Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2019
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Komentari TS na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
  • Funkcionerska kampanja
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Glavni problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Pod lupom

Prev Next

Koliko vredi zemljište "Beograda na vodi"?

Vest o prodaji građevinskog zemljišta "Marine Dorćol", pored obale Dunava pruža odličan uvid u razmere štete koje su Beograd i Srbija pretrpeli zaključivanjem ugovora za projekat "Beograd na vodi".  Prema vestima, 4 hektara zemljišta pored reke, na kojem se može izgraditi 76.000 "kvadrata" bruto, izlicitirano je (po početnoj ceni) za 32,8 miliona evra. To znači da mogućnost građenja jednog kvadratnog metra stambenog ili poslovnog prostora budućeg investitora košta 431 evro. Kada se na to zaračuna već izvesni popust za plaćanje cele cene odjednom od 30%, cena se spušta na 302 evra. Ako bi se računalo po hektaru zemljišta, cena iznosi 5.740.000...

Pozivanje OEBS-a da kontroliše izbore i šta bi u stvari trebalo tražiti

Vest prema kojoj je predsednik radne grupe za saradnju sa OEBS Nebojša Stefanović uputio poziv za posmatranje budućih izbora u Srbiji, i "zatražio sastanak na kome bi bili precizirani svi detalji buduće saradnje", ne govori još uvek ništa o tome da li Vlada Srbije ima nameru da zatraži od posmatračke misije da učini išta više od onoga što je do sada bilo uobičajeno.  Moglo bi se, naime, desiti da uloga ove međunarodne organizacije bude vrlo slična onoj iz prethodnih izbornih procesa. To znači da bi jedan broj posmatrača pratio sam izborni proces, da bi stručnjaci iz ODIHR, na osnovu uvida u...

„Mišljenje o etici“ javnih tužilaca u funkciji napada na „neposlušne“

Većina građana Srbije je po prvi put saznala da postoji Etički odbor Državnog veća tužilaca kada je u brojnim medijima objavljena informacija kako je taj odbor „prosledio prijavu disciplinskom tužiocu protiv tužilaca za koje se sumnja da su prekršili etički kodeks na proslavi 50. rođendana njihovog kolege Stanislava Dukića.“ U vezi sa tim, kako se kaže „disciplinski tužilac će u narednom periodu sprovesti istragu protiv tužilaca kako bi se utvrdilo da li su na pomenutoj proslavi ostvarili kontakt sa osobama za koje se navodi da su iz kriminalnog miljea. Samim tim, o sudbini njihove karijere upravo će odlučivati disciplinski tužilac.“ Propuštanje...

Šta će pratiti radna grupa Vlade, a šta bi trebalo da radi

Vest o tome da je Vlada „na poslednjoj sednici“ usvojila odluku o obrazovanju radne grupe za saradnju sa OEBS, „čiji je zadatak da prati primenu preporuka ove organizacije za unapređenje izbornog procesa“, nije objavljena u izveštaju sa sednice Vlade od 29. avgusta 2019, ni među vestima. Jedini izvor saznanja o tome su „Večernje novosti“, koje saznaju da je za predsednika radne grupe imenovan ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, da je njegov zamenik direktor republičkog Sekretarijata za zakonodavstvo i nekadašnji predsednik RIK Dejan Đurđević. „Novosti“ takođe prenose da oni za obavljanje tog posla neće dobijati novčanu naknadu, da će radna grupa...

Uslovi izbora, predsednik u kampanji, mediji – šta nije pomenuto

Komentarišući odluku nekoliko opozicionih stranaka o bojkotu izbora predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić je pored teza koje se legitimno koriste u političkoj borbi između vlasti i opozicije iznela i nekoliko teza ili propustila da ukaže na nekoliko činjenica koje zaslužuju komentar sa stanovišta vladavine prava i demokratije u Srbiji. Tako se, u vezi sa realizacijom preporuka ODIHR navodi da Vlada radi sa ovim ekspertskim telom OEBS-a još od 2016. na unapređenju izbornih uslova i atmosfere u kojima se izbori sprovode. U tom smislu se navodi da je Vlada poslala na komentare Zakon o centralnom registru stanovništva, pominju obuke koje sprovodi RIK i navodi...

