Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Višestruko zanimljiva vest stiže iz Bora. Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski (koji ostaje na tom mestu kao partijski kadar svake vlasti) najavio je mogućnost arbitražnog postupka protiv kanadske kompanije SNC Lavalin koja je izgradila novu topionicu bakra. Razlog je požar iz 2015, u „tek izgrađenoj fabrici sumporne kiseline“, koji je „naneo ogromnu štetu“. Zatim se oglasio i Branislav Ivković (nekadašnji SPS-ov ministar, pa disident, a od 2012. u SNS), govoreći u ime Građevinskog fakulteta u Beogradu kao nadzornika radova, da će ta ustanova „do kraja maja sačiniti analizu koja treba da pokaže da li se isplati arbitraža...

Predizborni spotovi i pridruženija

Predizborni spotovi i pridruženija

Transparentnost Srbija je već uputila žalbu protiv REM zbog nepostupanja po zahtevu za pristup informacijama u vezi sa nedostavljanjem informacija o monitoringu izborne kampanje za predsednika iz marta 2017. U međuvremenu je Savet REM usvojio izveštaj "Predizborne oglasne poruke u kampanji za predsedničke izbore". To je bio razlog da uputimo novi zahtev za pristup informacijama. Naime, izveštaj o monitoringu koji je usvojio Savet REM je oskudniji u podacima nego ikada. Tako se u njemu mogu naći podaci o zbirnom trajanju reklama po pojedinim TV stanicama i ukupnom broju spotova za pojedine kandidate po TV stanicama, ali ne i ukupno trajanje tih spotova...

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

U aktuelnoj raspravi oko donošenja novog Zakona o javnom informisanju čini se da ima igre rečima. Predsednik NUNS-a ukazuje da je reč o nacrtu izmena zakona, ukazujući, između ostalog na to da je pod tim nazivom podeljen i raspravljan dokument marta ove godine, na jednom skupu nevladinih organizacija zainteresovanih za informatiku i medije (radna grupa EU konventa za poglavlje 10 pregovora). S druge strane, predstavnici Ministarstva (kulture i medija) negiraju da postoji nacrt izmena zakona. Kako je tako nešto moguće? Po svoj prilici, nije u pitanju „nacrt izmena i dopuna zakona“ u formalnom smislu. Naime, u toku priprema zakona, nacrtom se naziva...

Vulinovo Ministarstvo godinama obnavlja vozni park ustupljenim kolima

Vulinovo Ministarstvo godinama obnavlja vozni park ustupljenim kolima

Uprkos merama štednje Vlade Srbije i racionalizaciji voznog parka iz 2015, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sve to vreme pribavlja nova luksuzna kola tako što ih ustanove socijalne zaštite  Uprkos merama štednje Vlade Srbije i racionalizaciji voznog parka iz 2015, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sve to vreme pribavlja nova luksuzna kola tako što ih ustanove socijalne zaštite na spornim tenderima kupuju za njih, pokazuje istraživanje Južnih vesti. Otkako je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast, postala je praksa da ustanove socijalne zaštite širom Srbije najpre od Ministarstva dobiju novac za kupovinu novih automobila...

Zakon o poreklu imovine daleko od poslanika

Zakon o poreklu imovine daleko od poslanika

lako je aktuelna vlast od 2013. godine više puta najavljivala da je pitanje trenutka kada će Zakon o poreklu imovine ući u skupštinsku proceduru, to se do sada nije dogodilo. Davani su i precizni rokovi, a premijer Aleksandar Vučić je čak u prošlogodišnjem ekspozeu bio eksplicitan najavljujući da će ovaj zakon biti donet do kraja 2016, odnosno početkom ove godine, podseća Danas.  Međutim, u Ministarstvu pravde navode da pisanje Zakona još nije završeno. Izrada Nacrta zakona o poreklu imovine je u završnoj fazi. Očekuje se da će uskoro biti otvorena i javna rasprava o tom aktu“, kažu u Ministarstvu, dok sagovornici Danas...

Putni i informativni prioriteti

Putni i informativni prioriteti

Iz vesti objavljanoj na zvaničnom sajtu Vlade Srbije prvo saznajemo čemu je danas prisustvovao predsednik (Vlade) Aleksandar Vučić: „Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas potpisivanju Memoranduma o razumevanju i saradnji na projektu Beograd–Južni Jadran, deonice Preljina–Požega i Požega– Boljare.“ Na dnu vesti zainteresovani čitalac može pronaći i informaciju o tome ko je potpisao taj i nekoliko drugih memoranduma (ministarka Mihailović, ministar Knežević, gradonačelnik Mali). Usput se (na drugim sajtovima) provlače i informacije o tome koja je „vrednost“ ovog posla. Nigde se u vesti ne može pročitati ono što je zaista bitno – na šta se Srbija obavezala. Da li...

Šta je uloga javnih preduzeća

Šta je uloga javnih preduzeća

Jedna od posledica odsustva profesionalizacije u rukovođenju javnim preduzećima, očuvanjem partijske kontrole, izvlačenja prihoda iz JP kako bi se iz populističkih razloga budžet prikazao punijim jesu i nedavno predstavljeni alarmantni podaci o rezultatima i stanju u Elektroprivredi Srbije (https://goo.gl/dmVgaN). Transparentnost Srbija već godinama pokazuje da je veoma malo urađeno od političkih deklaracija o profesionalizaciji i odgovornosti upravljanja javnim preduzećima, koja su od 2012 postala i deo zakonskih obaveza. Vlada nije poštovala svoje obaveze u pogledu izbora profesionalnih direktora ni na osnovu rokova iz 2016. Naprotiv, konkursi su raspisivani kada je već trebalo da budu završeni, politički postavljeni vršioci dužnosti se imenuju umesto...

