Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Žao mi je...

Žao mi je...

Dok Transparentnost Srbija čeka da od resornog ministarstva po zahtevu za pristup informacijama dobije kopije dokumenata iz kojih se može videti kako se došlo do zaključka da je upravo koncesija najbolje rešenje za razvoj i iskorišćavanje beogradskog aerodroma (delovi „studije o izvodljivosti“ ili „koncesionog akta“ koji su definisani Zakonom o javno – privatnim parterstvima i koncesijama), na sajtu Vlade se može pročitati objašnjenje kako se u stvari ovakve odluke donose. "Takođe, premijer je rekao da razmišlja o tome da Kinezima da u koncesiju deonicu autoputa do Crne Gore Požega–Boljare, ali i dodao da mu je žao da to uradi, jer je...

Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci na naslovnim stranicama

Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci na naslovnim stranicama

U okviru monitoringa izborne kampanje, Transparentnost Srbija prati pojavljivanje kandidata na naslovnim stranicama dnevnih listova. Pratimo ukupan broj pojavljivanja na  naslovnim stranicama 12 dnevnih listova (Politika, Danas, Blic, Novosti, Dnevnik, Vesti, Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Narodne novine i Sportski žurnal),  u koliko slučajeva od ukupnog broja su se kandidati pojavljivali kao glavna tema ili deo glavne teme na naslovnoj stranici, kakav je bio kontekst pojavljivanja (pozitivan/neutralan/negativan), kao i to da li je naslov ili tekst na naslovnoj stranici u kome se pojavljuje kandidat bio ilustrovan fotografijom kandidata. Aleksandar Vučić ima najviše pojavljivanja na naslovnim stranicama, delom zahvaljujući činjenici da i...

Propao i drugi pokušaj izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije

Propao i drugi pokušaj izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije ni iz drugog puta nije izabrao novog direktora. Članovi Odbora ponovo nisu uspeli da se saglase oko kandidata koji bi u narednih pet godina vodio Agenciju, piše Blic. Ovakav ishod bio je donekle i očekivan, iako je za direktorsku poziciju konkurisao 21 kandidat. Naime, prema saznanjima Blica, za četiri člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, od starta je favorit bila Ljiljana Blagojević, bivša savetnica Nikole Selakovića, dok je za dva njen izbor bio neprihvatljiv zbog slabih referenci i proseka na fakultetu od 6,51. Blagojevićeva se, inače, prijavila i na prošlom konkursu, ali nije dobila neophodnu...

Odnos Vlade Srbije prema odlukama kosovskih vlasti

Odnos Vlade Srbije prema odlukama kosovskih vlasti

Vlada Srbije objavila je u Službenom glasniku odluku kojom se poništava odluka kosovskih vlasti o preuzimanje imovine Srbije. Pun naziv tog akta je "Odluka o poništavanju svih pravnih posledica akata i radnji privremenih institucija samouprave u Prištini koji se odnose na neosnovano oduzimanje imovine Republike Srbije".  Kada se pročita odluka (inegralno priložena u ovom tekstu), jasno je da i dalje ostaju bez odgovora neka pitanja koja smo postavili u petak.  Jedno od najvažnijih jeste pitanje priznavanja akata „institucija u Prištini“ od strane države Srbije. Naime, kao što su ovom odlukom svi potencijalni kupci imovine Republike Srbije koja se nalazi na Kosovu, makar hipotetički upozoreni...

Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta

Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta

(povodom dopisa VJT Povereniku i Poverenika RJT) Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, pisao je nedavno vrhu tužilačke hijerarhije u Srbiji, Zagorki Dolovac i to pismo podelio sa javnošću.  Povod je bio dopis kojim beogradski Viši javni tužilac obaveštava Poverenika da će postupiti po njegovom rešenju i dostavi informacije tražiocu, koje je bilo propraćeno pretnjom da će ispitati da li ima elemenata krivičnog dela u tome što je Poverenik doneo rešenje posle isteka zakonskog roka. Šabić na ovo traži „da Viši javni tužilac u Beogradu, ako je u stanju, artikuliše odgovarajući optužni akt za "neko krivično delo" i...

