Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije

Pod lupom

Prev Next

Koncesija za aerodrom - mogući rizici

Dok čekamo potpisivanje ugovora o koncesiji za Aerodrom "Nikola Tesla", pojavile su se dve analize u kojima se uz pozitivne komentare u vezi sa finansijskim okvirom za ovu tranasakciju, upozorava na moguće rizike, a na osnovu onoga što su do sada zvaničnici saopštili, uporednih iskustava i saznanja autora. Izdvajaju se sledeća pitanja na koja treba obratiti pažnju kada se objavi ugovor, odnosno na koja bi se mogalo tražiti izjašnjenje zvaničnika i pre potpisivanja ugovora: Ograničavanje broja putnika na drugim aerodromima u zemlji i zašto je dat pristanak na tako nešto (ako je tačno da je dat); Da li je očekivano plaćanje naknade uslovljeno...

Rad Agencije za borbu protiv korupcije bi mogao biti blokiran

  Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za Insajder da je tačno da Odbor Agencije za borbu protiv korupcije nije mogao da diskvalifikuje Dragana Sikimića kao kandidata za direktora Agencije, ali je u praksi lako zamisliti brojne situacije i odlučivanje o brojnim pitanjima u kojima bi rad Agencije mogao da bude blokiran zbog njegove povezanosti sa strankom Naime, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije je povodom brojnih pitanja u vezi s povezanošću novog direktora Dragana Sikimića i SNS odgovorio da mu te činjenice nisu bile poznate, ali i da jesu, ne bi bile od uticaja jer zakon predviđa da kandidat za direktora ne...

Povezanost direktora Agencije sa strankom

Transparentnost Srbija poziva Odbor Agencije da ispita podatke o mogućoj političkoj povezanosti novoizabranog direktora Agencije i da obavesti javnost o svojim nalazima. Vest prema kojoj je za novog direktora Agencije za borbu protiv korupcije izabran kandidat (Dragan Sikimić) koji, sudeći po objavljenom, ispunjava sve zakonske uslove, ali je na predlog jedne političke stranke bio član tela koje je sprovodilo predsedničke izbore na opštini Zemun 2017, ne ide u prilog očekivanjima da Agencija nepristrasno sprovode do kraja kontrolu finansiranja izborne kampanje sa tih izbora ili na budućim lokalnim izborima, što je jedna od glavnih zakonskih obaveza ovog organa. Podsećamo da je Agencija...

Političke stranke u gradskim prostorijama

Korišćenje gradskih prostorija za stranačke aktivnosti nije zabranjeno. Međutim, ono je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti uslovljeno po dva osnova. Sam način korišćenja prostorija u vlasništvu lokalne samouprave trebalo bi da bude prethodno uređen. Tim pravilima treba da bude propisano da li se opštinske sale i druga sredstva strankama daju na korišćenje besplatno ili uz naknadu, po kojem redosledu se određuje pravo korišćenja ako ima više zainteresovanih za isti termin i slično. Drugi uslov je da se postupa prema svim političkim subjektima jednako. U tom pogledu mogu postojati dileme kod tumačenja zakonskih normi. Na primer, da li je korišćenje pod...

Službena vozila za partijske potrebe

Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak u vezi sa nabavkom automobila preko ustanova socijalne zaštite i gerontoloških ustanova, koje kasnije, bez nadoknade, koristi Ministarstvo rada, kao i u nekoliko slučajeva korišćenja službenih vozila za stranačke svrhe. Agencija, međutim, i dalje tvrdi da svi ministri imaju pravo da kosite službena vozila za odlazak na partijske manifestacije, i to na osnovu pogrešnog tumačenja uredbe. N1 prenosi da je Agencija “formirala predmet i postupa”na osnovu indicija da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnavlja svoj vozni park na taj način što ustanovama socijalne zaštite i gerontološkim centrima prebacuje sredstva za kupovinu...