REM izveštaji – šta je zakonska obaveza.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije, odnosno ona(j) ko u njihovo ime piše saopštenja i odgovore medijima (CINS, Politika, Danas) se poslednjih pet dana upinje da dokaže da nisu postojali tajni izveštaji o monitoringu rada emitera tokom izborne kampanje 2016. Kada se stave na stranu literarne, političke i druge digresije koje zauzimaju pretežni deo ovih tekstova, može se zaključiti da je glavni argument osporavanja nedavnog CINS-ovog teksta formalne prirode – ono što su pripremala stručne službe, a što Savet REM nije usvajao, „nije izveštaj“. Zanimljivija je međutim sledeća tvrdnja iz poslednje objave (odgovor „Danasu“): „Postoje zakoni u ovoj zemlji, koje mi...

Partnerstvo sa očekivanim ishodom

Jedan od političkih protivnika aktuelne vlade ukazao je da je danas okončani izbor strateškog partnera za „Moravski koridor“ bio netransparentan. Naprotiv, pre bi se moglo reći da je Vlada Srbije vrlo transparentno dovela proces odabira partnera do ishoda u kojem je dobijena samo jedna ponuda. U julu je Skupšina na predlog Vlade usvojila poseban zakon za Moravski koridor. Glavna meta tog posebnog zakona je ubrzanje eksproprijacije. Ako je to bio cilj, nije bilo nikakavog razloga da se usvajaju posebna pravila samo za jedan infrastrukturni objekat, već su mogla biti unapređena u opštem zakonu koji uređuje tu materiju. Zakon je drastično narušio sistem javnih...

Transparentnost i pristup informacijama - poređenje evropskih prestonica

Beograd je među najnetransparentnijim prestonicama Evrope, rezultat je istraživanja koje su ogranci globalne mreže Transparency International sproveli na uzorku od 26 glavnih gradova država i teritorija sa našeg kontinenta. Gradovi su ocenjivani na osnovu 14 indikatora koji su obuhvatili oblasti kao što su dostupnost informacija o procesima odlučivanja, o trošenju novca, javnim nabavkama, etičkim pravilima. Za 12 su traženi podaci, odnosno dokumenti, na sajtovima, a za dva su od gradova traženi podaci zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. S obzirom na to da je reč o pilot projektu sa relativno malim brojem indikatora, gradovi nisu rangirani već su svrstani u...

Statut

U skladu sa Zakonom o udruživanju gra đ ana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i odredb om člana XVIII . važećeg Statuta, donetog na osnivačkoj Skupštini Udruženja, članovi udruženja građana "TRANSPARENTNOST SRBIJA" su na sedmoj redovnoj skupštini, dana 7. decembra 2007 godine , doneli sledeći:

STATUT

udruženja građana

"TRANSPARENTNOST SRBIJA"

I

Status Udruženja

"TRANSPARENTNOST SRBIJA" (u daljem tekstu «Udruženje») je nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija čiji je cilj suzbijanje korupcije u Srbiji.

Udruženje će koristiti i naziv na engleskom »Transparency Serbia« .

Udruženje koristi oznake globalnog pokreta za borbu protiv korupcije po odobrenju organizacije Transparency International , čije je sedište u Berlinu, Savezna Republika Nemačka.

Kada domaći pozitivni propisi to dozvole Udruženje će se registrovati kao nacionalni ogranak organizacije Transparency International , čiji je punopravni član od oktobra 2005.

Udruženje obavlja aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

Rad Udruženja je javan.

Organizacija ima pečat okruglog oblika sa nazivom Udruženja na srpskom i na engleskom jeziku.

II

Ciljevi Udruženja

Cilj Udruženja je povećanje t ransparentnosti i odgovornosti u radu organa vlasti kao i sprečavanje zloupotreba javnih ovlašćenja u privatne svrhe, preventivnim delovanjem .

