Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Tužba protiv Vlade Srbije

Transparentnost Srbija podnela je tužbu Upravnom sudu protiv Vlade Srbije zbog odbijanja da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama dostavi ili objavi dokumente u vezi sa koncesijom za Aerodrom "Nikola Tesla". Dokumente u vezi sa ovom koncesijom nisu dostavili ni Ministarstvo saobraćaja niti Komisija za javno-privatno partnerstvo. Transparentnost Srbija je dve godine, od prvih pominjana mogućeg javno-privatnog partnerstva radi daljeg razvoja aerodroma, ukazivala da Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama propisuje da je pre ulaska u takav aranžman neophodno uraditi studiju koja bi pokazala da je upravo koncesija najbolji način za postizanje željenog cilja. Ovo je posebno važno zbog činjenice da su...

Nova ministarstva i nestanak Direkcije za e-upravu

Zakon o ministarstvima, o kojem danas raspravlja parlament, ponovo se menja kako bi se zadovoljile ne potrebe države, već potrebe stranaka koje čine Vladu Srbije ili pojedinaca iz tih stranaka kojima reba da "pripadnu" pojedini resori. Transparentnost Srbija zalaže se za donošenje Zakona o ministarstvima u kojem je podela nadležnosti isključivo u funkciji efikasnosti rada, a ne zadovoljenja potreba stranaka koje daju podršku Vladi . Taj predlog je među 15 priroitetnih aktivnosti (https://goo.gl/nALbVk9 koje smo uputili kandidatkinji za premijera Ani Brnabić i svim poslaničkim grupama koje su zastupljene u Narodnoj skupštini. TS ne osporava niti podržava predlog po kome zaštitu životne sredine...

Nadežda Milenković o odnosu vlasti i građana

Prenosimo jezgrovitu misao Nadežde Milenković o odnosu vlasti i građana iz njene najnovije kolumne na veb-portalu "Peščanik" . "Ova vlast se mnogo delotvornije bavi nama nego što se mi bavimo njome. Možda i stoga što je vlast u stalnoj prednosti. Ne zato što je pametnija (jer nije!) već zato što ona stvara uzroke, dok mi možemo da se bavimo tek posledicama. A budući da uzroci, po prirodi stvari, dolaze pre posledica, dešava se baš ono što vlast i želi: umesto da javnost prati i usmerava poteze vlasti, vlast prati i usmerava poteze javnosti."

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji – značaj za korupciju

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji , koju je još prošle godine pripremio specijalni izvestilac Dejvid Mekalister, i koja je u međuvremenu dopunjena amandmanima drugih poslanika u značajnoj meri se bavi i pitanjem borbe protiv korupcije. Podsećamo da je upravo jedna od rezolucija EP, pre pet godina, bila prelomna tačka u pogledu nezadovoljavajuće ocene učinka državnih organa Srbije na ovom polju (zahteva da se ispitaju 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji se odnose na privatizaciju i druga pitanja). U ovom tekstu se ponavljaju brojne ocene koji su od ranije poznate, naročito iz godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku, ali i...

Subvencije: pomoć ili politička promocija?

U najnovijem izveštaju “Transparetnosti Srbija” (TS) pod nazivom “Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili politička promocija” piše da je najveći problem prilikom davanja državnih subvencija investitorima – netransparentnost. Ne zna se na osnovu čega se određuje ko može i koliko novca da dobije, pa i ko ga je dobio. “Transparentnost Srbija” je analizirala subvencije koje je dobila 21 kompanija, a koje su od države, zajedno, dobile 180 miliona evra podsticaja! O tome kako su birali uzorak i šta je zajedničko svim tim slučajevima, za Biz Life govori Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”. – Postojali su razni izvori informacija. Analizirali smo...

Nije u našoj nadležnosti

Vlada Srbije oličena u Aleksandru Vučiću toliko je u prethodnih pet godina bila efikasna u obaranju na kolena ljudi, medija, organizacija, organa i institucija – da je često bilo teško razlikovati svesno od nesvesnog trabunjanja kako bi se umililo vođi. Odnosno, šta je bio deo udruženog štetočinskog delovanja kako bi se ispunile želje vladara, a šta uništavanje državnih organa u uverenju da su to potezi koji bi mu se dopali. Kroz tu prizmu se može posmatrati i novi izveštaj Transparentnosti Srbija o subvencijama investitorima i kontroli državne pomoći, posebno njegov deo koji se odnosi na funkcionisanje Komisije za kontrolu državne pomoći...