Javna rasprava i oštre kritike nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Veoma važan zakon o zaštiti podataka o ličnosti će biti izmenjen. Ministarstvo pravde je postavilo ovaj nacrt na javnu raspravu, koja je otvorena do 15. januara. Detaljne i veoma oštre kritike ovog nacrta izneo je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je nadležan za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Transparentnost Srbija se nije bavila materijom zaštite podataka o ličnosti, osim u situacijama kada zaštita tog prava može predstavljati razlog za uskraćivanje prava na pristup informacijama. U tom smislu, nacrt zakona sadrži jednu odredbu (član 89), čiji željeni efekti nisu navedeni u obrazloženju Nacrta, dok se, prema...

Prihodi od turizma i novogodišnje javne nabavke

Izjava gradskog menadžera Beograda, Gorana Vesića o tome da je glavni grad za proslavu posetilo čak 130.000 turista i da će grad zaraditi od tih poseta oko 30 miliona evra, neminovno navodi na pomisao da je reč o pokušaju da se opravdaju očigledno preterani izdaci na novogodišnje ukrase, o čemu se mnogo pisalo u poslednjim danima 2017. To bi bilo u redu, kada bi zaista postojao neki pokazatelj da turisti dolaze na proslavu nove godine u Beograd zbog toga što je grad ukrašen ili zbog organizovanog dočeka na trgovima. U stvari, bilo bi dobro kada bi postojao bilo koji dokument iz...

Kako se biraju muzičari za javne manifestacije u Beogradu

Transparentnost Srbija uputila je gradskoj ustanovi Centar beogradskih festivala i Upravi za javne nabavke inicijativu u vezi sa unapređenjem ekonomičnosti, transparentnosti i konkurencije prilikom sprovođenja postupaka javne nabavke muzičkih i drugih izvođača. Ova ustanova, naime, organizuje koncerte i javne manifestacije u Beogradu, kao što je doček nove godine. Analizirajući postupak javne nabavke ,,Usluge iz oblasti kulture za potrebe realizacije glavnog programa Gradskog dočeka Nove 2018 godine 'Beogradska zima 3- Moja zima'“, koju je sproveo naručilac CEBEF, uočili smo određene nejasnoće i nelogičnosti. Naime, u ovom i sličnim postupcima primenjeni postupak javne nabavke postao je puka forma kojom naručilac zapravo direktno ugovara sa pravnim...

Naslovna

Dopis dnevnom listu Blic

Transparentnost Srbija uputila je dopis dnevnom listu Blic povodom vesti objavljene u izdanju od 21. januara 2018. godine.

Prenosimo dopis u celini:

 

Dnevni list “Blic”

Žorža Klemansoa 19, 11000 Beograd 

Glavni i odgovorni urednik Predrag Mihailović

Urednik deska Ivan Jovanović

            Poštovani,

            u Vašem listu od 21. januara 2018. godine objavljen je na 3. stranici tekst "5,5 miliona dinara nenamenski je potrošio Saša Janković zbog čega je nevladina organizacija 'Transparentnost' podnela prijavu protiv njega nakon izveštaja Državne revizorske institucije".

            S obzirom na to da je “Transparentnost” već 16 godina uobičajeni skraćeni naziv za našu organizaciju, koji se koristi i u Vašem listu, s razlogom se može očekivati da su čitaoci “Blica” zaključili da je prijavu podnela organizacija Transparentnost Srbija, što nije tačno. Iz vesti objavljenih prethodnih dana na na portalu lista Srpski telegraf (Republika), a potom i na TV Pink, Novostima, Tanjugu, portalu lista Informer i u listu Dnevnik, vidi se da je u stvari krivičnu prijavu podnela organizacija pod nazivom "Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparetnost", u čije ime nastupa g. Mario Spasić.