,

Cilj udruženja je smanjenje mogućnosti za koruptivno ponašanje, povećanje rizika za one koji se koruptivno ponašaju, stvaranje boljih uslova za one koji se protiv korupcije bore i smanjenje štete koju korupcija nanosi u svim oblastima društva u Srbiji .

III

Aktivnosti Udruženja

Način ostvarenja ciljeva:

• podst icanje reform i institucija i sistema u pravcu povećanja transparentnosti njihovog rada;

• edukovanje javnosti o opasnostima i troškovima koje korupcij a nosi za društvo ;

• pra ćenje rada organa vlasti i obaveštava nje javnost i o efikasnosti postojećih institucionalnih mehanizama za s uzbijanje korupcije;

• saradnja sa organizacijama iz zemlje i inostranstva koje imaju srodne ciljeve ;

• podrška inicijativama institucija, drugih organizacija i pojedinaca koji doprinose ostvarivanju ciljeva Udruženja

• podno šenje predlog a vlastima naše zemlje, međunarodnim organizacijama, institucijama iz javnog i privatnog sektora i profesionalnim i strukovnim udruženjima kako da se borba protiv korupcije unapredi;

I V

Metodi

Metodi rada Udruženja su :

• sprovođenje sopstvenih ili grupnih antikorupcijskih projekata

• uspostavlja nje saradnj e sa domaćim, međunarodnim i stranim organizacijama koje imaju srodne ciljeve

• sara dnja sa državnim organima , organima teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava

• saradnja sa pojedinc ima, institucijama, profesionalnim i strukovnim udruženjima, koji doprinose ostvarivanju ciljeva Udruženja

• o rganiz ovanje o buka, radionica, javnih skupova i obraćanja javnosti sa ciljem edukacije javnosti , kao i informisanje o radu Udruženja

• objavlj ivanje izveštaja o sprovedenim istraživanjima i zapažanjima u posebnim publikacijama, biltenu Udruženja kao i u drugim medijima

• objavljivanje izveštaja o radu

• objavlj ivanje istraživanja javnog mnenja, stručnih studij a

• osmišljavanje sveobuhvatne nacionalne antikorupcijske strategije i učestvovanje u izradi odgovarajuće zakonske regulative

• praćenje primene usvojenih antikorupcijskih akata i mera

• pomoć institucijama i pojedincima koji su suočeni sa problemom korupcije ili teškoćama u primeni antikorupcijskih propisa

• pra ćenje stranih iskustava i antikorupcijske politike u drugim zemljama u tranziciji

V

Članstvo

Članovi Udruženja su osnivači i upisani članovi koji svojstvo člana nisu docnije izgubili svojevoljnom izjavom o istupanju iz članstva ili isključenjem iz članstva na osnovu odredaba ovog Statuta.

Č lan Udruženja može da posta ne svak i punoletni građanin Srbije , koji je sves ta n štete koju korupcij a donosi , saglasan sa ciljevima Udruženja i spreman da sopstvenim trudom doprinese ostvarenju tih ciljeva kroz delatnost u okviru Udruženja, u skladu sa Statutom . Članovi Udruženja koji su državljani Republike Crne Gore, a postali su članovi Udruženja pre raspada DZ SCG, ostaju punopravni članovi Udruženja.

Č lan Udruženja može da postane i drugo fizičko ili pravno lice, osim onih iz stava 2. ovog člana, koje dobija status pridruženog člana, i ima pravo da učestvuje u radu Udruženja i njegovih organa, ali nema pravo glasa pri donošenju odluka niti pravo izbora u organe Udruženja, osim ako statutom nije drugačije propisano.

O članstvu se vodi evidencija, i to posebno za pojedinačne, a posebno za pridružene članove.

O prijemu u članstvo mogu odlučivati Skupština ili Upravni odbor.

Lice koje želi da postane član podnosi pismen i obrazložen zahtev Upravnom odboru ili Skupštini.

O prijemu u članstvo se odlučuje na prvoj sednici Skupštine ili Upravnog odbora po prijemu zahteva.

Odluka o prijemu u članstvo donosi se većinom ukupnog broja članova Skupštine ili Upravnog odbora.