Posledice partijske kontrole EPS-a

Posledice partijske kontrole EPS-a

O posledicama partijskog upravljanja EPS-om, ne samo na nivou najvišeg menadžmenta, već i dubinskog prožimanja tog javnog preduzeća rukovodećim kadrovima postavljenim na osnovu partijske pripadnosti a ne stručnosti, pišu nedeljnici Vreme i NIN. Loš menadžment i insistiranje Vlade Srbije da se ostvareni prihodi vračaju u budžet umesto da se investira u razvoj (ili bar pokrivanje troškova amortizacije) rezultiralo je značajno smanjenom proizvodnjom na početku 2017. godine, zbog čega će biti umanjen godišnji rast društvenog proizvoda. Cenu ćemo, umesto na mostu, platit na ćupriji, jer će Vlada sada hitno, bar jetako najavio odlazeći premijer, uložiti novac u ono što je trebalo...

Naslovna

Za vidljivije rezultate finansiranja medija iz budžeta

Transparentnost Srbija (članica Transparency International) predlaže Ministarstvu kulture da izmeni Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i da inicira izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, kako bi se povećala transparentnost projektnog finansiranja.

Nedavnim izmenama tog pravilnika ukinute su dve obaveze koje su imale za cilj da omoguće bolji uvid u to za šta su dodeljena sredstva i kakvi su rezultati postignuti, odnosno šta su građani dobili kao rezultat sprovođenja medijskog projekta. U prvom slučaju reč je o obavezi organa koji dodeljuje sredstva da na sajtu objavi kratak opis projekta koji će se finansirati. Po svemu sudeći, iza ove izmene ne stoji želja da se umanji javnost podataka, pa se nadamo da će propust biti brzo otklonjen. U vezi sa time smo već dobili uverenje od  državnog sekretara u Ministarstvu, da će reči koje su brisane biti vraćene novom izmenom.[1]

Obrazloženje Ministarstva za brisanje obaveze izrade izveštaja o sprovodenim konkursima i analize kvaliteta podržanih projekata - nije sporno. Ne može se, naime, Pravilnikom uvoditi obaveza koja nije propisana Zakonom. Zato je izmenom Pravilnika, izrada izveštaja iz obaveze preimenovana u "mogućnost" - propisano je da organ može da izradi izveštaj i analizu, uz angažovanje nezavisnih stručnjaka za medije. Transparentnost Srbija, međutim, smatra da je izrada takvog izveštaja neophodna da bi Ministarstvo kulture, Sekretarijat u Vladi APV i lokalne samouprave utvrdile da je novac utrošen namenski. Takav izveštaj bi bio od pomoći građanima, ali i kontrolnim organima, poput Državne revizorske institucije, kada prate da li organi vlasti rade zakonito i kako se staraju o poverenom novcu. 

Imajući u vidu da se u primeni mnogih zakona u Srbiji pokazalo da ovlašćenje bez obaveze, niti obaveza bez zaprećene kazne, ne znači mnogo, Transparentnost Srbija smatra da bi Ministarstvo kulture i informisanja, kao nadležno, trebalo da inicira dopunu Zakona o javnom informisanju i medijima, kako bi izrada naknadne analize postala obaveza organa vlasti koji sufinansiraju izradu medijskih sadržaja. Pored toga, smatramo da bi otvaranje postupka za izmenu ovog zakona trebalo iskoristiti i za rešavanje drugih problema koji su se pokazali u protekle dve i po godine primene, u vezi sa dodelom sredstava na konkursima (naročito od strane lokalnih samouprava).


[1]Moguće je da je nesporazum nastao pogrešnim tumačenjem jer se u obrazloženju izmena Pravilnika navodi da je pomenuta obaveza brisana jer  je "kratak opis projekta već dat kroz Obrazac za prijavu za projektno sufinansiranje, te je neracionalno dva puta raditi isti posao". Pravilnik, međutim, ne predviđa obavezu da se popunjeni obrasci objave na sajtu Ministarstva. Druga odredba Pravilnika  (član 8.) reguliše obavezu organa koji daje novac da objavi formular obrasca, a ne obrasce podnete na konkurs.

Zašto su važni godišnji finansijski izveštaji stranaka

Istek roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata (18. april 2017.)  je prilika da se podsetimo da Srbija još nije izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Da je to ostvareno obezbedila bi se neuporedivo veća javnost podataka o finansiranju kampanje dok ona traje i rešili brojni drugi problemi koji su se nažalost pokazali i na ovogodišnjim izborima. Inače, pomenute izmene predviđene su  antikorupcijskom strategijom iz 2013. godine, akcionim planovima koje je Srbija donela u postupku evrointegracija (poglavlje 23), a sadržane su i u preporukama koje je naša zemlja dobila od OEBS/ODIHR posmatračke misije i TAIEX eksperta 2016.

Ovogodšnji finansijski izveštaji političkih stranaka važni su jer će se u njima naći ne samo oni prihodi i rashodi koje su stranke imale na svoje redovne troškove tokom prethodne, 2016. godine, već i prihodi i troškovi koji se takođe odnose na izbornu kampanju.

stranke registar

S obzirom na to da su prošle godine održani parlamentarni, pokrajinski i mnogi lokalni izbori, u izveštajima koji su dostavljani Agenciji za borbu protiv korupcije će se tako naći i podaci o prihodima i troškovima tih izbornih kampanja, za koje su podneti i posebni izveštaji krajem maja 2016. Korist od ovog duplog izveštavanja o istoj stvari leži u tome što su izveštaji o finansiranju kampanje pokazali da značajan deo troškova nije bio plaćen iz realnih izvora. Naime, kao što je Transparentnost Srbija pokazala u okviru prošlogodišnjeg izveštaja o monitoringu finansiranja izborne kampanje, koji je objavljen pod nazivom „Kampanja o trošku građana – kada objavljeno ne znači i vidljivo“, čak 287 miliona dinara troškova kampanje za parlamentarne izbore je bilo finansirano iz kredita, a 254 miliona dinara troškova jednostavno nije bilo plaćeno dobavljačima. Godišnji finansijski izveštaji treba da pokažu da li su ovi troškovi izmireni do kraja 2016. godine i iz kojih izvora.