“Savet za monitoring …” je pravno lice koje nema, niti je ikada imalo veze sa organizacijom “Transparentnost Srbija”, koja postoji od 2002. i koja je članica globalne antikorupcijske organizacije Transparency International. Organizacija g. Spasića je registrovana pod nazivom koji unosi zabunu u javnosti zbog sličnosti sa nazivom Saveta za borbu protiv korupcije i naše organizacije, u vreme kada je zakon to omogućavao. Po odredbama aktuelnog Zakona o udruženjima naziv udruženja ne sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja niti da izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi..

Proteklih godina u medijima je povremeno g. Spasić predstavljan kao generalni sekretar Transparentnosti, što je izazivalo zabunu i na šta smo ukazivali. Zbog toga, mediji koji prenose njegove izjave, poput Informera i Srpskog telegrafa, kada ne žele da njihovi čitaoci budu dovedeni u zabludu, sada koriste puni naziv i prateću odrednicu, npr: “Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparetnost (iz Trstenika)” ili skraćeni naziv "Savet za monitoring" (na primer: http://informer.rs/vesti/politika/366151/grcice-se-na-robiji-krivicna-prijava-protiv-sase-jankovica).

            Želimo da verujemo da se u ovom slučaju ne radi o namernom dovođenju čitalaca u zabludu već da je namera urednika u Blicu bila da se u veoma kratkoj vesti skrati dugački, eklektički naziv organizacije g. Spasića. Međutim, upotrebom naziva Transparentnost stvorena je zabuna da je reč o našoj organizaciji.

            S obzirom na sve navedeno, a radi dobrobiti čitalaca Blica i zaštite ugleda Vašeg lista i naše organizacije, predlažemo da učinite sledeće:

  1. Da ubuduće, kada prenosite izjave g. Spasića i vesti o aktivnostima njegove organizacije koristite kao skraćeni naziv njegove organizacije isti koji koriste i drugi dnevni listovi, „Savet za monitoring“.
  2. Da obavestite čitaoce na primeren način o tome da organizacija o kojoj je reč u pomenutoj vesti nije u vezi sa našom, shodno navodima iz ovog pisma.

S poštovanjem,

za Transparentnost Srbija

Programski direktor

Nemanja Nenadić

Beograd, 21. januara 2018.

Ispitati informacije o mogućoj političkoj povezanosti direktora Agencije

Transparentnost Srbija poziva Odbor Agencije da ispita podatke o mogućoj političkoj povezanosti novoizabranog direktora Agencije i da obavesti javnost o svojim nalazima. Naime, neophodno je ispitati informacije da je novoizabrani direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić, na predlog jedne političke stranke, bio član tela koje je sprovodilo predsedničke izbore na opštini Zemun 2017.

Vest o članstvu Dragana Sikimića u telu koje je sprovodilo predsedničke izbore ne ide u prilog očekivanjima da Agencija nepristrasno sprovode do kraja kontrolu finansiranja predsedničke kampanje, kao i kontrolu gradskih izbora u Beogradu, zakazanih za 4. mart.

Podsećamo da je Agencija u novembru objavila izveštaj koji se s pravom ne zove „izveštaj o kontroli“ već samo „izveštaj o troškovima“ predsedničke izborne kampanje iz 2017, budući da ne sadrži osvrt na sve bitne činjenice.

dragan sikimić twSudeći po objavljenim podacima, Sikimić ispunjava sve formalne zakonske uslove za ovu funkciju jer Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije zabranjuje da direktor bude lice koje je član političke stranke, ali ne postavlja kao prepreku drugi oblik povezanosti sa političkim subjektima. Transparentnost Srbija smatra da je ovo ozbiljan nedostatak Zakona. Zbog toga smo tokom pisanja novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predložili da član Odbora i direktor Agencije ne bi smeli da budu ni kandidati političkog subjekta na izborima održanim u poslednje četiri godine, kao ni članovi izborne komisije ili biračkog odbora koji su imenovani na predlog političkog subjekta u tom periodu.

