Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Krivična prijava za godišnjicu rušenja pravne države u Savamali

Vest da je uoči druge godišnjice policija podnela krivičnu prijavu protiv šefa smene policijske stanice na Savskom vencu, više je podsetnik na to da odgovornosti za kršenje zakona nema, nego što može da se razume kao znak da je pravna država počela da funkcioniše. Činjenice utvrđene od strane Zaštitnika građana o propustima u radu MUP u noći između 24. i 25. aprila 2016, dugogodišnji „ping-pong“ na relaciji tužilaštvo-policija i između višeg i osnovnog javnog tužilaštva, označavanje „vrha gradske vlasti“ za organizatore nezakonitog rušenja od strane tadašnjeg premijera i istovremeno amnestiranje od odgovornosti za to samovlašće („trebalo je da to urade po...

Gradski menadžer za spin

Prateći izjave gradskog menadžera Gorana Vesića vezane za razvoj grada, razna predizborna raskopavanja, betoniranjezelenih površina, rekonstrukcije ulica i slično, bili smo svedoci brojnih manipulacija činjenicama i najotvorenijih laži, piše Radomir Lazović za "Danas". U ovom tekstu iskoristiću tri primera kako bih pokazao kako se ove laži koriste da skrenu pažnju javnosti sa ključnih problema, relativizuju ili razvodne kritiku. Ovim spinovima gradski menadžer pribegava skoro svakodnevno, a ovo je samo ilustracija koja može da nam  pomogne da razumemo odakle najnovija ideja o izgradnji 54 fontane.  1. Pre otprilike mesec dana Fejsbukom su počele da kruže fotografije tek završenih radova na Slaviji. Javnost je jako negativno reagovala...

Mišljenje o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Ekspertski savet za propise o nevladinim organizacijama (Expert Council on NGO Law), dao je mišljenje o aktuelnom Nacrtu izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputio ga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U ovom mišljenju se na osnovu međunarodnih standarda i najbolje uporedne prakse u regulisanju slobode udruživanja, a naročito standarda Saveta Evrope, ODIHR i OEBS, analizira mogući uticaj delova Nacrta izmena Zakona koji donose definicije. U Mišljenju se naglašavaju kritična pitanja kod kojih se smatra da ti standardi nisu zadovoljeni. (https://goo.gl/sAnWuB) Između ostalog, ukazuje se na to da bi pojedine odredbe o „licima koja obavljaju...

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Naslovna

Šta treba da se promeni u pristupu reformama u poglavljima 23 i 24 posle objavljivanja Strategije proširenja

preugovor 06Koalicija organizacija civilnog društva "preEUgovor" predstavila je redovnu ocenu pristupa EU i Vlade Srbije reformama u oblasti vladavine prava. Predstavnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić, na predstavljanju izveštaja o napretku Srbije u Poglavljima 23 i 24 za period od oktobra prošle do marta ove godine, pozvala Vladu Srbije da buduću reviziju akcionih planova ne shvati "pro forme", odnosno samo kao pomeranje rokova i zadavanje novih aktivnosti.

Ona smatra da treba da se razgovara o ciljevim tih reformi, kao i o tome na koji način da se otklone suštinski problemi u oblasti vladavine prava.

Podsetila je i da je ; Evropska unija (EU), kroz nedavni Izveštaj o proširenju na Zapadni Balkan, prvi put "eksplicitno dijagnostifikovala suština problema" zemalja regiona, a to je problem "zarobljene države" koji ; opisuje stanje u kome odredjene neformalne grupe i pojedinci zloupotrebljavaju kanale izvršne, sudske i zakonodavne vlasti da izvlače javne resurse za privatne svrhe.

Navela je da je EU poslala specijalnog izvestioca u Makedoniju, čiji je izveštaj to potvrdio i podsetila da Strategija proširenja predvidja da se slični izveštaji urade i za druge zemlje.

Kao primer "zarobljene države" ona je navela izmenjeni Zakon o policiji koji omgućav da napredak u policiji ne bude mouć samo na osnovu kruiterijuma i zasluga, već uvodi i izuzetak da o tome može da odlučuje i ministar.

Stojanovićeva je kazla i da će izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i podataka o ličnosti, čija javna rasprava je pri kraju, unazaditi nivo zaštite prava koja su garantovana postojećim zakonom.