Prijatno iznenađenje iz Skupštine

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 13. juna 2017, razmatrani su i podržani predlozi kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U pitanju su predlog koji je podnela Državna revizorska institucija (dr Jelena Stanković docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu), Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije (Ivan Kovačević) i predlog koji su zajedno podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, (Vida Petrović Škero).Prema raspoloživim infomracijama, još ranije su podržani i čekaju na izbor u Skupštini kandidati novinarskih udruženja i (bivšeg) predsednika Nikolića. Ako Skupština izabere ove...

Govor novog predsednika i najava izmene Ustava

Predsednik Republike nema mnogo nadležnosti koje su u vezi sa borbom protiv korupcije. Po svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, predsednik može da privremeno zaustavi donošenje štetnih zakona, da predloži dobre kandidate na pojedine državne funkcije, da ne daje pomilovanja onima koji su osuđeni za koruptivna krivična dela. Stoga je i razumljivo da u inauguracionom govoru bivšeg premijera ova tema nije pomenuta. Međutim, bitno je da je pomenuta izmena Ustava. To je učinjeno na sledeći način: "Planiram da otvorimo razgovore o ustavnim reformama. Na to smo obavezani nastavkom našeg evropskog puta, ali i unutrašnjim potrebama. Do tih promena ne možemo da dođemo...

Naslovna

Transparentnost Srbija predlaže prioritete za borbu protiv korupcije u Srbiji 2017-2020

Transparentnost Srbija (član Transparency International-TI) uputila je kandidatkinji za funkciju predsednika Vlade, Ani Brnabić, kao i svim poslaničkim grupama koje su zastupljene u Narodnoj skupštini, listu od 15 prioritetnih aktivnosti za aktuelni saziv parlamenta i za novu Vladu Srbije, uz poziv da ih uvrste u svoje programe rada ili da iznesu razloge zbog kojih im se eventualno protive. Gotovo sve prioritete smo pominjali pred prethodne parlamentarne izbore (2016), a mnoge i u ranijim godinama.

detaljnije u prilogu

Inicijativa Ministarstvu privrede za povećanje javnosti podataka o državnoj pomoći

Istraživanje Transparentnosti Srbije o državnoj pomoći dobilo je veliku pažnju u medijima. Od državnih organa, reagovao je ministar privrede, Goran Knežević, na sledeći način: "Nema nikakvih primedaba na transparentnost od strane MMF-a i Svetske banke, od svih koji su u zvaničnoj kontroli, ali ima od nevladinih organizacija i mi želimo i s njima da razgovaramo i, sve što je u našoj mogućnosti da objavimo, mi ćemo i objaviti". Završi deo ove izjave smo iskoristili kao povod da se obratimo ministru sa konkretnim predlozima za povećanje transparentnosti koji ne zahtevaju izmene propisa i Ministarstvo ih može odmah sprovesti: objavljivanje dokumenata koji trenutno nisu dostupni, kao što su ugovori sa investitorima i izveštaji revizora koji pokazuju da li su ispunjene obaveze. Kompletan tekst je dostupan ovde:

http://www.transparentnost.org.rs/...%20pomoc%20jun%2017.pdf

Majska ocena Evropske komisije - Savet za borbu protiv korupcije

Evropska komisija je kao odgovor na šestomesečni izveštaj Vlade Srbije o sprovođenju akcionih planova u poglavlju 23 i 24, izdala maja 2017. tzv. "Non-paper" o stanju u ovim oblastima. EK nije promovisala u javnosti ovaj izveštaj, ali ga je na srpskom i na engleskom jeziku objavila Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije. Sledeća (detaljnija) ocena očekuje se na proleće 2018. Narednih dana ćemo prenositi pojedine delove ovog izveštaja koji se odnose na korupciju sa našim komentarima.