Razlozi zbog kojih je ovo ograničenje potrebno isti su kao i razlozi zbog kojih se smatra neprimerenim da funkcioneri Agencije za borbu protiv korupcije budu članovi političkih stranaka – činjenica da Agencija odlučuje direktno o interesima političkih subjekata i javnih funkcionera, od kojih su mnogi politički. Očigledno je da stepen povezanosti kandidata na izbornoj listi ili člana izborne komisije sa političkom strankom može biti veći nego što je kod mnogih članova partije.

U vezi sa samim postupkom izbora direktora, smatramo da bi Odbor Agencije pre svega trebalo da saopšti da li su članovima tog tela ove informacije bile poznate prilikom odlučivanja o izboru direktora, a zatim da zatraži od novog direktora da dostavi podatke na osnovu člana 32. st. 2. Zakona. Naime, ukoliko bi se utvrdilo da je zbog angažovanja na predlog političke stranke direktor u sukobu interesa kada odlučuje o pitanjima koja se tiču te političke stranke ili njenih funkcionera to bi značilo da je značajan deo rada Agencije blokiran. Zbog toga bi Odbor Agencije trebalo da ove okolnosti ispita i pre nego što izabrani direktor preuzme dužnost. 

Javne nabavke pod lupom

U 2017. godini nije poboljšan sistem kontrole javnih nabavki, a predviđeni mehanizmi za kažnjavanje zloupotreba gotovo da uopštene funkcionišu. Probijeni su rokovi za poboljšanje propisa koji bi trebalo da reše deo tih problema, saopšteno je na konferenciji za novinare Transparentnosti Srbija na kojoj su predstavljeni rezultati projekta "Javne nabavke pod lupom".

Problemi koje smo uvideli u postupanju naručilaca slični su onima iz ranijih godina (naročito uslovi i kriterijumi koji nisu u logičkoj vezi sa predmetom nabavke). Posebno zabrinjava to što nema naznaka da će se prestati sa praksom dezavuisanja procedure javnih nabavki direktnim dogovorima na osnovu međudržavnih sporazuma. S druge strane, prema zvaničnim podacima UJN, u prvoj polovini 2017. godine zabeleženi su neki pozitivni trendovi - u vezi sa prosečnim brojem ponuda po tenderu i brojem konkurentnih postupaka, ukazao je programski direktor TS Nemanja Nenadić.

konferencija 26. decembar

Zakoni

U 2017. nisu sprovedeni planovi za unapređenje sistema javnih nabavki. Iako je Akcionim planom za poglavlje 23 EU integracija planirano da do kraja ove godine bude poboljšan Zakon o javnim nabavkama, kako bi se poboljšali praćenje, nadzor i kontrola, još uvek nije objavljen ni nacrt tih izmena. Nije došlo do promena ni u povezanom Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koje su planirane za isti period, kao ni do drugih zakonskih promena koje su takođe neophodne da bi se rešili problemi, naročito u vezi sa kažnjavanjem zloupotreba u javnim nabavkama. Tako, nije došlo do promena u Krivičnom zakoniku, iako je krivično delo zloupotreba u vezi sa postupkom javne nabavke loše definisano. Još veći problem je to što nije promenjen Zakon o prekršajima niti Zakon o javnim nabavkama u delu koji se odnosi na prekršaje, usled čega uopšte ne funkcioniše sistem prekršajne odgovornosti.

U pogledu zakonodavstva, nastavljen je negativan trend zaključivanja međunarodnih sporazuma koji podrazumevaju vezane aranžmane i angažovanje firmi iz zemlje kreditora, bez konkurencije i mogućnosti zaštite prava. To je direktno suprotno pregovaračkim pozicijama Srbije i EU za poglavlje 5, koje je otvoreno decembra 2016. Štaviše, takvi se sporazumi kao dobar model ugovaranja, čime se dodatno podriva integritet sistema javnih nabavki u zemlji. Najavljeno je i donošenje posebnog zakona o državnoj stanogradnji stanova, koji bi sadržao drugačija rešenja od opštih pravila, ali još uvek nije jasno da li će to uticati i na sistem javnih nabavki ili samo na druga pitanja (npr. eksproprijacija).