Skupština ili Upravni odbor mogu da odrede opšte kriterijume na osnovu kojih će se odlučivati o prijemu u članstvo.

Č lan Udruženja je obavezan da se pridržava Statuta, drugih osnovnih akata i ciljeva Udruženja, da plaća članarinu čiji iznos propiše Upravni odbor, da učestvuje u aktivnostima Udruženja i da čuva ugled Udruženja.

Član Udruženja može da istupi iz članstva svojom voljom, pisanom izjavom koja proizvodi pravno dejstvo počev od dana podnošenja.

O prestanku članstva članova koji deluju suprotno ciljevima Udruženja, ne učestvuju u radu Udruženja duže od tri meseca, ili prekrše odredbe Statuta, odlučuje se na zahtev bilo kog člana.

Odluku o isključenju iz članstva mogu doneti Skupština ili Upravni odbor, većinom glasova ukupnog broja članova, nakon čega se u evidenciji o članstvu stavlja odgovarajuća napomena.

Odluke o prijemu u članstvo i o isključenju iz članstva moraju sadržati obrazloženje i pouku o statutom propisanim sredstvima koja se mogu upotrebiti protiv takve odluke.

Protiv odluke Upravnog odbora kojom se utvrđuje prestanak članstva ili odbija prijem u članstvo, moguća je žalba u roku od 15 dana, o kojoj odlučuje Nadzorni odbor na prvoj sednici po prijemu žalbe.

Žalba ne zadržava izvršenje odluke, ali je Upravni odbor dužan da po odluci Nadzornog odbora preispita svoju odluku o isključenju na prvoj narednoj sednici, pod pretnjom stavljanja odluke o isključenju van snage.

Člano Udruženja koji duže od tri meseca ne učestvuje u aktivnostima Udruženja, a koji zbog toga nije isključen iz članstva, postaje neaktivni član, o čemu se unosi beleška u evidenciji o članstvu. Neaktivni član ima sva prava i obaveze kao i aktivni, osim kada je statutom drugačije propisano. Nakon učešća neaktivnog člana u bilo kojoj aktivnosti Udruženja o tome se unosi beleška u evidenciji o članstvu.
VI
Organi i funkcioneri

Organi Udruženja su Skupština , Upravni odbor , Savet i Nadzorni odbor.

Skupština Udruženja i Upravni odbor mogu formirati i druge stalne ili privremene organe Udruženja, odnosno birati druge funkcionere Udruženja i propisivati njihove nadležnosti, u skladu sa statutom predviđenim ciljevima i metodama rada Udruženja.

Prilikom formiranja novih organa Udruženja, odnosno izbora novih funkcionera, Skupština, odnosno Upravni odbor su dužni da propišu način izbora i razrešenja članova, način odlučivanja u okviru organa, odnosno prava i dužnosti funkcionera.

Skupština može odlučiti da pojedine poslove Statutom određenih organa i funkcionera privremeno obavljaju drugi organi i funkcioneri Udruženja.

Funkcioneri Udruženja su Predsednik, Izvršni direktor, Programski direktor, Finansijski direktor, Predsedavajući Saveta i Predsedavajući Nadzornog odbora.

Funkcioner Udruženja nema pravo na naknadu po osnovu obavljanja funkcije u Udruženju, ali ima pravo na naknadu putnih i drugih troškova ukoliko su za tu svrhu obezbeđena sredstva u budžetu Udruženja.

Funkcioneru Udruženja koji je angažovan u nekom svojstvu na projektu Udruženja pripada budžetom projekta utvrđena naknada za obavljanje tog posla.

VII

Skupština Udruženja

Skupština je najviši organ upravljanja Udruženja.

Skupštinu čine svi punopravni aktivni članovi , kao i predstavnici svih aktivnih pridruženih članova.

Svaki član , ako Statutom nije drugačije određeno, ima pravo da učestvuje u radu Skupštine, da predlaže odluke koje donosi Skupština, da predlaže kandidate za organe Udruženja, da bira i da bude biran.

Svaki član ima pravo na jedan glas.