Drugi značajan podatak koji će građani moći da saznaju iz godišnjih finansijskih izveštaja jeste u kojoj meri oni sami finasiraju parlamentarne političke stranke iznad stvarnih partijskih potreba. Naime, finansiranje redovnog rada parlamentarnih stranaka iz budžeta, koje se vrši u srazmeri sa brojem osvojenih glasova, u nekim situacijama omogućava stvaranje „viškova“. Do toga može doći kada neka stranka ima znatno veću podršku u odnosu na konkurente ili kada u parlament uđe i ostvari pravo na budžetske prihode stranka koja nema razgranatu infrastrukturu koju bi trebalo da održava ovim novcem. Na osnovu izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje su usvojene krajem 2014. godine, stranke kojima ostane viška ovog novca koji su iz budžeta dobili za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, mogu da taj novac upotrebe za potpuno drugu namenu – finansiranje izborne kampanje, iako za to dobijaju novac sa posebne budžetske linije. Tako građani u stvari dva puta plaćaju da bi gledali TV reklame, novinske oglase, bilborde i masovne mitinge, samo što se u jednom slučaju kao izvor prihoda navodi budžet, a u drugom tzv. „sopstvena sredstva“ – a u stvari novac koji takođe potiče iz budžeta. Podsećamo da su neizbornu 2015. godinu, prema finansijskim izveštajima parlamentarne stranke završile sa viškom od oko 500 miliona dinara, što se u najvećem delu odnosi na SNS (425 miliona) i PUPS (65). Značajan deo ovih sredstava je iskorišćen za potonju izbornu kampanju („sopstvena sredstva“ su navedena kao izvor prihoda za koaliciju oko SNS na parlamentarnim izborima u iznosu od 351 miliona dinara, a kod svih stranaka 389 miliona). Na osnovu svega navedenog, naša organizacija smatra da je neophodno što pre izmeniti Zakon i da bi u kontekstu tih izmena trebalo uspostaviti model koji bi između ostalog otklonio i sadašnje nelogičnosti u sistemu finansiranja partija iz budžeta.

Izbori 2017 - funkcionerska kampanja, mediji, državni organi

Transparentnost Srbija predstavila je prvi izveštaj o monitoringu izborne kampanje. Na konferenciji u prostorijama naše organizacije govorili su predsednik TS profesor Vladimir Goati, programski direktor Nemanja Nenadić i saradnik TS Zlatko Minić.

Vladimir Goati istakao je da mesto predsednika Srbije po Ustavu Srbije iz 2006. godine nije "značajno mesto" jer predsednik nema nekih bitnih ovlaščenja, to je mesto koje govori o "legitimnosti čoveka".

"Medjutim, to mesto je važnije uz jedan uslov ako ste u isto vreme šef vladajuće partije. Tada zapravo mesto premijera ide u drugi plan. Taj šef partije, koji je u isto vreme šef države, postaje centar kruga, zato što je kadrovska ključna politička efektiva u njegovim rukama", kazao je on.

kampanja N1Minić je ukazao da je funkcionerska kampanja predsednika Vlade Srbije i kandidata devet vladajućih stranaka Aleksandra Vučića dominantna odlika ove izborne kampanje. U medijima je Vučić dominirao s jedne strane svojim aktivnostima kao premijer, od kojih je većina bila promotivna,  a s druge strane dobio je impozantan prostor u blokovima posvećenim predizbornim aktivnostima zahvaljujući velikom  broju grandioznih promotivnih skupova na koji su dovožene pristalice iz drugih gradova. Vučić je takođe dobio gargantuovski prostor u programima više nacionalnih, regionalnih i lokalnih privatnih komercijalnih TV stanica (od posmatranih Pink pre svega, ali i Studio B) u posebnim emisijama i prilozima, delom o njegovim aktivnostima u svojstvu premijera, a delom i u emisijama koje su nazivane "predizborne debate" a koje su u celosti bile posvećene Vučiću i predstavljale ga isključivo u pozitivnom kontekstu.

Aleksandar Vučić je dominirao i u marketinškom predstavljanju, u mnogo manjoj meri pojavljivao se Vuk Jeremić, ostali kandidati bili su slabo ili jedva vidljivi. TS ovog puta nema terenski monitoring i ovaj deo kampanje ćemo detaljnije analizirati kada predlagači kandidata objave izveštaji o troškovima

Aleksandar Vučić je u izveštajima medija sa stranačkih promotivnih skupova u značajnom broju predstaljan istovremeno kao premijer i predsednički kandidat, a funkcioneri SNS kao stranački funkcioneri i ministri, što je posebno bilo izraženo kada su mediji prenosili njihove govore o temama iz resora kojima se bave u Vladi.

Za razliku od 2016. godine stranački stavovi i poruke nisu plasirane preko sajtova državnih organa, ali je bilo vidljivije korišćenje drugih javnih resursa. Prvi put smo tokom kampanje videli snimak korišćenja resursa javnog preduzeća (prilog TV Al Džazira Balkan o skupu SNS u Mladenovcu). Bilo je nekoliko vesti i izjava o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da prisustvuju skupovima u organizaciji SNS. O tome je govorio i kandidat za predsednika Nenad Čanak u predstavljanju na RTS-u, a novinska agencija Beta je prenela vest: "Prema saznanjima agencije Beta, u pojedinim javnim preduzećima kojima upravljaju kadrovi SNS-a zaposleni su dobili direktivu da prisustvuju mitingu. Sličnu direktivu dobili su i zaposleni u Domu zdravlja Novi Sad, koji su se nešto pre 11 časova masovno okupili ispred sedišta Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije, odakle bi trebalo da krenu na miting". Takođe: "Nastavnici u Novom Pazaru, koja je rekla da ne želi decu da vodi na partijski predizborni miting, zaprećeno je otkazom – rekao je Saša Janković  u Bečeju.