"Pored ostalog, nacrt zakona predvidja da preduzeća u javnom vlasništvu koja promenila status poput Srbijašuma i Srbijavoda, a koja raspolažu velikim javnim prorodnim reursima, budu izuzeta od zahteva za slobodnim pristupu informacijama. To može biti štetno zbog sprečavanja eventualne korupcije, kao izostajanja pravovremenog identifikovanja grešaka u upravljanju", rekla je ona.

Predstavnik Transparentosti Srbija Zlatko Minić je upozorio da se neke reforme na evropskom putu obavljaju forme radi, da se uklope u najšire evropske okvire, zbog čega neće biti suštinskih promena, što po njemu, može dovesti i do nazadovanja.

Minić je istakao i da ustavne promene u oblasti pravosudja, koje je Ministarstvo pravde predložilo "ne donose veću nezavisnost sudstva i tužilašta od vlasti, već otvaraju nove kanale za uticaj na njih". Ukazao je da nije jasno kako će Agencija za borbu protiv korupcije objavljati svoj posao s obzirom da je direktor bio povezan sa Srpskom naprednom strankom, a zamenika trenutno nema. Naveo je i primer odnosa prema preporukama GRECO kao ilustraciju da se teži ispunjavanju norme, a ne suštinskim reformama. Takođe je pomenuo i dalje pogoršanje po pitanju nadzorne uloge parlamenta i "blokadu" opozicije amandmanima poslanike vladajuće koalicije.

Kao primer je naveo da u pravosudnim savetima sudije i tužioci neće imati većinu, a da Pravosudna akademija bude "jedina ulazna tačka za nove sudije i tužioce".  ;

Predstavnik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen istakao je da primetna "eskalacija zloupotrebe poreskih i drugih inspekcija u pokušaju ekonomskog gašenja najznačajnijeg medija južne Srbije 'Južne vesti'", nakon gašenja niza drugih lokalnih medija.

On smatra da je želje da se Srbija do 2025. reformiše u "dramatičnoj" suprotnosti sa onim što se dešava u praksi, dodavši da ne vidi kako će Srbija moći u oblasti medija da udje u EU.

Čečen se saglasio da će predložene izmene Zakona o pristupu informacija od javnog značaja onemogućiti rad istraživačkom novinarstvu, jer se rok za dobijanje traženog dokumenta koji treba da potkrepi novinarski tekst može produžiti na oko dve godine.

Prema njegovim rečima, gradjani će tako biti onemogućeni da, na primer, saznaju kakvu vodu zaista piju, kakvog im je kvaliteta gorivo, ko je proneverio državni novac i slično.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra naglasila je da je sve što se tiče rodne ravnopravnosti u zastoju i skrenula pažnju najpre na protivustavne izjave predsednika države dok je govorio o natalitetskim merama. - Posebno zabrinjavaju obavezne procedure u vezi sa abortusom, koje će podrazumevati savetovanje sa sveštenicima, psiholozima, koje će za posledicu imati i lekarske "prigovore savesti", a potom i smanjenje broja sigurnih mesta za obavljanje abortusa, što će direktno ugroziti zdravlje žena, navela je Ignjatović.

Na primeru nacionalnog SOS telefona, za koji je licencu jedino dobila predstavnica Sigurne kuće koja je u poslednjim izborima bila na listi vladajuće stranke, istakla je da je veliki problem što u socijalnoj zaštiti "ne možemo da kontrolišemo na koji način i kome se dodeljuju sredstva". 

Miroslava Jelačić Kojić iz Grupe 484 govorila o migracionoj politici i zakonima o azilu i strancima. 

 

Borba protiv korupcije – na papiru i u praksi

kzn ap23 1

Sa kolegama iz još četiri organizacije predstavili smo alternativni izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23 u delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije, a koji definiše ključne mere za sprovođenje preporuka koje je Evropska unija dala Srbiji u procesu pregovora.

Na konferenciji su govorili Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija, Vladimir Erceg, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Ivana Cenerić, Centar za obrazovne politike, Hajrija Mujović, Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo i Marina Matić Bošković, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Monitoring sprovođenja 13 preporuka iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i 75 aktivnosti, koji je Transparentnost Srbija sprovodila tokom 2017. i 2018. pokazuje da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac za ostvarivanje sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije.