Skupština obavlja sledeće aktivnosti:

• donosi Statut i potvrđuje druge opšte akte Udruženja

• vrši izbor članova organa i funkcionera Udruženja

• usvaja plan aktivnosti Udruženja za naredni period

• usvaja budžet, završni račun i izveštaj e o radu ostalih organa Udruženja

• o dlučuje o predlozima drugih organa i članova Udruženja

• potvrđuje opštu odluk u Upravnog odbora o načinu prikupljanja i raspodeli sredstava Udruženja

• odlučuje o drugim pitanjima iz svoje nadležnosti

Redovna Skupštin a se održava jednom godišnje.

Vanredna zasedanja Skupštine s e održavaju na predlog Upravnog odbora, Nadzornog odbora, ili na predlog jedne četvrtine (1/ 4 ) punopravnih članova Udruženja.

Ako su ispunjeni uslovi za to, skupštinu zakazuje Predsednik Udruženja za subotu ili za radni dan posle 17.30 časova.

O sazivanju Skupštine se obavezno obaveštavaju se svi aktivni članovi, najmanje tri dana pre održavanja Skupštine. Članovi koji su uredno pozvani i obavešteni o predloženom dnevnom redu mogu da se pismeno ili putem elektronske pošte izjasne o tome da ne mogu da prisustvuju zasedanju.

Član koji je sprečen da učestvuje u radu skupštine može da delegira jednog člana (delegirani član) da ga na zasedanju skupštine predstavlja u punom obimu, ali bez prava da delegiranog člana obaveže da glasa na određeni način o određenom pitanju.

Skupština može da donosi odluke ako je zbir broja članova prisutnih na zasedanju i članova koji su delegirali svog predstavnika veći od polovine ukupnog broja aktivnih članova sa pravom glasa ili polovine ukupnog broja punopravnih članova Udruženja.

Skupština donosi odluke glasovima veći ne prisutnih članova, osim kao Statutom za pojedina pitanja nije određena kvalifikovana većina, pri čemu se glas delegiranog člana računa kao najviše dva glasa.

VIII

Upravni odbor Udruženja

Upravni odbor organizacije je najviši organ upravljanja u periodu između dva zasedanja skupštine.

Upravni odbor se bira na svakom zasedanju Skupštine, osim ako Skupština ne odluči suprotno.

Upravni odbor čini najmanje pet (5) članova.

Članovi Upravnog odbora po svojoj funkciji su članovi izabrani na sledeće funkcije: Predsednik udruženja, Izvršni direktor, Programski direktor i Finansijski direktor. Skupština može i drugim izabranim članovima Upravnog odbora dodeliti posebna zaduženja.

Upravni odbor obavlja sledeće poslove:

• sprovodi odluke Skupštine;

• sprovodi planirane aktivnosti Udruženja;

• organizuje saradnju na domaćem i međunarodnom nivou;

• donosi sve akte i odluke od značaja za ostvarenje programskih ciljeva u periodu između dva zasedanja Skupštine;

• donosi sve akte i odluke od značaja za funkcionisanje organizacije u periodu između dve Skupštine

• odlučuje o pripremi i podnošenju projekata, načinu finansiranja projekata čij i je nosilac Udruženje, učešću u realizaciji projekata zajedno sa drugim organizacijama;

• određuje rukovodioce projekata;

• odobrava veće nabavke za potrebe organizacije;

• prati sprovođenje projekata i ostvarivanje programskih ciljeva Udruženja, i preduzima mere za otklanjanje uočenih slabosti;

• zauzima stav o najbitnijim pitanjima iz programskog delokruga organizacije, u ime Udruženja;

• odlučuje o izveštajima rukovodilaca projekata;

• odlučuje o izveštajima finansijskog i izvršnog direktora;

• priprem a godišnj i obračun i usvaja periodične obračune;

• priprema izveštaje o poslovanju;

• obavlja druge poslove iz svoje nadležnosti.

O svom radu Upravni odbor izveštava Skupštinu i druge organe Udruženja.

Član IX

Način rada i donošenje odluka u Upravnom odboru

Upravni odbor se sastaje prema potrebi, a po pravilu svake druge sedmice.