Od čega REM štiti građane

Od čega REM štiti građane

Savet Regulatornog tela za elektronske medije je zabranio jedan od promotivnih spotova za kandidata Aleksandra Vučića. Prema mišljenju Saveta REM, to što se na kraju spota čuje uzvikivanje sa stadiona „Vučiću, pe...!“ znači povredu čl. 6. stav 3. Zakona o oglašavanju u kome se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“, „bez obzira što je u konkretnom slučaju, u spotu predsedničkog kandidata, skandiranje potpuno individualizovano“. Ovo objašnjenje je veoma čudno. Kako se navodi u saopštenju REM, postupak je pokrenut „na osnovu reakcija jednog broja nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT...

Javnost odluka Vlade i kosovske odluke

Javnost odluka Vlade i kosovske odluke

Vlada Srbije objavila je šta je Aleksandar Vučić rekao o "poništavanju" kosovske odluke o preuzimanju imovine, ali ne i dokument koji je Vlada usvojila: "Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ... da je Vlada donela odluku kojom je uredbu Prištine o preuzimanju srpske imovine na Kosovu i Metohiji proglasila ništavnom, kao što je ranije učinila i u slučaju Trepče".  Građanima koji su zainteresovani za sadržinu pravnih mera koje je Vlada Srbije preduzela ovim povodom ostaje da premijeru veruju na reč. Naime, u izveštaju sa 44. Sednice Vlade, održane 17. marta 2017. nalazi se samo Uredba o izmenama i dopuni...

Izveštaj o nedelotvornosti procesa evropskih integracija – slučaj 23

Izveštaj o nedelotvornosti procesa evropskih integracija – slučaj 23

Autor teksta je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. Tekst je sastavni deo deveti broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24. POLUGODIŠNJA STATISTIKA - OSNOVNI PODACI  Posle nekoliko dvojezičnih tromesečnih izveštaja o primeni Akcionog plana za poglavlje 23 pregovora Srbije sa EU u januaru je objavljen i prvi polugodišnji izveštaj. Ovaj dokument postoji samo na engleskom jeziku, zato što je namenjen evropskoj publici, kao deo formalnog mehanmizma za praćenje napretka. Statistički pokazatelji su od tri potpoglavlja najlošiji u onom koje govori o borbi protiv korupcije. Prema oceni samog Vladinog Saveta za praćenje primene Akcionog plana, ispunjeno je 52% aktivnosti, još 34% se...

Naslovna

Izborna kampanja 2017 - konferencija za novinare

Transparentnost – Srbija Vas poziva na

konferenciju za štampu

Izborna kampanja 2017 – aktivnosti javnih funkcionera, medijsko praćenje funkcionerske kampanje i nepostupanje državnih organa

koja će se održati u sredu, 29. marta 2017. sa početkom u 10.00 časova, u prostorijama organizacije, Palmotićeva 31, III sprat, Beograd

Dnevni red:

  • Funkcionerska kampanja
  • Funkcioneri i kandidati u informativnim emisijama i na naslovnim stranicama
  • Specifičnosti u vezi sa izbornom kampanjom 
  • Glavne odlike finansiranja kampanje za predsedničke izbore 2017
  • Obaveze državnih organa u vezi sa izbornom kampanjom i šta su propustili da urade

Na konferenciji će govoriti:

  • dr Vladimir Goati, predsednik TS
  • Zlatko Minić, saradnik TS
  • Nemanja Nenadić, programski direktor TS

O temama konferencije:

Transparentnost – Srbija od 2012. redovno prati promotivne aktivnosti javnih funkcionera u doba izborne kampanje. Na konferenciji ćemo predstaviti preliminarne nalaze praćenja funkcionerske kampanje kao i njihovu predstavljenost u medijima.

Srbija održava još jedne izbore u kojima nisu ili nisu dobro uređeni svi aspekti finansiranja izborne kampanje. Govorićemo o nekim najbitnijim odlikama kampanje i obavezama predlagača kandidata koji koriste budžetska sredstva.   

Transparentnost Srbija je i tokom ove izborne kampanje pratila i postupanje državnih organa i ukazivala na pitanja koja zaslužuju njihovu pažnju. Ukratko ćemo predstaviti šta je bila dužnost pojedinih organa i u vezi sa kojim pitanjima su propustili da reaguju javni tužilac, Narodna skupština, Regulatorno telo za elektronske medije, Agencija za borbu protiv korupcije i drugi organi.

Za dodatne informacije možete se obratiti gđi Miši Bojović na telefon 011/ 303 38 27 ili putem email-a Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.     