Nije bilo vidljive reakcije nadležnih organa. Agencija za borbu protiv korupcije se 23. marta, gotovo mesec dana nakon što smo uputili poziv, odazvala na apel TS da javno objavi šta je dozvoljeno a šta nije u kampanji (https://goo.gl/yrQzGK) ali ne i na poziv da zajedno pozovemo tužilaštvo da ohrabri građane da prijave pokušaje kupovine glasova i druga krivična dela u vezi sa izborima i glasanjem (https://goo.gl/wAVHwe).

Pored toga što je Srpska napredna stranka (ili njeni koalicioni partneri) organizovala prevoz pristalica na svoje promotivne skupove (što bi trebalo da bude vidljivo u izveštajima o troškovima kampanje), zabeleženo je i organizovano dovoženje građana iz drugih gradova na manifestacije u organizaciji Vlade Srbije. Prilikom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru primećeno je više desetina autobusa iz gradova u cenralnoj Srbiji i Vojvodini, koji su dovezli građane na ovu manifestaciju. TS ima fotografiju autobusa na jednoj lokaciji. I ranije su predstavnici Vlade potvrđivali da se građani dovoze na promotivne aktivnosti (https://goo.gl/YxRErL i https://goo.gl/olNW8Y). Ova tema, a posebno finansiranje ovih aktivnosti, posebno je bitna u periodu kampanje. U slučaju da to čini Vlada (ili neki drugi državni organ) moglo bi da se protumači da je reč o korišćenju javnih resursa za stranačke svrhe, s obzirom na to da su manifestacije poput one u Novom Pazaru evidentno predstavljale promotivnu aktivnosti za Vučića kao predsedničkog kandidata, što je potkrepljeno analizom izveštavanja medija i naslovnih stranica narednog dana. TS smatra da bi Agencija za borbu protiv korupcije i Državna revizorska institucija trebalo da razreše ove dileme.

I u ovoj kampanji viđeno je "vezivanje" državnih aktivnosti, tačnije promotivnih aktivnosti sa stranačkim mitinzima. Premijer i ministri su obilazili fabrike, škole, a se potom u istom ili obližnjem gradu sakupljali na predizbornom mitingu (primeri u analizi na sajtu TS).

Statistika funkcionerske kampanje

 

statistika * Napomena: Aktivnosti funkcionera podelili smo u šest kategorija - 1 - Promotivne aktivnosti  (posete firmama, školama, bolnicama, sudovima, otvaranje fabrika, gradilišta, sajmova, potpisivanja ugovora i memoranduma o izgradnji i ulaganju, stipendiranju, predstavljanje planova izgradnje, uručenje stipendija, pomoći i poklona, razgovor sa građanima, radnicima);  2 - Sastanci u inostranstvu; 3 - Sastanci (u kabinetu); 4 Sastanci na terenu (sa domaćim zvaničnicima); 5 - Manifestacije (konferencije, skupovi); 6 - Druge aktivnosti (telegrami, poruke, čestitke, saopštenja o aktivnostima kao što su telefonski razgovori i slično)

 

Ukupno je, za sve posmatrane funkcionere zabeležen rast broja promotivnih aktivnosti od 67% i rast ukupnog broja aktivnosti od 27%. Treba ukazati da u ukupan broj aktivnosti za 2017. u poređenju sa 2015. godinu nisu uzete u obzir (brojne) aktivnosti ministra Šarčevića, s obzirom na to da nije bio funkcioner 2015. godine.

Rast broja promotivnih aktivnosti zabeležen je kod predsednika Vlade Aleksandra Vučića (veći nego u periodu 2015/2016, kada je iznosio 100%), ministara Rasima Ljajića, Nebojše Stefanovića i Vanje Udovičića (koji je i 2016. imao veliki broj promotivnih aktivnosti i sličan rast kao i ove godine).  Kao i za izbore 2016. godine, i za ovu kampanju važi napomena da je veliki broj članova Vlade, a posebno premijer, u permanentnoj kampanji od 2014. godine, pa su potrebno dodatni napori da bi ovaj i redovno veliki broj promotivnih aktivnosti bio uvećan tokom kampanje.

Specifičnost ove kampanje jeste izuzetna aktivnost "novog lica" u Vladi Srbije, ministra Mladena Šarčevića. S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je bio akter nekoliko afera u medijima, gotovo je bio neprimetan u kampanji. 

Funkcionerska kampanja u centralnim informativnim emisijama

TV sve

U monitoringu su posmatrane večernje informativne emisije na pet TV stanica: RTS 1 (Dnevnik u 19.30), N1 (Vesti u 19), B92 (Vesti u 20), Studio B (Vesti u 19) i Pink (Nacionalni dnevnik u 18.30). Posmatrana su dva dana tokom kampanje - nedelja, 19. mart i sreda, 22. mart. 

U medijima su bile plasirane promotivne aktivnosti premijera Vučića i ministra Ljajića u Novom Pazaru 19. marta, aktivnosti premijera u Niškoj Banji 22. marta, dok se ministarka Mihajlović sa svojom aktivnošću u Nišu probila samo do Dnevnika RTS-a.

U svim posmatranim vestima, sa izuzetkom Vesti na TV N1, promotivne aktivnosti funkcionera dobile su višestruko veći prostor i izrazito bolji plasman od vesti o aktivnostima drugih kandidata. U blokovima o aktivnostima drugih kandidata Vučić je na B92, Studiju B i Pinku dobio znatno veći prostor od drugih kandidata. Ovo je posebno izraženo na TV Pinku. Pored priloga o aktivnostima Vučića, tri TV stanice (B92, Studio B i Pink) imale su priloge u kojima su se govornici ili sagovornici pozitivno izražavali o Vučiću i/ili kritikovali njegove protivkandidate.