Prema našim nalazima, na ovom uzorku je samo 11% aktivnosti realizovano u potpunosti a još 40% deliično do kraja 2017. godine. Akcioni plan za poglavlje 23 usvojen je zvanično 2016, ali su mnoge aktivnosti započete i ranije. Taj dokument je bio deo plana da Srbija ostvari standarde u ovoj oblasti pre 2020.

Grafikon 1: Nalazi TS za 13 posmatranih oblasti (75 aktivnosti)

graf 1 ap 23

Praćenje sprovođenja nacionalnih antikorupcijskih dokumenata, donetih na talasu antikorupcijske kampanje koja je figurirala kao najviši politički prioritet tokom 2013, davalo je u 2014. i 2015. slične ili još lošije rezultate. To pokazuje da iskazano političko opredeljenje za borbu protiv korupcije, odnosno pristupanje EU nije bilo praćeno dovoljnom voljom da se obećano ispuni ili da za taj prioritet nisu izdvojena dovoljna sredstva, ljudstvo i vreme.

Stvari se nisu odvijale kako je zamišljeno ni u jednoj od posmatranih oblasti, pri čemu je stanje najlošije kad je reč rešavanju „nezakonitog bogaćenja“, koordinaciji borbe protiv korupcije, razmatranju preporuka Saveta za borbu protiv korupcije, kontroli finansiranja stranaka i sprečavanja sukoba interesa. U nekoliko posmatranih oblasti primena Akcionog plana nije moguća zbog kašnjenja sa zakonskim reformama (sukob interesa, finansiranje partija, javne nabavke i drugo).

Ma koliko bilo zabrinjavajuće to što značajan deo planiranih aktivnosti nije realizovan ni do sredine planiranog sprovođenja ovog akcionog plana, još je veći problem to što ne funkcioniše sistem za rešavanje problema „u hodu“. Neispunjavanje obaveza prolazi bez posledica po odgovorne. Kvartalni izveštaj Vladinog Saveta za praćenje AP za poglavlje 23 konstatuje probleme, ali to uočavanje ne dovodi do ispunjavanja obaveze pre nego što dođe vreme za sledeći izveštaj. Problemi uglavnom ostaju nerešeni i u slučajevima kada su odgovorni organi pogrešno određeni ili kada je neispunjavanje obaveze posledica nedovoljnih resursa. Sistem praćenja ispunjenosti obaveza ustrojen je tako da pruža osnovne informacije o sprovedenim aktivnostima, ali nedovoljne o njihovom kvalitetu i gotovo nikakave o krajnjim efektima. Pored toga, ocene o uspešnosti realizacije koje daje Vladin Savet za poglavlje 23 su previše blagonaklone i zasnovane na stavovima obveznika. Razlike u odnosu na monitoring TS su velike. Prema njihovom viđenju, čak 24% aktivnosti iz istog uzorka je potpuno realizovano, još 21% se „uspešno realizuje“, a 7% je blizu ispunjenja, dok samo 27% nije uopšte ispunjeno.

Grafikon 2: Nalazi Vladinog Saveta za praćenje Akcionog plana za poglavlje 23 koji se odnose na istih 13 posmatranih oblasti (75 aktivnosti)

graf 2 ap 23

Akcioni plan za poglavlje 23 je tokom sprovođenja u posmatranim oblastima pokazao neke od svojih nedostataka, od kojih je većina bila vidljiva i u doba kada je pisan. To se naročito odnosi na obuke i druge slične aktivnosti čija svrha i obuhvat nisu dovoljno precizno planirani. U onim oblastima gde su sprovedene ključne aktivnosti, kao što je recimo slučaj sa usvajanjem Zakona o zaštiti uzbunjivača, što se dogodilo i pre početka primene ovog AP, nije ostvaren krajnji cilj – prijavljivanje većeg broja slučajeva korupcije. Upitno je da li bi „naglo buđenje“ u vidu donošenja nekoliko ključnih zakona rešilo sve probleme koji su ovog časa poznati. Naime, ranija analiza i nacrt Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kao i nedavna analiza i nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pokrivaju sva bitna pitanja u ovim oblastima. Nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije takođe može bitno da se popravi, dok u oblasti javnih nabavki nacrt nije ni objavljen a prethodne analize takođe ne pokrivaju sva pitanja. Nema ni analiza ni predloga zakonskih rešenja kada je reč o „nezakonitom bogaćenju“, a uporedo se, kroz ekspoze predsednika Vlade, već dve godine za redom obećava donošenje Zakona o ispitivanju porekla imovine, koga nema ni u jednom strateškom aktu.