Izborna kampanja 2017 – aktivnosti javnih funkcionera, medijsko praćenje funkcionerske kampanje i nepostupanje državnih organa

Transparentnost – Srbija Vas poziva na

konferenciju za štampu

Izborna kampanja 2017 – aktivnosti javnih funkcionera, medijsko praćenje funkcionerske kampanje i nepostupanje državnih organa

koja će se održati u sredu, 29. marta 2017. sa početkom u 10.00 časova,

u prostorijama organizacije, Palmotićeva 31, III sprat, Beograd

Dnevni red:

  • Funkcionerska kampanja
  • Funkcioneri i kandidati u informativnim emisijama i na naslovnim stranicama
  • Specifičnosti u vezi sa izbornom kampanjom

Na konferenciji će govoriti:

  • dr Vladimir Goati, predsednik TS
  • Zlatko Minić, saradnik TS
  • Nemanja Nenadić, programski direktor TS

           

Za dodatne informacije možete se obratiti gđi Miši Bojović na telefon 011/ 303 38 27 ili putem email-a Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.    

Transparentnost – Srbija

Beograd, 27. mart 2017.

Još jedna izborna kampanja u nepotpunom pravnom okviru

Transparentnost Srbija, povodom raspisivanja predsedničkih izbora za 2. april 2017. ističe da je ovo još jedan izborni proces u koji je Srbija ušla, a da nisu rasvetljena sporna pitanja iz prethodnih. Nisu na odgovarajući način usaglašenii upotpunjeni ni propisi koji uređuju izbornu kampanju i njeno finansiranje, čak ni u slučajevima kada su te izmene bile deo Vladinih akcionih planova.

Tek od danas pa do dana održavanja izbora predlagači kandidata će morati da vode evidencije o svim troškovima izborne kampanje i da polažu račune o izvorima finansiranja svojih reklama, spotova, javnih skupova i drugih promotivnih aktivnosti. Naime, prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, zakonska ograničenja, prava i obaveze predlagača kandidata u vezi sa finansiranjem izborne kampanje odnose se samo na period od dana raspisivanja do dana održavanja izbora. S druge strane, ni jedan drugi zakon ne ograničava vođenje „kampanje pre kampanje“, osim u pogledu objavljivanja plaćenih oglasa na TV i radio stanicama. Umesto da se ovo i sva druga sporna pitanja u vezi sa finansiranjem partija reše do kraja 2014, kako je bilo predviđeno antikorupcijskim akcionim planom iz 2013, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je krajem te godine dodatno pogoršan – uvođenjem mogućnosti da parlamentarne partije u izbornu kampanju „upumpaju“ budžetski novac dobijen za finansiranje redovnog rada, što je obilato korišćeno već u kampanji 2016

Transparentnost – Srbija smatra još većim problemom to što nije ništa urađeno ništa što bi ograničilo „funkcionersku kampanju“, u vezi sa čime smo davali i konkretne predloge rešenja.  Postojeći član 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, zabranjuje direktno korišćenje javnih resursa u svrhu političkih aktivnosti (npr. putovanje službenim automobilom na preidzborne skupove, što se ne odnosi na funkcionere koji imaju stalno obezbeđenje). Međutim, ni taj ni drugi zakoni ne postavljaju ograničenja nosiocima javnih funkcija da upravo za doba kampanjeugovaraju sastanke sa predstavnicima drugih važnih zemalja, i da planiraju učešće na popularnim događajima, poput otvaranja škola, puteva, bolnica i fabrika. Izveštavanje sa takvih događaja u informativnom programu medija vrednije je od bilo koje plaćene reklame i stoga mora biti podvrgnuto kontroli, jednako kao i tokovi novca, a to sada nije slučaj. U vezi sa tim, podsećamo da je Narodna skupština i ovaj put, kao i u prethodnih 16 godina, propustila da ispuni svoju zakonsku obavezu i da formira Nadzorni odbor, koji bi pratio one aspekte kampanje za koje ni jedan drugi državni organ nije nadležan.  

Sporni i zakasneli konkursi za direktore javnih preduzeća

Transparentnost Srbija upozorava da pored „probijanja“ rokova za sprovođenje konkursa za direktore javnih preduzeća, postoje nerazjašnjena i potencijalno sporna pitanja u vezi sa poništavanjem konkursa koji su raspisani ranije.