Otvaranje stadiona 19. marta bilo je prva vest u dnevnicima četiri TV stanice, dok je na TV N1 to bila četvrta  vest.  Na otvaranju je predsednik Vlade Aleksandar Vučić govorio o više tema (atletika, ulaganje u Novi Pazar i Sandžak, međunacionalni odnosi), dok je potpredsednik Vlade i ministar telekomunikacija i turizma Rasim Ljajić govorio o značaju stadiona i potrebi da se omladina "skloni sa ulice". Vučić je u izjavi novinarima posle ceremonije govorio i o Kosovu, i o izbornoj trci. Zanimljivo je da je Vučić najavio da će 29. marta u novopazarski Dijagnostički centar stići oprema koja će omogućiti da centar počne da radi. Centar je, inače, svečano otvoren u decembru 2015. godine.

Glavni događaj 22. marta bio je napad na prolaznike i policajce ispred zgrade parlamenta u Londonu. Funkcioneri su bili aktivni u Nišu, gde je organizovano nekoliko promotivnih događaja pre mitinga SNS-a u tom gradu. 

 

Naslovne stranice dnevne štampe

Pratili smo pojavljivanja kandidata na naslovnim stranicama 12 dnevnih listova (Politika, Danas, Blic, Novosti, Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Dnevnik, Vesti, Narodne novine, Sportski žurnal).  Pratili smo ukupan broj pojavljivanja, u koliko slučajeva od ukupnog broja su se kandidati pojavljivali kao glavna tema ili deo glavne teme na naslovnoj stranici, kakav je bio kontekst pojavljivanja (pozitivan/neutralan/negativan), kao i to da li je naslov ili tekst na naslovnoj stranici u kome se pojavljuje kandidat bio ilustrovan fotografijom kandidata.

Aleksandar Vučić ima najviše pojavljivanja na naslovnim stranicama, delom zahvaljujući činjenici da i dalje obavlja funkciju premijera. Pri tome u najvećem broju slučajeva pojavljuje se u pozitivnom kontekstu. Saša Janković i Vuk Jeremić se, zahvaljujući tabloidima, najčešće pojavljuju u negativnom kontekstu.

Od ukupno 470 pojavljivanja svih kandidata na naslovnim stranicama, Vučić je tema u 173 slučaja, što je 37%. Od toga 22% kao kandidat i  15% kao premijer. Na drugom mestu je Janković sa 17%, slede Jeremić sa 13% i Luka Maksimović sa 10%.

Od Vučićevih 105 pojavljivanja kao kandidata, 69 (66%) su pozitivna.  Sličan procenat (65%) pozitivnih, ali znatno manji apsolutni odnos ima Luka Maksimović (31/48). Saša Janković ima 26% (21/80), a Vuk Jeremić  19% (12/62).

Janković je negativac na naslovnim stranicama u 55% pojavljivanja (44/80), Jeremić u 53% (33/62), Vojislav Šešelj u 26 % (ali znatno manji apsolutni broj 11/42). Vučić se ukupno pojavljuje u negativnom kontekstu u 13% slučajeva (23/173), isključivo na naslovnim stranicama Danasa i Vesti i jednom u Blicu.

Zanimljivo je da se Vučić pojavljuje i u dve karikature na naslovnim stranicama - u negativnom kontekstu u Danasu i pozitivnom kontekstu u Politici.

kandidati na naslovnim ukupno

 

kandidati poz neg

Šta institucije nisu uradile u vezi sa izborima i kampanjom

Državni organi Republike Srbije nisu uradili sve što je bila njihova zakonska obaveza, niti sve što su mogli kako bi se rešili problemi koji su poznati od ranije i oni koji su se pojavili u ovoj izbornoj kampanji, ukazao je Nemanja Nenadić.

Situacija još lošija nego što je bila na parlamentarnim izborima iz 2016. Nisu rešeni problemi na koje je ukazala Transparentnost – Srbija. Takođe, nisu rešeni ni problemi na koje je ukazala posmatračka misija OEBS/ODIHR  a na koje se poziva i Evropska komisija u svojim izveštajima.

nemanjanenadicNarodna skupština ni ove godine, kao ni u prethodnih petnaest, nije ispunila svoju zakonsku obavezu da formira Nadzorni odbor. Na tom putu, 2016. je predsednica Narodne skupštine makar uputila poziv poslaničkim grupama (tri su se odazvale) i Vladi da predlože kandidate, što je njena zakonska obaveza, a sada, sudeći po odgovoru za pristup informacijama koji smo dobili od parlamenta , ni to nije učinjeno.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM, ranije RRA) nadležno je za praćenje postupanja TV i radio stanica, poštovanje Pravilnika koji je doneo Savet REM 2015, kao i poštovanja Zakona o oglašavanju, Zakona o elektronskim medijima i drugih propisa. Zakon o oglašavanju iz 2016. nije rešio probleme državnog i političkog oglašavanja. Njegova načela se primenjuju i na izbornu kampanju, što se pokazalo kao sporno u slučajevima kada je REM zabranio emitovanje spota za A. Vučića (korišćenje uvredljivog izraza) , emitovanje spotova V. Jeremića (uporedno oglašavanje bez dopuštenja lica koje se pominje) , ali nije kontrolisao primenu drugih načela iz Zakona o oglašavanju (istinitost, zabrana obmanjujućeg oglašavanja).  REM nije precizirao svoj Pravilnik iz 2015 , usled čega su ostali nerešeni problemi u vezi sa besplatnim emitovanjem predizbornih mitinga na TV stanicama, koje je dozvoljeno, jedino ako se jednako postupa prema svim kandidatima. Nema naznaka da je REM kontrolisao poštovanje ovih pravila i pored toga što je na neke takve slučajeve ukazano i u medijima . Pored toga što REM ni u dosadašnjim kampanjama nije samoinicijativno ispitivao da li TV i radio stanice omogućavaju kandidatima oglašavanje pod istim finansijskim uslovima, sada načinjen i krupan korak nazad – najavom  da neće čak ni prikupljati statističke podatke o proporciji zastupljenosti pojedinih kandidata u reklamama i informativnom programu (što je rađeno u više prethodnih izbornih procesa). Za izbore 2016 je takav pregled, prema svedočenjima iz samog REM, napravljen, ali ne i objavljen.