Zbog toga je neophodno izvršiti temeljnu reviziju Akcionog plana za poglavlje 23. Revizija se nipošto ne bi smela svesti na pomeranje rokova koji su već protekli. Jednako bi bilo pogubno zavaravati se da Akcioni plan nije realizovan zato što za to nije bilo dovoljno vremena i da će novi indikativni rok pridruživanja (2025) dati dovoljno vremena da se ispune svi planovi. Nasuprot tome, sada bi trebalo utvrditi da li predviđene aktivnosti uopšte mogu da dovedu do ostvarivanja postavljenih merila ili bi trebalo osmisliti nove. To treba učiniti bez obira na to da li Evropska komisija tako nešto od nas traži. S obzirom na to da 2018. ističe i period važenja nacionalne antikorupcijske strategije, trebalo bi izraditi novu. Ukoliko se ona ne bi pravila, za šta postoje najave, onda bi AP za poglavlje 23 trebalo proširiti tako da obuhvati i ona važna pitanja borbe protiv korupcije koja su sada izostavljena.

Monitoring je pokazao da se ocene uspešnosti realizacije AP razlikuju u odnosu na one do kojih je došlo Vladino radno telo. Te razlike proističu iz raznih razloga. Kod nekih zakonodavnih aktivnosti, smatrali smo da inicijalne faze nisu dovoljne da se zaključi kako je aktivnost delimično ili „gotovo u potpunosti“ ispunjena, naročito kada je od izrade nacrta već prošlo mnogo vremena; kada je reč o analizama, zapošljavanjima i obukama koje se nadovezuju na izmene zakona, tretirali smo aktivnost kao neispunjenu, čak i kada je nešto slično rađeno u međuvremenu, zato što će aktivnost svakamo morati da se ponovi nakon usvajanja akta o kojem je reč; izrade analiza smo tretirali kao ispunjavanje obaveze jedino kada se ona odnosi upravo na pitanje zbog kojeg je rađena; najdrastičnije su razlike u viđenjima u situacijama kada se od organa vlasti očekuje da učine nešto u svakoj sličnoj situaciji, tako da smo smatrali da tu ne može biti govora o „delimičnom izvršenju“ ukoliko postupe kako treba samo izuzetno. Tipičan primer je postavljanje vršilaca dužnosti na položaje u državnoj upravi, koje je u praksi pravilo, a ne izuzetak. S druge strane, Savet za praćenje primene Akcionog plana je smatrao da se aktivnost „uspešno realizuje“, na osnovu toga što se za neke položaje u državnoj upravi zaista raspisuju konkursi (trenutno je na taj način popunjeno tek oko ¼ mesta).

Detaljnije u izveštaju koji možete preuzeti.i u tabeli sa ocenama Saveta 23 i TS.

kzn ap23 2

Kako da Srbija iskoristi GRECO preporuke

Transparentnost Srbija poziva Vladu i Skupštinu da iskoriste GRECO preporuke iz jula 2015. i dobijeni dodatni rok za njihovo ispunjenje (31. oktobar) kao podsticaj za poboljšanje propisa i prakse.

Srbija je, između 2005. i 2014. izvršila mnoge, uglavnom korisne promene u propisima, upravo na osnovu preporuka Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), posebnog mehanizma Saveta Evrope i to je uticalo na dopune Krivičnog zakonika i poboljšanje propisa o finansiranju partija i državnim službenicima.

Međutim, preporuke iz četvrtog kruga evaluacije GRECO, koje se odnose na parlament, pravosuđe i Agenciju za borbu protiv korupcije, Srbija nije ispunila ne samo u okviru roka (do kraja 2016), nego ni do danas. Problem čini još ozbiljnijim to što je većina aktivnosti koje je Srbija dobila kao zadatak od GRECO, već odavno deo nacionalnih strateških akata, ali ni to nije pomoglo da se stvari promene. Mnoge od mera su takođe deo Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija, ali ni to nije bilo od pomoći. Te činjenice ozbiljno dovode u pitanje proklamovanu spremnost za borbu protiv korupcije, kao i za ostvarivanje evropskih standarda u celini. Naime, ocenama GRECO dodatan značaj daje to što ih Evropska komisija uzima kao bitan kriterijum u svojim izveštajima o ostvarivanju standarda u oblasti borbe protiv korupcije.