Posle tri godine katastrofalnog učinka Zakona o javnim preduzećima (ZJP) iz 2012, u pogledu depolitizacije i profesionalizacije upravljanja, Vlada se početkom prošle godine odlučila da zakon promeni umesto da ga u celosti primeni. Međutim, ni dugi rokovi iz novog zakona se ne poštuju – ne samo da za 12 meseci nisu izabrani direktori u većini republičkih javnih preduzeća, već do isteka roka da se konkursi okončaju, 3. marta 2017, oni u nekim preduzećima nisu ni raspisani!

Tek krajem februara i početkom marta su raspisani konkursi za izbor 20 direktora, bez ikakvog objašnjenja o tome šta (ni)je rađeno u periodu od februara 20161.  Prema informacijama iz medija, Vlada je 20. marta usvojila odluku o sprovođenju još tri konkursa - za direktore EPS-a, Resavice i Srbijašuma. Ova najava je, međutim, pored kašnjenja2  sporna i po drugim osnovama. Naime, konkursi za direktore ova tri preduzeća već su bili raspisani3. Prema ZJP, konkursi se mogu okončati na samo dva načina - tako što će Vlada imenovati za direktora prvog sa liste koju utvrdi Komisija (član 41. i 42), ili tako što će Komisija utvrditi da nijedan kandidat na ispunjava uslove (član 45). U “Službenom glasniku” kao ni na internet prezentacijama Vlade, Ministarstva privrede i ovih javnih preduzeća, nismo pronašli informaciju o tome da su konkursi obustavljeni. Iako ne postoji dužnost objavljivanja takve odluke, to bi bilo značajno učiniti jer je upitno da li su bili ispunjeni zakonski uslovi. Mediji su još u maju 2016. godine izneli nedemantovane tvrdnje da će konkurs za direktora EPS biti poništen, kao i komentar o kvalifikacijama prijavljenih kandidata za to mesto. Međutim, stručnost kandidata nije imao ko da razmatra na Zakonom propisani način, jer je formiranje Vladine Komisije za izbor direktora javnih preduzeća počelo tek u decembru 2016. godine. Vlada je 7. decembra imenovala predsednika i dva člana, dve nedelje kasnije skupštinski odbor je imenovao četvrtog, dok bi peti član trebalo da bude imenovan za izbor direktora u svakom pojedinačnom preduzeću. Imenovanja petog člana Komisije su izvršena tek 20. ovog meseca i to samo za 8 od 20 raspisanih konkursa. Međutim, kako nije kompletiran izbor članova konkursne komisije za “EPS” i “Resavicu”, ostalo je nejasno ko je mogao da utvrdi da nijedan kandidat ne ispunjava uslove, što je eventualno mogao biti zakonski osnov za poništavanje konkursa iz iz marta 2016. godine.

Naša organizacija je od Vlade zatražila podatke o tome da li je Komisija zasedala, kada je razmatrala prijave, kao i akt o poništavanju konkursa. Pored toga, smatramo da je potrebno razjasniti da li je prethodni konkurs valjano sproveden, a ako nije, ko će zbog toga snositi odgovornost. Izvesno je da poništavanje javno objavljenih konkursa bez saopštavanja obrazloženja može podstaći spekulacije da se čeka na novi politički dogovor i prijavu direktora koji bi imao političku podršku, odnosno, da obeshrabruje one dobre kandidate koji takvu podršku nemaju. Transparentost Srbija će nastaviti da prati najbitnije aspekte sprovođenja Zakona o javnim preduzećima, a nalazi će biti predstavljeni na konferenciji za štampu u maju ove godine.

 

1 - Ministar privrede je potvrdio  https://goo.gl/mFyVQG da se sa konkursima kasni ali da je važno da "dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima".  

2 - Posle Odluke o sprovođenju konkursa sledi izrada i objavljivanje konkursa. Potom bi Komisija Vlade za sprovođenje konkursa trebalo da pregleda pristigle prijave, sastavi spisak kandidata, sprovede izborni postupak, utvrdi listu kandidata i dostavi je ministarstvu kako bi ono utvrdilo predlog da prvi sa liste bude imenovan za direktora. Komisija može i da utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne ispunjava uslove za imenovanje, posle čega se sprovodi novi javni konkurs.

