju održivog razvoja i zaštiti životne sredine

    Izazovi sa kojima će se Transparency Serbia na putu ostvarenja svoje misije suočavati:
  • Rad na prevazilaženju stalne pretnje da politička nestabilnost i težak položaj države ugroze davanje primerenog značaja rešavanju problema korupcije i vođenje borbe protiv korupcije na odgovarajući način
  • Rad na povećanju razumevanja problema korupcije i antikorupcijske politike u društvu, izgradnji realnih očekivanja u pogledu ishoda te politike, izgradnji verodostojnih institucija demokratskog društva i spremnosti građana da svojim angažovanjem obezbede da te institucije rade u javnom interesu
  • Unapređenje vizije, sredstava i volje za borbu protiv korupcije i širenje antikorupcijskog fronta na sve stubove društvenog integriteta
  • Obezbeđivanje potrebnih sredstava za adekvatno delovanje i ostvarenje ciljeva organizacije
  • Obezbeđivanje potrebnog stepena vidljivosti rada organizacije u javnosti i među onima sa kojima organizacija treba zajedno da radi na ostvarenju svojih ciljeva
  • Održavanje i stalno unapređenje ugleda koji je organizacija u javnosti stekla svojim delovanjem

    U cilju ostvarivanja vizije i misije, Transparency Serbia će se fokusirati na dalji razvoj:
  • Ekspertske osnove u oblasti borbe protiv korupcije;
  • Odgovarajućih programa za borbu protiv korupcije u Srbiji;
  • Sopstvenih kapaciteta i organizacione strukture;
  • Regionalne saradnje u cilju razmene iskustava i zajedničkog delovanja na polju borbe protiv korupcije u Jugoistočnoj Evropi i šire;
  • Mreže organizacija i pojedinaca sa kojima organizacija sarađuje.

    Transparency Serbia namerava da i ubuduće bude vodeća organizacija u Srbiji po pitanju antikorupcijske politike, sa jasno izgrađenim pristupom, visokim nivoom stručnosti i potrebnim kapacitetima za efikasno sprovođenje antikorupcijskih programa.

    Ključne stavke uspešnog razvoja i primene strateškog okvira su:
    1) razvoj kvalitetnih programa,
    2) umnožavanje izvora finansiranja i
    3) razvoj odgovarajuće organizacione strukture koja će moći da se izbori sa postavljenim izazovima.


    Programi

    U narednom periodu postavljeni su sledeći programski prioriteti:
  • Stvaranje uslova za suzbijanje korupcije u političkom sistemu;
  • Suzbijanje korupcije na dodirnim tačkam javnog i privatnog sektora (javne nabavke, privatizacija i drugo);
  • Stvaranje mehanizama za otklanjanje i efikasno razrešavanje sukoba javnog i privatnog interesa, u korist javnog;
  • Uvođenje etičkih principa u poslovnim odnosima i antikorupcijskih standarda u privatnom sektoru;
  • Podsticanje korišćenja, unapređenje obučenosti, obezbeđenje pravne zaštite i nadzor nad uspešnošću ostvarenja prava na pristup informacijama i drugih mehanizama za postizanje otvorenosti i saradnje vlasti i građana;
  • Unapređenje mehanizama za suzbijanje pranja novca, organizovanog kriminala, oduzimanje nelegalno stečene imovine i nadoknadu štete žrtvama korupcije;
  • Razvoj i sprovođenje antikorupcijskih obrazovnih programa i rad sa obrazovnim institucijama na izradi antikorupcijskih etičkih kodeksa;
  • Povećanje odgovornosti organizacija civilnog društva;
  • Unapređenje efikasnosti i čestitosti institucija i mehanizama koji štite društvo od korupcije (policija, pravosuđe, specijalizovana tela itd), radi što uspešnijeg otkrivanja, obelodanjivanja i kažnjavanja korupcije;
  • Širenje fronta za borbu protiv korupcije kroz tretiranje ovog problema zajedno sa drugim životno važnim pitanjima (npr. zaštita životne sredine, zaštita prava potrošača);
  • Izgradnja mehanizama za merenje prisustva korupcije u pojedinim društvenim sferama i percepcije korupcije među pojedinim kategorijama ljudi radi provere uspešnosti antikorupcijskih mera i osmišljavanja daljeg delovanja.