Tako, na primer, da su rokovi iz domaće antikorupcijske strategije, donete 2013. bili poštovani, neke od reformi, kao što su uređivanje lobiranja i izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije radi povećanja ovlašćenja tog organa i efikasnije kontrole, bile bi ispunjene pre više od tri godine.

Transparentnost Srbija smatra da je naročito važno da se ove preporuke iskoriste za poboljšanje zakona i prakse u vezi sa donošenjem propisa, uključujući javne rasprave u pripremi zakona i sprečavanje da se kroz skrivene uticaje i neuređeno lobiranje utiče na odluke organa vlasti. Iako je GRECO ovaj put bio fokusiran na parlament, potreba za povećanjem transparentnosti procesa odlučivanja još više postoji kada je reč o izvršnoj vlasti. Smatramo da nacrt zakona o lobiranju, koji je Ministarstvo pravde najavilo u reakciji na GRECO izveštaj, treba da obuhvati i ova pitanja.

GRECO izveštaj nas podseća da bi parlament u normalnom toku stvari trebalo da nadzire izvršnu vlast i da za to ima delotvorne mehanizme. Za rasprave o zakonima treba da bude dovoljno vremena, a ne da se one vode u hitnoj proceduri. Na žalost, predmet preporuka ovaj put nisu bile pojedine prakse koje obesmišljavaju parlamentarni život, poput veštačkog objedinjavanja nepovezanih tačaka dnevnog reda, što su poslaničke većine praktikovale i ranije, i podnošenja besmislenih amandmana od strane poslanika vlasti.

Značajan deo preporuka se odnosi na pravosuđe i ima za cilj da poveća nezavisnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i unapređenje transparentnosti njihovog rada. Iako se ova pitanja delom tretiraju kroz aktuelne predloge za izmenu Ustava (sa čime se takođe kasni), već sada je očigledno da u nekim slučajevima usvajanje ustavnih amandmana ne bi suštinski ostvarilo preporuke GRECO. Na primer, preporuka da „najmanje polovinu“ članova Visokog saveta sudstva biraju sudije među svojim kolegama formalno bi bila ispunjena usvajanjem amandmana prema kojem bi 5 od 10 članova VSS birale sudije. Suštinski, „sudijski članovi“ VSS bi bili u manjini, jer bi jedan od politički izabranih članova VSS imao „zlatni glas“.

Transparentnost Srbija smatra da je ispunjavanje ovih preporuka samo početak u radu na prevenciji borbe protiv korupcije, a da je za osetne pomake potrebno mnogo više - da parlamentarci zaista žele da se koriste svojim ovlašćenjima u nadzoru nad izvršnom vlašću i da javni tužioci bez straha i selektivnosti gone aktuelne slučajeve korupcije.

Kratak prikaz preporuka GRECO:

i Unapređenje transparentnosti zakonodavanog postupka kroz „obezbeđivanje da se nacrti zakona, amandmani na njih, dnevni red i ishod razmatranja na sednicama odbora, objavljuju pravovremeno, da bude ostavljeno dovoljno vremena za podnošenje amandmana i da se hitan postupak primenjuje samo izuzetno a ne po pravilu. Drugo unapređenje se traži u oblasti javnih rasprava i javnih slušanja i kroz obezbeđivanje da se one primene u praksi.

ii Donošenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. U vezi sa time se traže i jasna uputstva za primenu, obezbeđivanje pristupa javnosti, primene itd.

iii. Uvođenje pravila o lobiranju za narodne poslanike, na koji način smeju da stupaju u kontakt sa lobistima i drugima koji žele da utiču na parlamentarni postupak i kako da se te interakcije učine transparentnim.

iv Izmena sastava Visokog saveta sudstva, način izbora članova, transparentan rad VSS

v Reformisanje postupka za izbor i napredovanje sudija i predsednika sudova.

vi Revizija sistema za ocenu rada sudija.