U delu o Savetu za borbu protiv korupcije EK ispravno uočava manjak komunikacije između Vlade i Saveta kao problem. Nije, međutim, istaknut drugi problem - građani Srbije redovno imaju uvid u izveštaje antikorupcijskog saveta, ali nemaju informacije o tome šta su Vlada i drugi državni organi utvrdili razmatranjem tih izveštaja i šta su u svom postupanju promenili na osnovu preporuka Saveta. U izveštaju EK se pominje kao mera koja još uvek nije ispunjena, "izmena odluke Koordinacionog tela za Akcioni plan za borbu protiv korupcije kojim se predviđaju kvartalni sastanci u cilju omogućavanja redovne kvalitativne analize izveštaja Saveta". Zaista, takva aktivnost je predviđena u Akcionom planu za poglavlje 23 i sa time se kasni. Međutim, ima nečeg apsurdnog u tome da o izveštajima i preporukama koje daje jedno radno telo Vlade (Savet), već deceniju i po ne odlučuje sama Vlada, a da se onda rešenje traži u posredovanju drugog radnog tela Vlade, koje se ni inače nije pokazalo kao delotvorno.

Tekst iz "Non-paper" dokumenta Evropske komisije: "Članovi Saveta za borbu protiv korupcije nisu sistematski konsultovani o nacrtima zakona koji bi po proceni Saveta mogli potencijalno da utiču na korupciju u Srbiji. Tek treba usvojiti izmene odluke Koordinacionog tela za Akcioni plan za borbu protiv korupcije kojim se predviđaju kvartalni sastanci u cilju omogućavanja redovne kvalitativne analize izveštaja Saveta. Prema navodima srpskih vlasti, Republičko javno tužilaštvo redovno analizira izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije u pogledu moguće krivične odgovornosti, i prosleđuje ih, po potrebi, nadležnim tužilaštvima. Srbiji predstoji imenovanje članova za određeni broj slobodnih radnih mesta u Savetu. Uopšteno posmatrajući, srpske vlasti i dalje treba da uspostave konstruktivniju vezu sa Savetom."

Neophodno unaprediti izveštavanje o napretku u poglavljima 23 i 24

Koalicija prEUgovor (čiji je Transparentnost Srbija član) pozdravlja odluku Pregovaračkog tima Vlade Srbije da objavljii Izveštaj Evropske komisije o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju, tzv. non-paper, koji je dostupan na sajtu Kancelarije za evropske integracije. Smatramo da je dostupnost dokumenata iz pregovaračkog procesa od ključne važnosti za informisanost građana, uključenje svih aktera koji mogu da daju doprinos i, najvažnije, uspeh i održivost reformi koje se sprovode. Ovo je posebno značajno u situaciji kada nedostaju pouzdani podaci, ili postoje, ali nisu javno dostupni, koji bi mogli da ukažu na stanje stvari u određenim oblastima. Ovo je ujedno i jedna od preporuka već na prvoj strani Izveštaja EK, gde se Srbija poziva da poveća pažnju i napore u oblasti pribavljanja statističkih podataka.

Generalno gledano, non-paper pruža sliku o stanju u oblasti vladavine prava i ostvarenog napretka Srbije u drugoj polovini 2016. godine. Pošto se, zbog nove dinamike izrade, Izveštaj o napretku ove godine ne objavljuje već je planiran za proleće 2018, ovo je ujedno i jedini izveštaj EK koji se ove godine bavi Srbijom i ključnim oblastima vladavine prava. U izveštaju EK konstatuje da je Srbija sebi postavila ambiciozne rokove u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, te da je sprovođenje istih u ranoj fazi i pre svega se odnosi na izradu zakona, strategija, procena i analiza. U predstojećem periodu, fokus praćenja uspeha pomeriće se sa ocenjivanja zakonodavnog okvira na delotvornost reformi u praksi, kao i na kapacitete institucija za sprovođenje zakona. Dodatno, EK ukazuje na prioritete na kojima Srbija treba dodatno da radi – dostupnost podataka, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i borba protiv organizovanog kriminala.

Šta nedostaje izveštajima Vlade na osnovu kojih je pisan Izveštaj EK?

Koalicija prEUgovor smatra da je sada pravo vreme da se izveštavanje o reformama unapredi u cilju što objektivnijeg sagledavanja situacije na terenu i što efektnijeg komuniciranja reformi koje Srbija sprovodi u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. S tim u vezi, skrećemo pažnju na sledeće načine na koje je moguće mehanizam praćenja učiniti potpunijim i preciznijim.