3 - Za direktora Srbijašuma bio je raspisan u januaru 2015. godine, po starom Zakonu, dok su konkursi za direktore EPS-a i JPPEU Resavica raspisani u martu 2016. godine, po novom Zakonu i zakonski je obavezno bilo da se okončaju do 3. marta

Građani, uprava i korupcija - iskustva Antikorupcijskog savetovališta TS

Transparentnost Srbija predstavila je rad Antikorupcijskog savetovališta. Na konferenciji u Medija centru bilo je reči o slučajevima koje Savetovališta otvara, inicijativama koje na osnovu tih slučajeva pokreće, ali i o upravi uopšte. Govorili su predsednik TS Vladimir Goati, šefica politickog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji Noora Hayrinen, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Željko Ožegović i saradnici TS Rade Đurić i Zlatko Minić.

alac konf mc

foto:www.mc.rs

Korupciju građani još uvek vide ograničeno, kao mito, davanje i primanje novca, iako je ona puno šira kategorija,naglasio je predsednik TS. Goati je, govoreći o trgovini uticajem kao vidu korupcije,rekao da se razmena dva rusursa - "moći i novca" izvodi takoda je jako teško saznati ko se sa kim i oko čega dogovorio,a istovremeno je to pravno pokriveno da izgleda kao da jesve u redu. On je upozorio da je korupcija otrov bez mirisa i ukusa, ali smrtno opasan.

Borba protiv korupcije ne daje dovoljno rezultata i zbog toga što mnogi građani koji se suočavaju sa ovom pojavomne poznaju pravne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju, ili pak nemaju dovoljno poverenja u rad institucija koje bi te probleme trebalo da rešavaju, ocenili su predstavnici TS.

Podsećamo da se prema poslednjem objavljenom Globalnom barometru korupcije Transparency International u Srbiji godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanjaradi dobijanja u usluga javnog sektora ili zaštite od kažnjavanja. Naime, barem neko iz 22% domaćinstava koja su imala kontakt sa posmatranim javnim službama je platio mito u poslednjih 12 meseci. Broj krivičnih prijava za krivična dela sa elementom korupcije je stotinu puta manji. Ovi nalazi potvrđuju da prioritet za Srbiju i dalje mora da bude otkrivanje većeg broja slučajeva korupcije. Među razlozima za neprijavljivanje korupcije prema tom istraživanju još uvek dominira strah od posledica (oko 30%), i pored antikroupcijske retorike kao i nedavno donetih pravila o zaštiti uzbunjivača.

Trećina građana ne veruje u to da će državni organi ispitati korupciju (17% ne prijavljuje jer je „korupciju teško dokazati", 10% jer „ništa neće biti urađeno" i 2% jer veruju da su „službenici kojima treba prijaviti i sami korumpirani"). Najzad, jedna četvrtina čak i ne zna kome i kako da prijavi korupciju. Ni rezultati koji se odnose na procenat građana spremnih da prijave korupciju ne daju razlog za optimizam. Tek trećina građana smatra da i „obični ljudi“ mogu da doprinesu borbi protiv korupcije, a približno isti broj smatra moralnom obavezom da prijavi korupciju čiji je svedok. Svega 21% građana smatra da je prijavljivanje korupcije „društveno prihvaćeno“, što ne deluje obećavajuće za uzbunjivače. 

Nepoznavanje propisa i procedura za prijavljivanje sumnji na korupciju, sumnji u kršenje antikorupcijskih zakona i potreba građana da dobiju savet kako da prikupe podatke, prepoznaju probleme i zaštite svoja prava razlozi su zbog kojih je Transparency International počela da uspostavlja antikorupcijska savetovališta širom sveta. Drugi razlog za rad savetovališta jeste to što kroz upoznavanje sa problemima građana dobijamo ideje za pokretanje inicijativa koje mogu da reše sistemski problem.

Tako, s jedne strane, mi pomažemo građanima da isprobaju kako funkcioniše sistem za rešavanje problema i borbu protiv korupcije, a s druge strane, građani nama pomažu da utičemo na poboljšanje sistema.

Antikorupcijsko savetovalište Transparentnosti Srbija (ALAC) funkcioniše duže od 10 godina. Ponekad nam se obraćaju građani koji iskazuju direktnu sumnju na korupciju. Češće oni koji ne znaju kako da ostvare svoja prava i potrebe, a najčešće građani koji ne uspevaju da u razumnom roku i na povoljan način ostvare neka svoja prava i interese, i veruju da korupcija može biti razlog za to. Do sada smo zabeležili oko 20.000 obraćanja Savetovalištu i otvorili 5.285 predmeta (situacija u kojima je bilo osnova za pružanje saveta i pomoć u prikupljanju dokumenta).