vii. Rad na promociji Etičkog kodeksa sudija

viii. Izmena sastava Državnog veća tužilaca, načina izbora i transparentnost rada DVT.

ix Reformisanje postupka za izbor i napredovanje javnih tužilaca.

x Revizija sistema za napredovanje javnih tužilaca.

xi Promocija kodeksa ponašanja javnih tužilaca.

xii. Dalji razvoj i preciziranje pravila o sukobu interesa na narodne poslanike, sudije, javne tužioce i druge funkcionere, u pogledu obavljanja više javnih funkcija, obavljanja drugih poslova, prijavljivanju imovine i sankcija.

xiii. Dalje jačanje uloge Agencije za borbu protiv korupcije u prevenciji korupcije i u prevenciji i rešavanju sukoba interesa javnih funkcionera, kroz obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa nezavisnosti, dodelom odgovarajućih finansijskih i ljudskih resursa, proširivanjem nadležnosti i prava Agencije (npr. pravo na neposredan pristup podacima drugih javnih organa, pravo na postupanje po anonimnim pritužbama i po sopstvenoj inicijativi, pravo na podnose krivične prijave, zahtevaju prekršajne postupke i pokreću inicijative za disciplinski postupak.

Sporije do informacija o radu vlasti

mduls foi

Transparentnost Srbija ukazuje da nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pored nekoliko korisnih promena, sadrži i pravila koja bi značajno usporila i ograničila ostvarivanje prava građana. Novo pravilo o vođenju upravnog za nekoliko meseci produžilo bi čekanje na kopije dokmenata i informacija kada ih organi vlasti neopravdano kriju od javnosti. Ovo bi posebno pogodilo novinare-istraživače, kao i organizacije i pojedince koji žele da na argumentovani način, a ne putem proizvoljnih utisaka, sagledaju poteze državnih organa. Stoga pozivamo građane, udruženja i medije da učestvuju u javnoj raspravi koju je otvorilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave[1]i da ukažu na norme koje bi trebalo izmeniti, dodati ili brisati iz Nacrta.

Po sadašnjim pravilima, kada organi vlasti uskrate informacije tražioci ulažu žalbu Povereniku. Ukoliko Poverenik ne reši u njihovu korist, građani mogu da povedu upravni spor. Nacrt, međutim, predviđa mogućnost da protiv odluke Poverenika upravni spor povede i organ vlasti koji je uskratio pristup informaciji, što je sad nedopušteno. Pošto pokretanje upravnog spora inače ne zadržava izvršenje rešenja, organi vlasti biuvek tražili posebnu meru – da sud odloži izvršenje Poverenikovog rešenja, do donošenja sudske odluke[2]. Tako bi organi vlasti koji se i sada u nekim slučajevima oglušuju o obavezujuće odluke Poverenika,[3] što predstavlja prekršaj, dobili priliku da tokom trajanja sudskog postupka to čine legalno. Razlozi za uvođenje ovakvog rešenja nisu uopšte obrazloženi.[4]

Pravo na pristup informacijama biće značajno ograničeno i u slučaju da se iz kruga organa vlasti isključe državna preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala, kao što predlaže Ministarstvo. Naime, sve je veći broj državnih preduzeća koja menjaju pravni status, zadržavajući istu delatnost, javnu imovinu kojom raspolažu i podložnost političkim uticajima. Tako se, primera radi, ovaj zakon više ne bi primenjivao na preduzeća kao što su Železnice Srbije, Koridori Srbije, Dipos ili Elektro-mreže Srbije.Naglašavamo da ova preduzeća i po odredbama aktuelnog zakona mogu da uskrate pojedine podatke, kako bi se zaštitila od eventualne konkurencije, a da po Nacrtu ne bi morali uopšte da postupaju po zahtevima.Među korisnim novinama u Nacrtu treba istaći proširenje i preciziranje obaveze izrade informatora o radu, proširenje kruga organa vlasti i na fizička lica koja imaju javna ovlašćenja, restriktivniju definiciju „zloupotrebe prava“, kao i preciziranje pojedinih normi.