Agencija za borbu protiv korupcije, koja treba da kontroliše zakonitost finansiranja kampanje i zloupotrebu javne funkcije, radi godinama sa nepotpunim Odborom, a poslednjih meseci i bez direktora , što povećava mogućnost političkih pristisaka . Sudeći po nedemantovanom pisanju medija, politička povezanost je imala ulogu i u odabiru kandidata za direktora, ali do izbora nije došlo, zbog toga što 2 od 6 članova Odbora nije želelo da pruži glas kandidatkinji za koju se pretpostavlja da je bila najviše po volji vlastima (za odluku je moralo da glasa najmanje 5 članova). Direktor nije izabran ni na ponovljenom konkursu . Problem će biti još veći kada početkom aprila još nekim članovima Odbora istekne mandat, pogotovo kada se ima u vidu aktuelna „samosuspenzija“ Skupštine koja bira članove ovog tela. Agencija se, u vezi sa tvrdnjama o smanjenoj aktivnosti u izbornoj kampanji, oglasila saopštenjem , u kojem se ističe da Agencija prati izbore, da je manji broj posmatrača u vezi sa činjenicom da se održavaju samo predsednički a ne i druge vrste izbora, da praćenje vrši i kroz predstavke građana, da je uočila kao problematične pojave „određenih političkih subjekata“ aktivnosti koje nisu političke, kao što su „deljenje pomoći slabije situiranim građanima, organizovanje besplatnih lekarskih pregleda, dobrovoljno davanje krvi“, da je Agencija postupala u vezi sa takvim slučajevima i ranije i da će to činiti i dalje i da će Agencija u svim slučajevima kada utvrdi da su funkcioneri zloupotrebili funkciju za izbornu kampanju „postupiti u skladu sa svojim ovlašćenjima“. Agencija je takođe saopštila da ima vršioca dužnosti direktora i stručnu službu koji se bave  kontrolom finansiranja izborne kampanje i poštovanjem obaveza funkcionera. Iako je nesporno da Agencija i u postojećim okolnostima može da ispuni svoju zakonsku ulogu, mogu se pojaviti i prepreke na tom putu. Naime, činjenica je da je Agencija ovaj put, za poslove kontrole finansiranja kampanje i tražila i dobila višestruko manje novca iz budžeta nego što je to bio slučaj 2012 . Okolnost da je izborna kampanja ovaj put kraća nego inače, kao i da se uz predsedničke izbore ne održavaju izbori druge vrste, olakšaće obavljanje posla i sa manjim sredstvima. S druge strane, ova kampanja je stvorila i nove izazove i vidove finansiranja koji ranije nisu bili zastupljeni u toj meri (oglašavanje preko interneta i društvenih mreža, razne vrste direktne kampanje), što iziskuje i dodatan rad. Uz sve to, Agencija ovaj put ne može da računa ni na podatke koje je ranijih godina dobijala od REM, kada je reč o oglašavanju na TV i radio stanicama. Inače, budžetska sredstva namenjena za kontrolu finansiranja izborne kampanje se koriste isključivo za prikupljanje podataka tokom kampanje, dok analize i provere rade službenici Agencije.

U pogledu kontrole ponašanja javnih funkcionera tokom kampanje, objavljena je jedna zabrinjavajuća informacija. Naime, na osnovu izjave neimenovanog izvora iz Agencije za borbu protiv korupcije, list „Danas“, je 10. marta 2017. objavio  stav da ministri „u toku predizborne kampanje ne postupaju suprotno odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije“, kada u slobodno vreme, uključujući i predizbornu kampanju, koriste službene automobile. Transparentnost Srbija je zatražila informacije o tome da li je ovo zvaničan stav Agencije, i na čemu je zasnovan. U vezi sa ovim posebno su značajne odredbe člana 6. UREDBE O NAČINU KORIŠĆENJA SLUŽBENIH VOZILA ("Sl. glasnik RS", br. 49/2014 i 15/2015), prema kojima „Pravo na službeno vozilo visoke klase na stalnom korišćenju sa stalnim vozačem imaju: predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade, potpredsednici Vlade, ministri, predsednik Ustavnog suda i predsednik Vrhovnog kasacionog suda.“), ali i odredbe člana 3. istog akta („Službena vozila mogu se koristiti za obavljanje poslova i zadataka iz delokruga državnih organa, javnih službi i javnih agencija“). Sve to je bitno u kontekstu primene člana 29. st. 2. i 3. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije („Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata. Izuzetno, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera“).

Republička izborna komisija počela je svoj rad u sastavu koji nije u skladu sa odredbama čl. 29. st. 4. Zakona o izboru narodnih poslalnika, što je izložilo riziku odluke koje to telo donese. Sastav je dopunjen predstavnicima pojedinih predlagača kandidata. Kontroverze su izazvale i pojedine druge odluke RIK, pre svega u vezi sa načinom glasanja na Kosovu i Metohiji i u vezi sa priznavanje rezultata izbora kada izveštaji sadrže podatke za koje se može pretpostaviti da su pogrešno uneti. TS je inače javno pozvala političke subjekte čiji su predstavnici već zastupljeni u stalnom sastavu biračkih odbora da ne imenuju svoje predstavnike i u prošireni sastav ovih tela. To bi moglo da donese značajne uštede budžetu. Nemamo podataka da li je neko podržao ovu preporuku. U međuvremenu je objavljeno da će parlamentarne stranke u stalnom sastavu imati 49.344 predstavnika koji će biti raspoređeni na 8.224 mesta širom Srbije. Od ukupnog broja predstavnika, i stranke koje čine vladajuću koaliciju i one opozicione imaće isti broj predstavnika u stalnom sastavu biračkih odbora - po 24.672 .