    U razvoju programa, Transparency Serbia će se oslanjati na sopstvene stručnjake, poznavaoce pojedinih pitanja iz zemlje i inostranstva, ali i na iskustva drugih ogranaka Transparency International i kapacitete sekretarijata Transparency International. Na taj način Transparency Serbia će biti u mogućnosti da osmisli i sprovede kvalitetne antikorupcijske programe, ali i da uspešnije deluje na regionalnom nivou. U tom smislu Transparency Serbia planira da, paralelno sa integracionim procesima na regionalnom nivou, proširi i domet programa na čijem razvoju radi, uključujući i stvaranje regionalne mreže za borbu protiv korupcije. U tom smislu, Transparency Serbia predviđa i neophodnost saradnje sa ekspertskim organizacijama, specijalizovanim za oblasti koje imaju značajnih dodirnih tačaka sa borbom protiv korupcije (prevencija organizovanog kriminala, zaštita ljudskih prava, transarentnost javnih finansija, edukacija građana, medija i javnih službenika i druge).

    Takođe, Transparency Serbia će posebnu pažnju obratiti na povećanje sopstvene vidljivosti i prepoznatljivosti u javnosti izgradnjom, kao politički nepristrasne, stručne i aktivne organizacije, koja je sposobna da prepozna suštinu problema, osmisli sama ili u saradnji sa drugima rešenje za njegovo prevazilaženje, i spremna da svima koji žele da se sa korupcijom izbore pruži pomoć i podršku u okviru svojih mogućnosti i statutom definisanog načina delovanja.


    Razvoj finansijske osnove

    Imajući u vidu ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi Srbija, nije izgledno da će i u periodu koji pokriva ovaj Strateški okvir država i privatni sektor u pretežnoj meri biti u mogućnosti da finansijski podrže programe i razvoj organizacije. U tom smislu, Transparency Serbia je svesna da će se najverovatnije u svom finansiranju dominantno oslanjati na podršku stranih i međunarodnih donatorskih institucija.
  • U traženju neophodnih sredstava Transparency Serbia će se truditi da, u što je moguće većoj meri, obezbedi finansijsku nezavisnost, težeći tome da sredstva za sprovođenje projekata i rad organizacije dođu iz različitih izvora;
  • Transparency Serbia će se angažovati na dobijanju do sada manje zastupljenih oblika finansijske podrške za sprovođenje svojih programa i rad organizacije – konkurisanjem za sredstva iz budžeta države, lokalnih samouprava i slično, razvojem saradnje sa privatnim sektorom i sprovođenjem programa koji se delimično samofinansiraju;
  • Transparency Serbia će obezbediti da informacijame o njenom finansiranju i nalazima revizora o finansijskom poslovanju budu dostupni finansijerima i drugim subjektima (objavljivanje završnog računa i nalaza revizije na internet prezentaciji), kao i to da rezultati postignuti uz upotrebu tih finansijskih sredstava budu vidljivi i proverljivi.

    Razvoj organizacije

    Razvoj organizacije podrazumeva:
  • Jačanje kapaciteta organizacije (sticanje potrebnih materijalnih resursa, unapređenje postojeće organizacione strukture i angažovanje novih pojedinaca u radu organizacije) i
  • Povećanu saradnju sa drugim organizacijama i ograncima Transparency International-a na polju borbe protiv korupcije, radi jačanja ekspertize, razmene iskustava i ostvarenja ciljeva organizacije.
    Transparency Serbia će, u izgradnji sopstvene organizacione infrastrukture, posebnu pažnju pokloniti unapređenju mera za odgovornost funkcionera i angažovanih lica za ostvarenje njihovih zadataka, obezbeđenju pravovremenog praćenja i reagovanja na razvoj situacije u pogledu pitanja od značaja za ostvarenje programskih ciljeva, očuvanju političke nepristrasnosti, zastupljenosti predstavnika različitih društvenih grupa, prevenciji i razrešavanju sukoba interesa, razvoju zdravih međuljudskih odnosa, očuvanju i unapređenju ugleda organizacije, promociji otvorenosti u radu rukovodstva organizacije i njenih članova, kao i dostupnosti informacija o finansiranju organizacije.
  • Vesti