Na kraju podsećamo da su korisne izmene ovog zakona već bile u skupštinskoj proceduri početkom 2012, te da je antikorupcijskom strategijom iz 2013. bilo predviđeno da Zakon bude poboljšan tokom 2014, ali da do toga nije došlo. Prema Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama je trebalo dovršiti do kraja 2016, a tek 15 meseci kasnije pojavljuje se pomenuti nacrt. Od propuštanja rokova je, međutim, daleko veći problem ukoliko izmena zakona ne bude iskorišćena za njegovo poboljšanje i rešavanje urgentnih problema, a to je pre svega neizvršavanje odluka Poverenika. Inače, tokom izrade nacrta zakona, Transparentnost Srbija je Ministarstvu još 2015. dostaviladetaljne komentare i predloge[5], koji uglavnom nisu uključeni u Nacrt, a potom i inicijativu[6] za rešavanje problema lažnih tvrdnji da organ ne poseduje traženu informaciju.

[1]http://mduls.gov.rs/aktivnosti-obavestenja.php#a125p

[2]Po Zakonu o upravnim sporovima takvo odlaganje se može odobriti ako bi izvršenje nanelo organu vlasti „štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.“

[3]U godišnjem izveštaju Poverenika za 2016. je pobrojano 228 takvih slučajeva.

[4]“Одредбама члана 27. предвиђа се могућност дапротив решења Повереника орган власти, као и друга лица предвиђена законом, могу покренути управни спор, као и да против правоснажне одлуке управног суда странка и надлежни јавни тужилац поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке.“

[5]http://transparentnost.org.rs/images/stories/inicijativeianalize/dopis%20povodom%20izmena%20zakona%20o%20slobodnom%20pristupu%20informacijama%202015%20final.pdf

[6] http://transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Inicijativa_-_dopuna_Zakona_o_SPI.pdf

 

Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama - kako unaprediti antikorupcijske potencijale

Transparentnost Srbija predstavla je danas analizu rizika od korupcije u propisima o javno – privatnom partnerstvu i preporuke za poboljšanje zakonskih resenja. Sastavni deo analize je i studija o antikoruptivnim odredabama u zakonodavstvu o javno-privatnom partnerstvu u regionu.

Analize i preporuke predstavili su programski direktor TS Nemanja Nenadić i saradnik TS Zlatko Minić, a naš gost na konferenciji, ekspert za javne nabavke Saša Varinac govorio je o ključnim problemima u vezi sa procedurama JPP na koje se primenjuju u celosti ili delimično odredbe Zakona o javnim nabavkama.

JPP kzn TSNemanja Nenadić je ukazao da rizik od korupcije može da postoji već kod samog donošenja odluke da se uopšte udje u neki projekat javno-privatnog partnerstva. "Proces planiranja treba da obezbedi da javno-privatna pratnerstva budu odobrena samo kada je upravo to najbolje rešenje, odnosno dugoročno najisplativije", rekao je Nenadić.

Istakao je da propisi u oblasti javno-privatnog partnerstva ne sadrže pravila koja bi obezbedila da se čuje glas gradjana i ocenio da ne postoji prepreka da organi vlasti prikupe ove podatke, ali da ne postoji ni obaveza da to učine. Potrebno je i povećanje transpartentnosti JPP i koncesija i jačanje efikasnosti nadzora nad planiranjem i izvršenjem ugovornih obaveza privatnog partnera.

Neophodno je, ocena je TS, i propisivanje posebnih mera nadzora u slučajevima kada se antikorupcijski mehanizmi iz Zakona o javno-privatnom partnerstvu ne primenjuju usled postojanja dozvoljenog izuzetka od primene zakona i izbegavanje takvih aranžmana.

Naglašeno je i da je potrebno propisivanje kazni za slučajeve kršenja pravila o javno-privatnim partnerstvima, kao i jačanja nezavisnosti Komisije za privatno javna partnerstva.

Transparentnost Srbija je uporedjivala iskustva drugih zemalja u regionu u projektima javno-privatnog partnerstva i smatra da se ti propisi u celini ne mogu označiti kao kvalitetniji od zakona u Srbiji, ali da ima rešenja koja bi mogla da se primene.

Saša Varinac je ukazao da da Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama nedostaju jasne procedure i da to stvara problem. On je rekao da je važno da država paralelno rešava probleme u oblasti javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, kako bi sistem bio sinhronizovan.

Izradu analize pomogla je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izrečeni u analizi pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji.

Vesti