Primena zakona

U primeni zakona su zabeleženi neki pozitivni trendovi u izveštajima Uprave za javne nabavke za prvu polovinu 2017. godine (konkurencija od 3,2 ponude po postupku nabavke). Međutim, generalno gledano, konkurencija se i dalje veštački sužava kroz diskriminatorne uslove i na druge načine, što smo uočili na brojnim primerima. Ništa manje zabrinjavajuća je okolnost da u mnogim postupcima javnih nabavki niko nije izjavio zahtev za zaštitu prava zbog diskriminišuće i nelogične konkursne dokumentacije, iako je ona bila očigledna. To ukazuje na manjak poverenja u to da će sistem otklanjanja nepravilnosti funkcionisati.

Za kršenje zakona i dalje nema dovoljno ni postupaka ni kazni. Sistem prekršajnog kažnjavanja pred Republičkom komisijom za zaštitu prava uopšte ne funkcioniše, zbog neusklađenosti rešenja iz dva relevantna zakona. Broj postupaka koji su podvrgnuti nadzoru od strane Uprave za javne nabavke ili drugih državnih organa i dalje je daleko manji od broja slučajeva u kojima su izražene sumnje u nepravilnost. Posebno zabrinjava to što javni tužioci nisu dovoljno proaktivni u ispitivanju slučajeva mogućih nepravilnosti u javnim nabavkama koji su detaljno elaborirani u medijima.

Najčešći tipovi nepravilnosti u primeni Zakona:
- nesvrsishodnost i bespotrebne javne nabavke;

- diskriminacija određivanjem tehničkih speicfikacija tako da se daje prednost određenim proizvodima ili proizvođačima;

- često pozivanje i navođenje naziva proizvoda ili proizvođača;

- pozivanje na određene standarde kako bi se umanjila konkurencija;

- dodatni uslovi nisu u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke i veoma često nemaju značaj po naručioca  u vezi sa izvršenjem ugovora;

- sužavanje konkurencije primenom dodatnih uslova (naročito smo uočili nezakonitu primenu poslovnog i kadrovskog kapaciteta);

- u sistemu nabavki na koje se ne primenjuju prema ZJN diskreciona pravila i ponašanje naručilaca;

- komunkacija sa zainteresovanim licima protivno propisima (očigledna saznanja za procenjene vrednosti u postupcima) 

Inicijative

Na konferenciji su predstavljene pojedine inicijative, koje je TS uputila, sa predlozima za poboljšanje sistema javnih nabavki ili za nadzor nad konkretnim slučajevima JN.

 

foto: www.mc.rs

 

fond

 

 

 

 

Sprovođenje projekta „Javne nabavke pod lupom“ podržala je Fondacija za otvoreno društvo. Svi izloženi stavovi pripadaju isključivo organizaciji Transparentnost – Srbija i ne moraju odražavati stavove Fondacije za otvoreno društvo. 

   

Transparentnost Srbija u 2017. godini

Transparentnost Srbija sumirala je rezultate rada u 2017. godini. Evo šta smo, uz Vašu pomoć i podršku, u saradnji sa Vama i za Vas, radili u proteklih 12 meseci:

konferencija 26 decembarna našem sajtu možete pogledati 160 inicijativa i analiza, među njima i naše publikacije, izveštaje o projektima koje smo realizovali, predloge za usvajanje amandmana, izmene propisa, kao i odgovore pojedinih organa kojima smo se obraćali sa zahtevima i inicijativama

- u rubrici "Pod lupom" objavili smo gotovo 250 komenatra na korupcijske i antikorupcijske aktuelnosti

- na Fejsbuk stranicu postavili smo više od 380 postova. Tokom godine smo imali 3.000 novih lajkova i godinu smo završili sa gotovo 33.000 lajkova

- na Tviteru smo na kraju godine imali više od 7.200 pratilaca - hiljadu novih u ovoj godini.