Savetovalište

U 2015. i 2016. godini, intenzivirali smo i promovisali rad Savetovališta, i u Beogradu i u kancelarijama organizacija sa kojima sarađujemo na projektu, u Bečeju i Nišu. To je rezultiralo velikim brojem situacija u kojima je građanima pružena pomoć. Neretko se, međutim, dešava da građani sumnjaju na korupciju i tamo gde je u stvarnosti nema. Međutim, čak i kada nema korupcije, može biti i često ima nečeg drugog – loše organizovanosti uprave, nedostatka resursa i manjka informacija o tome koja prava imaju građani, a koje obaveze službenici. To su problemi koje jednako treba rešavati kao i samu korupciju. U suprotnom, u takvim uslovima će se korupcija brzo razviti, čak i kada je inicijalno nema. U tome se ogleda čvrsta veza antikorupcijskih mera sa reformom javne uprave i uvođenjem principa otvorene uprave.

Izgradnja sistema vladavine prava i administrativnih kapaciteta uprave da obezbedi sprovođenje tih zakona i zadovolji legitimne potrebe građana i privrede nalaze se u srži evropskih integracija. Zbog toga je neophodno da se problemi građana efikasno rešavaju, ali i da organi vlasti izvlače pouke i da na osnovu pojedinačnih problema uočavaju i rešavaju takođe i sistemske. 

Od svih inicijalnih obraćanja, u petini slučajeva ima dovoljno materijala da naši stručnjaci, saradnici ili voloonteri preduzimu dalje korake (pomoć građanima u prikupljanju podataka radi ispitivanja sumnji i zaštite prava, identifikovanje organa koji mogu biti nadležni da se slučaj reši, pomoć u obraćanju tim organima). U preostalim situacijama građani se javljaju da bi ukazali na pojave, postavili pitanja ili zatražili nešto što nema veze sa temama kojima se bavimo.

Ukupno u 2015. i 2016. godini, od 4568 obraćanja, u 827 slučajeva smo razmotrili informacije dobijene od građana i pružili neku vrstu pomoći. U 575 slučajeva je bilo reč o slučajevima u kojima postoji sumnja da ima elemenata korupcije ili kršenja nekog antikorupcijskog propisa.

  2015. godina 2016. godina Ukupno
Prijave savetovalištu/obraćanja 2089 2479 4568
Predmeti u radu 373 454 827
Sumnja da ima elemenata korupcije 279 296 575


Najviše obraćanja, kao i najviše otvorenih slučajeva je u oblasti pravosuđa (17%), javne uprave(12%), u vezi sa javnim nabavkama i u zdravstvu (po 10%).

Predmeti u radu po oblastima (zbirno 2015. i 2016. godina)  
Pravosuđe 140
Državna uprava (administracija, ministarstva, lokalne samouprave, službe, komisije) 98
Javne nabavke 83
Zdravstvo 82
Obrazovanje 70
Inspekcije 61
Policija 34
Javna preduzeća 49
Izdavanje dozvola 46
Političke stranke 27
Carina 22
Mediji 23
Privatni sektor 18
Ostale oblasti 47
Neodređeno 27
Ukupno 827

 

Inicijative

Na osnovu onoga što čujemo od većeg broja građana, Transparentnost Srbija pokreće inicijative kod nadležnih organa, kako bi se rešili sistemski problemi koji su uzrokovali da dođe do problema ili koji predstavljaju pogodno tlo za razvoj korupcije. Inicijative su raznolike - ponekad je reč o predlozima za izmenu procedura ili akata lokalnih ustanova, preduzeća, ponekad podsećanje na dužnost da ispune već postojeće obaveze. U nekim slučajevima predlažemo organima kako da unaprede transparentnost, spreče korupciju ili sumnju u razvoj korupcije. Značajan je i broj inicijativa za izmenu zakona, uredbi i pravilnika, jer se svakodnevno otkrivaju nove „rupe u propisima“. 

Odnos organa kojima se obraćamo prema ovim inicijativama dobro je svedočanstvo o tome da li zaista postoji spremnost da se spreči korupcija, unapredi dobra uprava, da se građanima omogući lakša interakcija sa organima vlasti.