Prvo, ako uzmemo u obzir da su primarni izvor informacija za non-paper izveštaji Vlade Srbije o ispunjenosti akcionih planova za Poglavlje 23 i Poglavlje 24, neophodno je skrenuti pažnju na manjakovosti ovih dokumenata koje se reflektuju i u dokumentu Evropske komisije. Koalicija prEUgovor je već ukazala na nedostatke polugodišnjeg izveštaja Vlade za Poglavlje 23 koji se ogledaju u „kreativnim“ tumačenjima ispunjenosti ili izostalih efekata implementacije, kao i nelogičnosti i nedoslednosti u polugodišnjem izveštaju za Poglavlje 24. Sam non-paper ni u jednom trenutku se ne dotiče kvaliteta izveštaja Vlade Srbije, što bi usled identifikovanih manjakvosti i propusta bilo neophodno.
Drugo, non-paper sadrži nekolicinu faktičkih grešaka. Pojedinačno gledano ove greške ne utiču na celokupnu ocenu stanja u većoj meri ali, zbirno uzevši, svedoče o problemima u procesu prikupljanja informacija i izveštavanju o sprovedenim aktivnostima. Ovi propusti su takvi da navode na zaključak da je EK iz izveštaja Vlade Srbije preuzimala delove teksta bez dodatnog proveravanja.

Tipičan primer nekritičkog preuzimanja informacija u delu o korupciji odnosi se na izveštaj Visokog službeničkog saveta. Tako se navodi da ovaj izveštaj sadrži „analizu odredaba i primene“ Kodeksa ponašanja državnih službenika. U stvari, u tom izveštaju uopšte nema analize odredaba Kodeksa, dok se u vezi sa primenom mogu pročitati zbirni podaci o primeni Kodeksa u pojedinim organima državne uprave, ali ne i generalna analiza primene ovog akta i njegovih efekata. U oblasti suzbijanja i sprečavanja trgovine ljudima, navedeno je da Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CZZTLJ) upravlja „jedna nevladina organizacija,“ što je netačno jer je ova institucija zapravo ustanova socijalne zaštite u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sa druge strane, non-paper se nije osvrnuo na činjenicu da CZZTLJ ne sarađuje u dovoljnoj meri sa organizacijama civilnog društva, čime direktno ugrožava prava žrtava trgovine ljudima. Takođe, u dokumentu je na istoj strani navedeno da je „nadležnost za vođenje istrage u predmetima vezano za trgovinu ljudima najzad izmeštena iz granične policije i preneta na kriminalističku policiju.“ Međutim, ovaj proces je još uvek u toku i nije okončan. Primećeni su i drugi propusti u izveštaju EK na koje, ako bude bilo potrebe, koalicija prEUgovor može naknadno ukazati.

Šta nedostaje u izveštajima Vlade i EU?

Treće, non-paper ne sadrži informacije o svim reformskim koracima koji se u preduzimaju u okviru primene akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Kritičan primer je organizaciona reforma policije, koja je u Akcionom planu za poglavlje 24 opisana samo u uvodu dokumenta a o predviđenim aktivnostima se ne izveštava, za razliku od svih ostalih mera. Dakle, Akcioni plan ne nadvodi nosioce aktivnosti, neophodna sredstava i načine provere da li je najavaljena promena postignuta.
Uprkos tome što se u Izveštaju sa skrininga za poglavlje 24 navodi da “profesionalna, pouzdana i efikasna policijska organizacija je od suštinske važnosti” za sve ostale reforme u Poglavlju 24, te postoji i preporuka EK za procenu potrebe za daljim reformama i racionalizacijom strukture policije/MUP, o ovim ključnim reformskim koracima postoje samo delimične informacije. Dostupnost ovih informacija je važna kako bi bilo omogućeno praćenje sprovođenja ove preporuke, koja će imati opipljiv uticaj na živote ljudi. Ona može dovesti do nove mreže područnih policijskih uprava, ili do promena radno-pravnog statusa zaposlenih u policiji, te je neophodno o ovoj reformi pravovremeno informisati i zaposlene i javnost.
Sa željom da doprinese daljoj demokratizaciji Srbije i sprovođenju ključnih reformi u oblasti vladavine prava, koalicija prEUgovor podseća da je neophodno u što većoj meri učiniti dostupnim javnosti statističke podatke i dokumenta iz procesa pregovora o pristupanju EU. Jedino je na taj način, kroz ujednačene podatke i javno proverljive izvore, moguće voditi konstruktivan dijalog o dometima reformi. Koalicija prEUgovor biće partner svim zainteresovanim stranama koje rade na ispunjenju ovih ciljeva i spremna je da pruži detaljniju analizu nalaza u oblastima koje prati.

Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili politička promocija

Transparentnost Srbija predstavila je 11. juna 2017. godine rezultate istraživanja o kontroli državne pomoći: "Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili politička promocija". Na predstavljanju u Medija centru govorili su predsednik TS prof. Vladimir Goati, programski direktor Nemanja Nenadić i saradnik TS Zlatko Minić.

TS je analizirala sistem državne pomoći, sistem subvencija (u skladu sa Zakonom o ulaganjima), praksu Komisije za kontrolu državne pomoći i dvadesetak konkretnih slučajeva državne pomoći, sa stanovišta transparentnosti, ispunjavanja ciljeva i namene subvencija, izveštavanja i kontrole. U okviru analize dat je i pregled važećih propisa, kao i izveštavanja medija o temi državne pomoći.

kzn mc kdpReč je o svojevrsnom nastavku istraživanja „Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija“iz 2014/2015 koje je pobudilo veliko interesovanje za ovu oblast. Tada smo utvrdili da ne postoji adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i sankcionisanja dodele državne pomoći mimo zakona, kao ni mehanizam kojim bi se utvrđivala svrsishodnost državne pomoći. Analiza je ukazala da je novac često trošen nenamenski.

U međuvremenu je objavljeno da se prekida praksadodele enormne državne pomoći preduzećima u državnom vlasništvu (koja su u najvećoj meri činila uzorak u prvom istraživanju), a usvojen je Zakon o ulaganju i više puta izmenjena uredba koja reguliše dodelu podsticaja za direktne investicije. Stoga je bilo neophodno ponovo otvoriti neke od tema koje su bile u fokusu prvog istraživanja. S druge strane, s obzirom na to da su nova radna mesta, fabrike, investitori već nekoliko izbornih ciklusa jedan od glavnih aduta svih vladajućih garnitura, nametnula su se i dodatna pitanja - ne samo svrsishodnosti pojedinačnih odluka o dodeli državne pomoći, već ekonomske opravdanosti celog sistema subvencioniranja investitora i političke (zlo)upotrebe subvencija.

Glavni zaključci po tačkama

  1. Podaci o subvencijama i izveštaji nisu transparentni. Transparentnost je dodatno umanjena izuzetno spornom odlukom Komisije za kontrolu državne pomoći da nema potrebe da se izjašnjava o subvencijama koje se daju u skladu sa Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, čak ni kada je reč o subvencijama koje se daju bez javnog poziva.
  2. Postoji značajan broj slučajeva dodeljivanja enormnih iznosa državne pomoći, posebno u periodu od 2010. do 2013. godine, koji nisu prijavljivani Komisiji za kontrolu državne pomoći. Neke od tih slučajeva KKDP je naknadno razmatrala i odobravala državnu pomoć. Postoje i predmeti u kojima ovo kontrolno telo nije ni naknadno razmatralo dozvoljenost državne pomoći ili makar nije donelo odluku o tome.
  3. U nekim slučajevima je Zakon prekršen, tako što je nesporno dodeljena državna pomoć u iznosu koji prevazilazi propisima dozvoljen limit. Za ovo niko nije odgovarao (niti propisi predviđaju mogućnost da za to odgovara neko od državnih zvaničnika), a Komisija nije donosila rešenja o povraćaju sredstava.
  4. Komisija je (kao što je ukazano i u izveštaju iz 2015. godine) donosila pojedine sporne odluke ili odluke koje su sadržavale greške i kontradiktornosti (npr: odbijala je da razmatra dozvoljenost subvencije na osnovu predloga ugovora, a razmatrala je na osnovu memoranduma; proglasila se nenadležnom u jednom slučaju iako je bila u obavezi da postupa; u rešenjima KKDP su navođeni pogrešni iznosi subvencija ili broja zaposlenih). Pravni položaj Komisije (nepromenjen u odnosu na prethodno istraživanje) je nedefinisan i predstavlja čudan hibrid između radnog tela Vlade i nezavisnog organa. 
  5. Nije usvojen podzakonski dokument (čije je usvajanje najavljeno još 2013. godine) kojim bi se regulisala procedura utvrđivanja svrsishodnosti državne pomoći.
  6. Postupak utvrđivanja ostvarivanja ciljeva dodele državne pomoći investorima, u skladu sa Zakonom o ulaganju i Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, precizno je utvrđen. Ako je suditi prema dokumentima u koje je TS  imala uvid (a nije dobila sve tražene dokumente) postupak se sprovodi. Ova oblast je značajno unapređena. Naime, cilj i namena subvencija su sada vrlo jednostavno postavljeni - podrška korisniku da investira određeni iznos radi ostvarenja investicionog projekta i otvaranja određenog broja radnih mesta.
  7. Ostala je sporna svrsishodnost celog sistema subvencionisanja