- svakog petka objavljujemo bilten sa informacijama o našim aktivnostima i izborom tekstova, komentara, vesti

- na sajt smo postavili izveštaje sa 17 konferencija, okruglih stolova ili konferencije za novinare

- u 2017. izdali smo 20 saopštenja 

- prema našem pres klipingu, u 2017. smo imali 2.512 vesti o nama i našim aktivnostima ili izjava predstavnika TS

- naše Antikorupcijsko savetovalište imalo je 2.111 javljanja (telefonski pozivi, mejlovi, pošta, lično, društvene mreže, na drugi način). Broj pokrenutih slučajeva je 402.

Planovi integriteta - između korupcijskog rizika i antikorupcijske prakse

Transparentnost Srbija predstavila je deo nalaza iz istraživanja "Planovi integriteta - između korupcijskog rizika i antikorupcijske prakse". 

Plan integriteta je dokument koji, u skladu sa obavezom propisanom Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, izrađuju svi  državni organi i organizacije , organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća. Plan integriteta, pored ostalog, sadrži ocenu izloženosti institucije korupciji, opis procesa rada, načina odlučivanja i utvrđivanje poslova koji su naročito podložni korupciji i preventivne mere za smanjenje korupcije.

Prvi put su PI izrađivani 2013. godine i tada ih je izradilo 48% od ukupno 4475 obveznika. Ove godine tu obavezu je ispunilo 63% obveznika (od 4.257)

Agencija za borbu protiv korupcije, na određenom uzorku, kroz posetu obveznicima na licu mesta proverava kvalitet plana integriteta i daje preporuke za njegovo unapređenje. Ilustracije radi, prilikom kontrole PI jednog od obveznika u prošlom ciklusu, u 2014. godini, Agencija je dala preporuke da se PI u poglavlju posvećenom javnim nabavkama unapredi tako što će:

- Plan javnih nabavki da se izrađuje u skladu sa kratkoročnim (godišnjim) strateškim ciljevima i planom rada Opštine, a ne isključivo na osnovu prošlogodišeg plana javnih nabavki.

- da uvede obavezu da se na internet strani Opštine objavljuju zapisnici o radu konkursne komisije, kao i zapisnici i izveštaji o realizaciji ugovora.

Transparentnost Srbija je, s druge strane, želela da utvrdi da li su pravi koruptivni rizici bili prepoznati u planovima integriteta, i to tako što smo posmatrali 32 organa koji su prethodnih godina imali stvarna koruptivna iskustva (zaposleni ili rukovodioci su bili uhapšeni, okrivljeni ili osuđeni zbog korupcije).  Takođe, želeli smo da utvrdimo šta su ovi organi uradili nakon koruptivnih događaja - kakvu su preventivne mere preduzeli da se tako nešto ne bi ponovilo. I konačno, da li je to što se desilo uticalo na njih prilikom izrade novih planova integriteta, ove godine.

Opšta slika: Najmanje je bilo odgovora da ništa nije učinjeno - samo tri, ali kada se suštinski analizira ono što je odgovoreno, zapravo 13 organa nije preduzelo nikakve preventivne mere, ali su u odgovorima nabrajali neke druge aktivnosti koje nemaju veze sa konkretnim slučajem ili nemaju veze sa sprečavanjem korupcije.

Najviše se u odgovorima pisalo o dokumentima i aktima koji su usvojeni, ali čije je usvajanje zapravo obavezno po nekom drugom osnovu i nije u stvarnosti bilo inicirano koruptivnim događajem. U 13 dopisa nabrajaju se takvi akti - u vezi sa zaštitom uzbunjivača, sa javnim nabavkama, planovi integriteta itd. U 12 slučajeva u odgovorima je opisivano postupanje sa osumnjičenima, odnosno okrivljenima - suspenzija, disciplinsko postupanje, procesuiranje pred sudom, a u 10 slučajeva postojeće procedure ili zakoni koje organi primenjuju - od Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o državnim službenicima, pa do Zakona o sudovima.