Sednicu Upravnog odbora može da zakaže svaki njegov član.

Na sednici se odluke mogu donositi odluke ukoliko je prisutno više od polovine lica sa pravom glasa na Upravnom odboru.

Glasanje na sednicama je po pravilu javno, podizanjem ruke ili verbalnim izjašnjavanjem.

Prilikom odlučivanja na sednicama Upravnog odbora, u glasanju ne mogu učestvovati lica o čijem radu se odlučuje, niti druga lica kod kojih postoji razlog za izuzeće, u skladu sa aktom Udruženja.

U slučaju da je izjednačen broj glasova za više predloga neke odluke, smatraće se usvojenim predlog za koji je glasao Predsednik, a ako ovaj nije glasao Upravni odbor može odlučiti većinom glasova da se odluka donese žrebom.

O radu sednica Upravnog odbora vodi se zapisnik koji se usvaja na sledećoj sednici Upravnog odbora, kao prva tačka dnevnog reda.

X

Predsednik Udruženja

Predsednik Udruženja predstavlja U druženje u zemlji i u inostranstvu, predsedava Skupštinom i Upravnim odborom, učestvuje u radu Saveta Udruženja, rešava sporove između drugih organa i funkcionera Udruženja, ukoliko ne postoji za to nadležno telo ili procedura i stara se o ostvarivanju ciljeva Udruženja.

U slučaju sprečenosti, Predsednika menja član Upravnog odbora koga on odredi ili najstariji član Upravnog odbora.

 

XI

Izvršni direktor Udruženja

 

Izvršni direktor rukovodi organizacionim pitanjima Udruženja u periodu između dve sednice Uprvnog odbora, postupajući na osnovu usvojene politike, akata, programa i odluka Skupštine i Upravnog odbora, u okviru svoje nadležnosti.

Izvršni direktor je za svoj rad odgovoran Upravnom odboru, tako što podnosi periodične izveštaje o radu.

Ukoliko izvršni direktor ne podnese izveštaj o radu, ili taj izveštaj ne bude prihvaćen, Upravni odbor može izreći meru suspenzije svih ili određenih prava i dužnosti izvršnog direktora.

Izvršni direktor, u okviru zadataka iz stava 1. ovog člana, naročito je odgovoran za sledeće:

1. Dnevno funkcionisanje Udruženja i kancelarije
2. Koordinaciju upotrebe materijalnih i ljudskih resursa (u dogovoru sa rukovodiocima projekata)
3. Organizovanje protoka informacija unutar Udruženja i prema spolja
4. Organizovanje i nadzor nad radom osoblja
5. Staranje o nabavkama
6. Radnje u vezi sa zapošljavanjem novog osoblja
7. Organizovanje kontakata sa javnošću
8. Priprema izveštaja za spoljne saradnike, koordinacija i po potrebi obavljanje komunikacije sa drugim organizacijama i međunarodnim sekretarijatom,
9. Organizovanje prikupljanja sredstava za sprovođenje novih projekata
10. Vođenje evidencije o članstvu i dokumentacije koja se odnosi na rad Udruženja.

U slučaju sprečenosti, Izvršnog direktora u poslovima iz tačaka 1, 2, 4, 5, 6, 9 i 10 stava 4 ovog člana menja Finansijski direktor, u poslovima iz tačaka 3, 7, 8 stava 4 ovog člana menja Programski direktor, koji mogu obavljanje tih poslova preneti i na druga lica angažovana za potrebe organizacije.

 

Član XII

Programski direktor

 

Programski direktor odlučuje o stavu organizacije o pojedinim pitanjima u periodu između dve sednice upravnog odbora, starajući se pri tom da o tome da dužna obaveštenja i šansu za izjašnjenje drugim članovima.

Programski direktor vrši prethodno odobrenje novih projekata i akcionih planova, odstupanja u akcionim planovima, oblika saradnje sa drugim organizacijama i pojedincima, kao i angažovanja stručnjaka i saradnika na pojedinim projektima, radi čega su drugi funkcioneri i rukovodioci projekata obavezni da mu dostave odgovarajuće podatke.