Nalazi istraživanja

Iako nisu rešena najvažnija pitanja dodele državne pomoći, sistem jeste unapređen u odnosu na 2015. Nesumnjivo je, da bez obzira na važna pitanja šire ekonomske opravdanosti ili pogubnosti dodele subvencija i političke pozadine celog sistema subvencija, sadašnji sistem predstavlja napredak. Sada se od primalaca državne pomoći zahteva konkretna investicija i precizan broj novozaposlenih, uz pružanje verodostojnih dokaza (revizorska kuća izrađuje izveštaj, Centralni registar obveznika osiguranja izveštava o broju zaposlenih). Podsećamo da je u sistemu koji je opisan u izveštaju TS iz 2015. godine, novac deljen za fluidne i neostvarive ciljeve, čija se realizacija pre nije ni pratila. To, međutim, nije dovoljno da se konstatuje da je ostvaren napredak u oblasti kontrole državne pomoći.

Od februara 2017. godine KKDP se ne izjašnjava o dozvoljenosti subvencija investitorima.  Izvodi iz ugovora više se ne mogu pronaći na sajtu KKDP (gde su ranije bili citirani u okviru odluka o dozvoljenosti).  Ne postoje mehanizmi kontrole dostizanja ciljeva dodele državne pomoći za one slučajeve koji nisu obuhvaćeni propisima o direktnim ulaganjima.

Neizjašnjavanje KKDP o subvencijama investitorima je posledica rešenja iz februara 2017. godine kojim je Komisija utvrdila da je Vladina Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija usklađena sa Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći i da se nacrti ugovora ubuduće ne moraju dostavljati KKDP na odlučivanje.

Prva posledica ove odluke biće to što će Vlada, odnosno Ministarstvo privrede, zajedno sa Savetom za ekonomski razvoj i Razvojnom agencijom, birati kome će bez konkursa dodeliti subvenciju, odnosno državnu pomoć, a potom će sami kontrolisati da li je ugovor koji zaključuju u skladu sa pravilima o kontroli državne pomoći. Neće postojati obaveza da se bilo koji dokument (pre objavljivanja godišnjeg izveštaja o radu Saveta za ekonomski razvoj) objavi.

I druga posledica direktno utiče na manju transparentnost. Odluke Komisije pružale su mogućnost da javnost sazna da su pojedini ugovori (za koje se inače nije znalo) zaključeni. Na osnovu tih informacija su zainteresovani građani, NVO i mediji mogli da od Ministarstva privrede (ili od Komisije za kontrolu državne pomoći) zatraže kopije ugovora, kako bi se utvrdilo ne samo kakve subvencije su date investitorima, već i kakve je eventualne druge obaveze prihvatila Republika Srbija. S obzirom na to da se Ministarstvo zaključkom ovlašćuje da zaključi ugovor, a da ne postoji obaveza objavljivanja zaključaka Vlade, javnost će biti ostavljena na volju predstavnicima Vlade - da li će objaviti ili ne da je ugovor zaključen. Druga mogućnost biće "nasumično" i periodično upućivanje zahteva za dostavljanje svih ugovora zaključenih u nekom prethodnom periodu.  

Zapažanja o pojedinim slučajevima

Projekat „Beograd na vodi“ imao je svoju kontroverzu i u praksi Komisije za kontrolu državne pomoći. U rešenju od 22. jula 2015. godine Komisija je zaključila da se ugovor Republike Srbije, firme „Beograd na vodi“ doo, „Belgrade Waterfront Capital Investment“ LLC iz UAE i „Al Maabar Investment International“ LLC iz UAE ne odnosi na državnu pomoć. Ipak je analizirala ugovor i na kraju zaključila da se „Republika Srbija prilikom zaključivanja ponašala kao privatni investitor, realno i racionalno te da je naknada Republici Srbiji za ustupanje prava na zemljište utvrđena u skladu sa tržišnim principima“. Postavlja se pitanje, međutim, u vezi sa računicom koja je primenjena (detaljnije u poglavlju „Analiza prakse Komisije za kontrolu državne pomoći").