Kada se analiziraju dostavljeni podaci o sprovedenim aktivnostima, uporede sa konkretnim koruptivnim događajima i vremenom kada se događaj desio, kada je otkriven i kada su eventualni dokumenti i/ili procedure donete, dobijaju se sledeći podaci o preventivnim aktivnostima posmatranih organa sprovedenim nakon koruptivnog događaja, a kako bi se sprečilo njegovo ponavljanje:

- ništa nije urađeno

13

- usvojeni dokumenti u skladu sa drugim antikorupcijskim obavezama (planovi integriteta, akti o uzbunjivačima, javnim nabavkama)

5

- sprovedene druge aktivnosti (sastanci, informisanje i slično)

1

- usvojeni korisni dokumenti ili unapređene procedure, ali nije pojašnjeno niti je vidljivo  imaju li veze sa konkretnim slučajem

8

- usvojeni korisni dokumenti ili unapređene procedure

5

Konkretan primer: Kao pozitivan primer možemo izdvojiti MUP. Nakon hapšenja i procesuiranja načelnika saobraćajne policije osumnjičenog da je u oko 400 slučajeva zloupotrebljavao ovlašćenja i nalagao da se protiv nekih ljudi ne pokreće prekršajni postupak ili da se zahtevi za pokretanje postupka koji su već podneti – povuku, izmenjen je Pravilnik o kontroli saobraćaja i vođenja evidencija o primeni ovlašćenja (avgust 2014. godine) i propisano da se od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka može odustati odlukom rukovodioca Uprave saobraćajne policije po pribavljenom mišljenju Komisije MUP-a koju na predlog direktora imenuje ministar. 

Kao odgovor na niz drugih koruptivnih deal za koje su bili okrivljeni pripadnici MUP-a, novim Zakonom o policiji (februar 2016) uveden je test integriteta i obaveza praćenja imovinskog stanja pripadnika policije.

Tu se, međutim, pohvale završavaju jer odredbe o testu integriteta i kontroli imovinskog stanja nisu ni nakon gotovo dve godine zaživele jer nisu usvojena podzakonska akta. MUP je, naime, odustao od izrade podzakonskih akata jer se sprema izmena Zakona o policiji kojim bi se jasnije definisao način primene podzakonskih akata. Takođe MUP nije izradio plan integriteta u drugom ciklusu.

 

 

Posmatrani organi:

  1. MUP
  2. Visoka poslovna škola Valjevo 
  3. JP Elektroprivreda Srbije
  4. Osnovni sud Loznica
  5. Viši sud Šabac
  6. Ministarstvo poljoprivrede
  7. Poreska uprava, Regionalni centar Novi Sad
  8. Agencija za borbu protiv korupcije
  9. Direkcija za imovinu Republike Srbije
  10. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograd
  11. Opština Ada
  12. Služba za katastar nepokretnosti u Pančevu 
  13. Republički geodetski zavod
  14. JKP „Vidrak“ Valjevo
  15. EPS DISTRIBUCIJA“ d.o.o. Beograd Ogranak Elektrodistribucija  Niš
  16. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru
  17. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu
  18. Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu
  19. Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu
  20. Pokrajinski sekretarijat za kulturu
  21. Inspektorat za rad u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna prava
  22. Direkcija za nabavku i prodaju, Uprava za snabdevanje Ministarstva odbrane
  23. Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Leskovac
  24. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala u Beogradu
  25. Prekršajni sud u Čačku, Odeljenja u Guči
  26. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine
  27. Dom učenika srednjih škola u Kragujevcu
  28. Vojnа bolnicа u Nišu
  29. Prekršajni sud u Nišu
  30. Skupštinа opštine Ćuprija
  31. Uprava carina
  32. Gradska opština Novi Beograd 

ACASLogo

Projekat je podržala Agencija za borbu protiv korupcije. Stavovi izrečeni u analizi pripadaju TS i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Agencije.

 

 

 

 

Vesti