Programski direktor prati pitanja od značaja za ostvarivanje programskih ciljeva Udruženja.

Programski direktor istupa u ime Udruženja po pitanjima koja su u vezi sa ostvarivanjem programskih ciljeva.

Programski direktor pruža smernice i daje predloge za razvoj programskih aktivnosti Udruženja, sprovođenje postojećih i stvaranje novih projekata.

Programski direktor prati sprovođenje projekata Udruženja.

Programski direktor priprema po potrebi izveštaje u vezi sa programskim ciljevima Udruženja.

Programski direktor ostvaruje saradnju sa drugim organizacijama po programskim pitanjima.

Programski direktor je odgovoran za svoj rad Upravnom odboru, tako što podnosi periodične izveštaje o najznačajnijim pitanjima iz svoje nadležnosti.

Upravni odbor može da suspenduje sva ili određena prava i dužnosti programskog direktora, ukoliko utvrdi da je bitnije odstupio od programskih načela ili utvrđene politike Udruženja.

U slučaju sprečenosti Programskog direktora menja Izvršni direktor, drugi član Upravnog odbora ili angažovano lice koje odredi Upravni odbor.

 

Član XIII

Finansijski direktor

 

Finansijski direktor prethodno kontroliše ispravnost i izvršava transakcije koje nalože drugi funkcioneri i organi Udruženja.

Finansijski direktor se stara o pravilnom vođenju materijalnih i finansijskih evidencija Udruženja u skladu sa pozitivnim propisima, uslovima koji proizlaze iz pojedinih projekata i načelima kojih se pridržava Udruženje.

Finansijski direktor se stara o pravilnoj raspodeli rashoda prema projektima.

Finansijski direktor vodi računa o raspoloživosti materijalnih i finansijskih sredstava, pravovremeno upozorava na nedostatak sredstava koji može da ugrozi sprovođenje planiranih aktivnosti i predlaže mere za rešavanje problema iz te oblasti.

Finansijski direktor priprema potpune finansijske izveštaje za celokupan rad organizacije i po pojedinim projektima, za unutrašnju i spoljnu upotrebu, kao i predlog budžeta za nove projekte u saradnji sa drugim funkcionerima i licima koja pripremaju predloge projekata.

Finansijski direktor odgovara za svoj rad Upravnom odboru, tako što podnosi izveštaje za svaku sednicu ovog organa.

U slučaju da finansijski direktor ne podnese izveštaj ili da taj izveštaj ne bude prihvaćen, Upravni odbora može da suspenduje sva ili neka prava i obaveze finansijskog direktora.

U slučaju sprečenosti, Finansijskog direktora menja Izvršni direktor, drugi član Upravnog odbora po odluci tog tela ili angažovano lice koje odredi Upravni odbor.

 

XIV

Nadzorni odbor Udruženja

 

Nadzorni odbor se sastoji od tri (3) člana i odlučuje većinom glasova.

Nadzorni odbor bira predsedavajućeg, ukoliko to Skupština nije učinila prilikom izbora članova, koji zakazuje sednice Nadzornog odbora, rukovodi sednicama i odlučuje o drugim pitanjima u vezi sa radom tog tela, u skladu sa Statutom.

Č lanovi Nadzornog odbora ne mogu istovremeno biti i članovi Upravnog odbora.

Skupština bira članove Nadzornog odbora na period od 4 godine.

U Nadzorni odbor mogu se birati i lica koja nisu članovi Udruženja.

Nadzorni odbor vrši nadzor n ad radom Upravnog odbora .

Nadzorni odbor vrši i sve druge poslove odlučivanja u pogledu tvrdnji o povredi prava članova udruženja i kontrole rada organa udruženja, kada drugi organ ili funkcioner nije za to određen Statutom.

Do formiranja Nadzornog odbora njegove poslove vrši neposredno Skupština udruženja.

 

XV

Savet Udruženja

 

Savet je savetodavno telo Udruženja, koje čine članovi i simpatizeri Udruženja.

U Savet Udruženja biraju se članovi koji poseduju stručno znanje iz pojedinih oblasti značajnih za ostvarivanje ciljeva Udruženja.