Za analizu u okviru ovog projekta izabrano je 27 firmi, odnosno (potencijalnih) slučajeva dodele državne pomoći, na osnovu rešenja koja smo pronašli na sajtu Komisije za kontrolu državne pomoći i izveštaja medija (vesti o investitorima koji su dobili subvencije ili o investitorima koji "dolaze u Srbiju" uz "podršku Vlade Srbije").

Nakon što su iz uzorka odstranjeni predmeti u kojima ipak nisu dodeljene subvencije, analiziran je ukupno 21 slučaj. U pitanju su subvencije dodeljene sledećim firmama: NCR doo Beograd; Mei Ta; Džonson Elektrik; Lear Corporation; Delphi Packard doo Novi Sad; Aunde; Leoni Wiring Systems Southeast doo Prokuplje; Kontitek fluid Srbija Subotica; Yura Rača; Yura Niš; Yura Leskovac; Technic develpoment doo (Geox) Vranje; Tibet moda;  Tigar Tyres; Falke Srbija; SR Technics Services; Streit Nova; Teklas Automotive; Truck Lite Europe; PKC Wiiring System; Mitros.

U većini analiziranih slučajeva su utvrđene specifičnosti ili nepravilnosti. Detalji su predstavljeni u poglavlju „Analiza mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći", a ovde navodimo nekoliko primera:

  1. Ono što je specifično kod državne pomoći firmi NCR doo Beograd (a što ilustruje način na koji su subvencije deljene u vreme ministrovanja Mlađana Dinkića) jeste to što je prilikom razmatranja ugovora za dodelu državne pomoći iz 2015. godine KKDP utvrdila (na osnovu izjave korisnika o tome da li je bio ili jeste korisnik državne pomoći) da je pomoć dodeljivana 2011. i 2013. godine, a da Komisija nije razmatrala dozvoljenost, pa je tek u februaru 2016. godine pokrenula postupak naknadne kontrole.
  2. Specifičnost subvencije firmi Mei Ta u iznosu od 22,71 miliona evra je u tome što je Ministarstvo privrede potpisalo ugovor pozivajući se na rešenje KKDP koje još nije bilo doneto.
  3. Za subvenciju firmi Džonson Elektrik je specifično da se iz izveštaja koje je Ministarstvo privrede dostavilo TS vidi da je postojala najmanje još jedna subvencija za Džonson Elektrik, koju KKDP nije razmatrala, niti je o njoj bila obaveštenja u okviru zahteva za izjašnjenje o subvenciji iz 2016. godine.
  4. Prilikom razmatranja dozvoljenosti pomoći za firmu firmu Leoni Wiring Systems Southeast doo Prokuplje KKDP je ustanovila da je postojala i ranije dodeljena subvencija, koju je potom razmatrala u naknadnom postupku.
  5. TS je razmatrala subvencije za fabrike Yura u Rači, Leskovcu i Nišu. Ispostavilo se da postoji samo jedno rešenje KKDP koje se odnosi na dozvoljenost državne pomoći dodeljene firmi Yura Rača za otvaranje pogona u Leskovcu. Korespondencija sa KKDP tim povodom predstavljena je u „Analizi  prakse KKDP". Podaci o ovim investicijama dodeljenim u vreme ministra Mlađana DInkića mogu sa naći u medijskim izveštajima, a TS je od Ministarstva privrede pribavila izveštaje o realizaciji i podatke o stanju broja zaposlenih.
  6. KKDP nije razmatrala (ili bar nije donela i/ili objavila rešenje) o dozvoljenosti subvencije za firmu Technic develpoment doo (Geox) Vranje. TS je utvrdila na osnovu prikupljenih podataka da bi Komisija, da je razmatrala dozvoljenost ove subvencije, morala da donese negativno rešenje i zatraži povrat subvencije, jer je probijen limit, odnosno intenzitet državne pomoći je bio veći od dozvoljenog.
  7. Kod subvencije, odnosno investicije firme Tiger Tyres, utvrdili smo da je korisnik investirao u građevinske objekte iznos kakav se retko sreće - 81,46 miliona evra (nije sporno sa stanovišta primene Zakona)!
  8. Ugovor sa firmom Teklas koja je otvorila pogon u Vladičinom Hanu zaključen je u vreme važenja uredbe koja je omogućavala da se u najsiromašnijim opštinama isplaćuju plate radnicima na nivou minimalne zarade u Srbiji, umesto 20% veće od "minimalca". Tako je najmanja neto zarada isplaćena za radnike Teklasa u 2016. godini iznosila 20.328 dinara.
  9. U slučaju subvencije za Mitros Fleischwaren, ako se izuzme pitanje opravdanosti izmene investicionog projekta (i odluka Vlade da dȃ saglasnost na izmenu), kojim je odloženo zapošljavanje i smanjeno ulaganje u opremu u odnosu na građevinske radove, nisu nađene bilo kakve nepravilnosti po pitanju dinamike realizacije investicija i zapošljavanja nakon izmene plana i dinamike i iznosa isplate subvencija. Sporno je, međutim, zbog čega KKDP nije razmatrala dozvoljenost ove subvencije. U ugovoru TS nije uočila elemente koji bi mogli da utiču na to da ova subvencija po bilo kom parametru izlazi iz okvira postavljenih propisima koji važe u ovoj oblasti. KKDP je, međutim, donela spornu odluku da je reč o investiciji u oblasti poljoprivrede, te da ona za nju nije nadležna. Posebno je sporan redosled poteza na relacijama Ministarstvo privrede - Komisija za kontrolu državne pomoći - Transparentnost Srbija, što je detaljno opisano u poglavlju „Analiza mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći".