Tako su se, među inicijativama koje smo podnosili u prethodnom periodu, našli predlog za dopunu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, predlog za ujednačavanje propisa i prakse pri isključivanju, na zahtev potrošača, sa sistema daljinskog grejanja, inicijativa da Vlada Srbije objavljuje obrazloženje uredbi, poziv da se pred raspisivanje izbora formuliše apel antikorupcijskih organa u vezi sa kupovinom glasova i aktivnostima u kampanji, inicijativa da se građani rasterete plaćanja za pribavljanje određenih dokumenata prilikom registracije vozila i inicijatva parlamentu da objavljuje izveštaje Vlade Srbije.

Kao "krovnu inicijativu" izdvojićemo poziv da se u okviru Zakona o državnoj upravi, ili u drugom aktu koji uređuje odnos između vlasti i građana (npr. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi), propiše dužnost organa vlasti da u određenom roku razmotri predloge za donošenje propisa i izmenu propisa i prakse koji dolaze od građana, organizacija civilnog društva ili privrede, i iz nadležnosti su državnog organa i da objavi ishod tog razmatranja. 

Pogledajte sve inicijative: http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti/tekui-projekti/alac

Procedure rada Antikorupcijskog savetovališta:

Savetovalište funkcioniše na sledeće načine:

• Primanje poziva na poseban telefonski broj 0800 - 081 - 081, radnim danima od 11 do 15 časova. Pozivi na ovaj broj su mogući sa svih brojeva fiksne telefonije iz Srbije i potpuno su besplatni za građane, kao i pomoć koju građaninu pruža Savetovalište. Građanin koji poziva ovaj broj bira da li će ostati anoniman ili ostaviti svoje podatke. Volonteri iz savetovališta pažljivo beleže spornu situaciju ili problem na koji građanin ukazuje i u najkraćem mogućem roku, nakon konsultacija sa stručnjacima, upućuju građanina na to koje korake može da preduzme, sam ili u saradnji sa Savetovalištem, kako bi se problem rešio.

• Primanje elektronske pošte na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pri čemu građani mogu da izlože sporne situacije, dostave dokumentaciju i zatraže savet. Sa primljenim mejlovima postupa se na poverljiv način.

• Primanje klasične pošte na adresu Palmotićeva br. 31, 11000 Beograd. Sa primljenim dopisima postupa se na poverljiv način.

• Zakazivanje sastanka sa pravnim savetnikom (savetovanje besplatno za građane).

Transparentnost – Srbija nema pravne ni finansijske mogućnosti da građane koji se smatraju oštećenima zastupa pred nadležnim organima. Međutim, zanimamo se za ishod pokrenutih slučajeva i otklanjanje mehanizama koji omogućavaju da do korupcije dođe.

Preporuke Transparentnosti Srbija za povećanje broja prijavljenih slučajeva korupcije

•     Sprovesti uverljive istrage svih prijavljenih slučajeva sumnji na korupciju i saopštavanje rezultata

•     Proaktivno delovanje tužilaštva (na osnovu dostupnih izveštaja i podataka, bez čekanja na krivičnu prijavu)

•     Izmene Krivičnog zakonika (oslobađanje od odgovornosti lica koje prijavi korupciju, preciziranje postojećih koruptivnih krivičnih dela) i dopune Zakona o zaštiti uzbunjivača (uzbunjivanje sa tajnim podacima, nagrada u slučajevima direktne koristi za budžet, brojna preciziranja odredbi)

•     Informisanje potencijalnih uzbunjivača i svedoka o mogućnostima za prijavljivanje korupcije i zaštiti

•     Preduzimanje sistemskih promena na osnovu ispitanih slučajeva korupcije (izmene propisa i prakse) 

 

Ovaj projekat, Transparentnost Srbija sprovodi u partnerstvu sa organizacijama Bečejsko udruženje mladih - BUM Bečej (http://www.bum-becej.org/) i Centrom za društvene inovacije – NIIT Niš (http://www.niit.rs/).

Projekat se sprovodi zahvaljujući finansijskoj podršci Delegacije EU u Srbiji. Svi izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo organizaciji Transparentnost – Srbija, delu međunarodne mreže Transparency International  i ne moraju odražavati stavove Delegacije EU u Srbiji.

 

Vesti