Članove Saveta mogu izabrati i razrešiti Skupština i Upravni odbor, a na predlog Upravnog odbora, bilo kog člana na zasedanju Skupštine, Predsednika ili samih članova Saveta.

Predsedavajućeg Saveta može izabrati Skupština ili sami članovi Saveta na sednici.

Savet se sastaje prema potrebi, a njegove sednice zakazuje Predsedavajući Saveta ili Predsednik Udruženja.

Savet ima ulogu da daje preporuke drugim organima Udruženja sa ciljem uspešnijeg ostvarivanja postojećih programa Udruženja, kao i u pravcu razvoja novih programa, a sve u skladu sa definisanim ciljevima Udruženja.

Drugi organi su dužni da razmotre preporuke Saveta u roku od 15 dana i da odgovore na njih ako Savet to zahteva.

Drugi organi Udruženja pozivaju članove Saveta, stručne za oblasti koje su u pitanju, pozivaju se da daju mišljenje o pitanjima od značaja za sprovođenje pojedinih projekata ili planiranih aktivnosti.

Članovi Saveta po pozivu učestvuju u radu sednica Upravnog odbora.

Najviše jedan član Saveta, koga odredi Skupština ili Savet Udruženja ima pravo da bude stalni predstavnik Saveta na sednicama Upravnog odbora, sa pravom da učestvuje u odlučivanju na sednicama Upravnog odbora.

XVI

Finansiranje Udruženja

Rad Udruženja se finansira iz članarin e i priloga članova, iz donacija, i od obavljanja drug ih delatno sti u skladu sa zakonom.

Za finansijske obaveze Udruženje odgovara sopstvenom imovinom.

Sredstva Udruženja se mogu koristiti samo na osnovu finasijskih planova usvojenih u okviru plana i programa Udruženja.

Imovinu Udruženja čine materijalna sredstva, novčana sredstva, prava intelektualne svojine i druga sredstva pribavljena u skladu sa pozitivnopravnim propisima.

Novčana s redstva Udruženja se nalaze na žiro računu i na deviznom računu Udruženja.

Nadzorni odbor kontroliš e korišćenje i raspolaganje sredstvima Udruženja.

Materijalna i finansijska sredstva se koriste na osnovu plana koji usvoji Skupština, a o načinu korišćenja se usvaja završni račun za svaku godinu, u skladu sa pozitivnopravnim propisima.

Sredstva obezbeđena za sprovođenje određenih projekata mogu se koristiti samo za svrhe za koje su namenjena i uz saglasnost rukovodilaca projekata, osim ako Upravni odbor ne odluči drugačije.

Nalog za korišćenje materijalnih sredstava mogu da daju Predsednik i Izvršni direktor, kao i druga lica koja dobiju posebno odobrenje Upravnog odbor a .

Izvršenje naloga za korišćenje materijalnih sredstava odobrava finansijski direktor.

Nalog za korišćenje finansijskih sredstava koja nisu pribavljena u okviru pojedinih projekata izdaje Izvršni direktor, po pravilima koja utvrdi Upravni odbor.

 

XVII

Prestanak postojanja Udruženja

 

Organizacija prestaje da postoji na osnovu odluke najmanje dve trećine (2/3) svih članova Udruženja. Nakon prestanka rada Udruženja, aktiv a Udruženja se, raspodeljuj e na osnovu odluke Skupštine Udruženja , koja mora biti doneta kao sastavni deo odluke o prestanku rada .

Prilikom donošenja odluke o prestanku postojanja Udruženja, neće biti smatrana aktivom Udruženja imovina na koju bi polagali pravo pojedini donatori po osnovu neispunjenja ugovora koje je sa njima sklopilo Udruženje.

 

XVIII

Završne odredbe

 

P redlog za izmene i dopune Statuta može dati najmanje jedna četvrtina (1/4) članova Udruženja, Upravni i Nadzorni od b or Udruženja, a odluku donosi Skupština većinom glasova.

Ovaj Statut stupa na snagu danom usvajanja na Skupštini Udruženja.

Vesti