Glavne preporuke

  • Razmatranje potrebe za daljim postojanjem Komisije za kontrolu državne pomoći, imajući u vidu broj izuzetih slučajeva dodele državne pomoći u postojećem pravnom okviru i praksu odobravanja; alternativno: preuzimanje njenih poslova od strane Komisije za zaštitu konkurencije ili izmena pravnog okvira;
  • Jasno definisanje pravnog položaja Komisije za kontrolu državne pomoći u skladu sa načelima iz Strategije reforme javne uprave, kako bi se znalo da li je reč o državnom organu, radnom telu Vlade ili nekom trećem obliku organizovanja;
  • Uvođenje zakonskog mehanizma za prikupljanje podataka o propisima, aktima poslovanja i transakcijama koji mogu predstavljati državnu pomoć, kako kontrola ne bi zavisila od dobre volje davaoca, uz otvaranje podataka i ukrštanje podataka iz baza organa vlasti;
  • Objavljivanje podataka o dodeli subvencija – ugovori i izveštaji nezavisnih revizora o ostvarivanju postavljenih uslova za uplatu tranši;
  • Utvrđivanje obaveze povraćaja sredstava u slučaju nesvrsishodnog korišćenja ili zabranu dodele sredstava tom korisniku, kao i kazni za odgovorna lica; 
  • Utvrditi da li su ispunjene obaveze u vezi sa isplatom zarada (na osnovu prikupljenih podataka nije jasno koji će biti minimalni troškovi zarada u dve godine nakon dostizanja punog obima zaposlenosti, a koji se koristi kao osnov za utvrđivanje dozvoljenosti subvencije);
  • Uređivanje sistema za utvrđivanje ostvarivanja svrhe državne pomoći u slučajevima koji ne podležu kontroli Komisije za kontrolu državne pomoći;
  • Propisati kazne za neprijavljivanje državne pomoći, nezakonitu dodelu i druge prekršaje koji sada nisu obuhvaćeni;
  • Pokrenuti postupke zbog uočenih slučajeva nepoštovanja pravila;
  • Utvrditi precizna pravila za način promocije dodele državne pomoći od strane predstavnika organa vlasti i u potpunosti zabraniti organizovanje takvih promotivnih aktivnosti u doba izborne kampanje;
  • Predočiti javnosti sve argumente u prilog aktuelnog sistema dodele državne pomoći i suočiti ih sa argumentima kritičara na javnom slušanju u Narodnoj skupštini;

Celo istraživanja možete preuzeti sa sajta TS, u doc ili pdf formatu. 

 

Napomena o podršci: Sprovođenje projekta u okviru kojeg je nastalo istraživanje je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Svi izloženi stavovi i mišljenja pripadaju organizaciji Transparentnost Srbija i ne moraju odražavati mišljenja i stavove Fondacije za otvoreno društvo.

 

fod

Vesti