Javno tužilaštvo je organ čije se odsustvo aktivnosti najviše osetilo u dosadašnjem periodu kampanje. Tokom kampanje su se još više nego na ranijim izborima javljale sumnje u pritiske na birače u vezi sa obezbeđivanjem sigurnih glasova i korišćenje sredstava javnih preduzeća i javnih ustavnova u vezi sa tim, pored od ranije postojećih sumnji u kupovinu glasova i druge slične pojave. Javni tužilac nije delovao proaktivno i ni jednog trenutka nije pozvao građane da prijave ova krivična dela (zloupotreba službenog položaja, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem) uz obećanje da će dobiti zaštitu u slučaju da dostave dokaze i svedoče o njima. Povrh toga, naročito u finišu izborne kampanje, kandidati su izneli optužbe na račun svojih protivnika i članova porodice o veoma ozbiljnim krivičnim delima. Ni u vezi sa ovim se javno tužilaštvo nije oglasilo u javnosti.

Pored toga, kampanja iz 2017. iznedrila je u još većem obimu nego što je to bilo ranije izazove za koje ne samo da nema institucionalne kontrole, nego nema ni jasnih pravila, kao što su i prikupljanje „sigurnih glasova“, vođenje kampanje na internetu i društvenim mrežama i oglašavanje pre raspisivanja izbora.  

 

Detaljniji izveštaj (koji će biti dopunjen po završetku izborne kampanje i po okončanju eventualnog drugog kruga izbora) i grafički prikazi dostupni su na sajtu TS, u rubrici Inicijative i analize: http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/inicijative-i-analize-ts 

 

Napomena: Ovo istraživanje urađeno je bez donatorske podrške, sopstvenim resursima TS. Transparentnost Srbija zahvaljujue Novinskoj agenciji Beta koja nam je besplatno ustupila na korišćenje servis tokom trajanja istraživanja

Ograničiti i kontrolisati funkcionersku kampanju

Monitoring “funkcionerske kampanje” kao vida zloupotrebe javnih resursa, koji Transparentnost Srbija (članica Transparency International) sprovodi već četvrti put, pokazaje nastavak trenda da javni funkcioneri intenziviraju u izbornoj kampanji medijski vidljive aktivnosti, obezbeđujući na taj način prisustvo u udarnim terminima i stranicama medija koje vredi više od bilo kojeg plaćenog oglasa. Ističemo da aktivnosti koje su predmet našeg monitoringa (posete fabrikama, školama, otvaranje objekata, “presecanje vrpci” i slično) ne predstavljaju neodložne poslove državnih funkcionera, niti je reč o događajima u kojima su visoki zvaničnici dužni da prisustvuju.

Istini za volju, "funkcionersku kampanju”, kao “suplement” uz regularne partijske promocije su koristili svi političari na vlasti od 1990. godine. Međutim, zabrinjava to što prema nalazima istraživanja koja je Transparentnost sprovodila od 2012. godine, ovaj oblik zloupotrebe javnih resursa i prilika za promociju ne jenjava. Tako su, pre pet godina, tadašnji predsednici Republike i Vlade, Tadić i Cvetković, imali 3,3, odnosno 2 promotivne aktivnosti po jednoj nedelji kampanje, nekoliko puta više nego u neizbornom periodu. Umesto da se ova štetna praksa smanji ili zaustavi, njen intenzitet je pojačan, pa je tako u izbornim procesima narednih godina aktuelni premijer i budući predsednik Vučić imao 3,5 (2014), 4,5 (2016) i 5,5 (2017) takvih aktivnosti u svakoj nedelji kampanje1. Bitno je naglasiti da funkcionersku kampanju ništa manje intenzivno vode i lica koja nisu kandidati na izborima, u čemu su 2017. bili najzapaženiji ministri Šarčević i Udovičić.

Ova pojava, osim što škodi javnim resursima, bitno povećava i neravnotežu u predstavljanju kandidata na izborima. Taj problem nije rešen dopunom zakona i reakcijom državnih organa, i pored preporuka koje je Srbija dobila od relevantne međunarodne organizacije (OEBS/ODIHR) i postojanja dobrih zakonskih rešenja iz drugih zemalja na koje je Transparentnost Srbija ukazala.

Najsporniji događaj ovogodišnje „funkcionerske kampanje“ jeste otvaranje atletskog stadiona u Novom Pazaru, događaj u organizaciji Vlade Srbije. Za ovu promociju su autobusima dovoženi građani iz drugih mesta, pri čemu su govori i izjave funkcionera (a ne sam povod okupljanja) zauzeli udarne minute informativnih emisija2. Ovogodišnja kampanja će biti zapamćena i po tome što su  se u javnosti pojavili snimci korišćenja resursa javnih preduzeća na stranačkim skupovima (snimak Al Džazire Balkan iz Mladenovca), ali i javna svedočenja i tvrdnje o pritiscima da zaposleni u javnom sektoru prisustvuju stranačkim skupovima.

Aktivnosti ministara i premijera ponovo su "vezivane" sa stranačkim skupovima u istim gradovima. Za odlaske na mitinge službena vozila su korisitili i neki ministri koji nisu obuhvaćeni Uredbom o određivanju poslova bezbednosne zaštite. U vezi sa pravom ministara na korišćenje službenih vozila, postoji i sporno mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije iz jula 2016. Pošto bi to mišljenje ministri mogli krivo tumačiti, Transparentnost Srbija je uputila dopis Agenciji sa predlogom da donese novo mišljenje i da obavesti i javnost i funkcionere o pravilima. Naime, ministri prema Uredbi Vlade, imaju pravo na korišćenje službenih vozila 24 sata dnevno, ali samo za službene potrebe a ne i za učešće u izbornoj kampanji ili obavljanje drugih privatnih poslova. Od tog pravila su izuzeti samo ministri spoljnjih i unutrašnjih poslova i odbrane, kao i lica kojima je bezbednost, prema proceni BIA, ugrožena. Sve drugo, po našem čvrstom uverenju, predstavlja zloupotrebu javnih resursa i kršenje pravila iz člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ta pravila bi inače trebalo dopuniti, za šta smo dali i konkretan predlog tokom izrade novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije .

Budući da je u Srbiji gotovo svaka godina izborna, postavljanje čvršćih zakonskih ograničenja za zloupotrebu javnih resursa i za vođenje funkcionerske kampanje, kao i formiranje ili jačanje nezavisnosti tela koja bi mogla da suzbiju ovu pojavu (Agencija za borbu protiv korupcije , Regulatorno telo za elektronske medije , nepostojeći Nadzorni odbor iz člana 99. Zakona o izbornu narodnih poslanika ) treba da bude prioritet Narodne skupštine čim se završi aktuelni period autosuspenzije njenog rada.

 

1 - Podaci za 2014, 2016. i 2017. godinu su obračunati prema metodologiji primenjenoj 2012. godine
2 - Analiza izveštavanja elektronskih medija je deo izveštaja
3 - Izbor nedostajućih članova Odbora Agencije, razmatranje njenih izveštaja o radu i rešavanje problema na koje se ukazuje u tim izveštajima.
4 - Potrebno je razmotriti da li je REM obavio svoju ulogu nadzora pružalaca medijskih usluga u izbornim kampanjama 2016. i 2017.
5 - U 2017. nije raspisan ni poziv poslaničkim grupama i Vladi da kandiduju svoje predstavnike. Nema prepreke da se Nadzorni odbor imenuje pre nego što izbori budu raspisani.

Sporni i zakasneli konkursi za direktore javnih preduzeća

Transparentnost Srbija upozorava da pored „probijanja“ rokova za sprovođenje konkursa za direktore javnih preduzeća, postoje nerazjašnjena i potencijalno sporna pitanja u vezi sa poništavanjem konkursa koji su raspisani ranije.

Posle tri godine katastrofalnog učinka Zakona o javnim preduzećima (ZJP) iz 2012, u pogledu depolitizacije i profesionalizacije upravljanja, Vlada se početkom prošle godine odlučila da zakon promeni umesto da ga u celosti primeni. Međutim, ni dugi rokovi iz novog zakona se ne poštuju – ne samo da za 12 meseci nisu izabrani direktori u većini republičkih javnih preduzeća, već do isteka roka da se konkursi okončaju, 3. marta 2017, oni u nekim preduzećima nisu ni raspisani!

Tek krajem februara i početkom marta su raspisani konkursi za izbor 20 direktora, bez ikakvog objašnjenja o tome šta (ni)je rađeno u periodu od februara 20161.  Prema informacijama iz medija, Vlada je 20. marta usvojila odluku o sprovođenju još tri konkursa - za direktore EPS-a, Resavice i Srbijašuma. Ova najava je, međutim, pored kašnjenja2  sporna i po drugim osnovama. Naime, konkursi za direktore ova tri preduzeća već su bili raspisani3. Prema ZJP, konkursi se mogu okončati na samo dva načina - tako što će Vlada imenovati za direktora prvog sa liste koju utvrdi Komisija (član 41. i 42), ili tako što će Komisija utvrditi da nijedan kandidat na ispunjava uslove (član 45). U “Službenom glasniku” kao ni na internet prezentacijama Vlade, Ministarstva privrede i ovih javnih preduzeća, nismo pronašli informaciju o tome da su konkursi obustavljeni. Iako ne postoji dužnost objavljivanja takve odluke, to bi bilo značajno učiniti jer je upitno da li su bili ispunjeni zakonski uslovi. Mediji su još u maju 2016. godine izneli nedemantovane tvrdnje da će konkurs za direktora EPS biti poništen, kao i komentar o kvalifikacijama prijavljenih kandidata za to mesto. Međutim, stručnost kandidata nije imao ko da razmatra na Zakonom propisani način, jer je formiranje Vladine Komisije za izbor direktora javnih preduzeća počelo tek u decembru 2016. godine. Vlada je 7. decembra imenovala predsednika i dva člana, dve nedelje kasnije skupštinski odbor je imenovao četvrtog, dok bi peti član trebalo da bude imenovan za izbor direktora u svakom pojedinačnom preduzeću. Imenovanja petog člana Komisije su izvršena tek 20. ovog meseca i to samo za 8 od 20 raspisanih konkursa. Međutim, kako nije kompletiran izbor članova konkursne komisije za “EPS” i “Resavicu”, ostalo je nejasno ko je mogao da utvrdi da nijedan kandidat ne ispunjava uslove, što je eventualno mogao biti zakonski osnov za poništavanje konkursa iz iz marta 2016. godine.

Naša organizacija je od Vlade zatražila podatke o tome da li je Komisija zasedala, kada je razmatrala prijave, kao i akt o poništavanju konkursa. Pored toga, smatramo da je potrebno razjasniti da li je prethodni konkurs valjano sproveden, a ako nije, ko će zbog toga snositi odgovornost. Izvesno je da poništavanje javno objavljenih konkursa bez saopštavanja obrazloženja može podstaći spekulacije da se čeka na novi politički dogovor i prijavu direktora koji bi imao političku podršku, odnosno, da obeshrabruje one dobre kandidate koji takvu podršku nemaju. Transparentost Srbija će nastaviti da prati najbitnije aspekte sprovođenja Zakona o javnim preduzećima, a nalazi će biti predstavljeni na konferenciji za štampu u maju ove godine.

 

1 - Ministar privrede je potvrdio  https://goo.gl/mFyVQG da se sa konkursima kasni ali da je važno da "dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima".  

2 - Posle Odluke o sprovođenju konkursa sledi izrada i objavljivanje konkursa. Potom bi Komisija Vlade za sprovođenje konkursa trebalo da pregleda pristigle prijave, sastavi spisak kandidata, sprovede izborni postupak, utvrdi listu kandidata i dostavi je ministarstvu kako bi ono utvrdilo predlog da prvi sa liste bude imenovan za direktora. Komisija može i da utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne ispunjava uslove za imenovanje, posle čega se sprovodi novi javni konkurs.

3 - Za direktora Srbijašuma bio je raspisan u januaru 2015. godine, po starom Zakonu, dok su konkursi za direktore EPS-a i JPPEU Resavica raspisani u martu 2016. godine, po novom Zakonu i zakonski je obavezno bilo da se okončaju do 3. marta

Vesti