Međunarodni dan borbe protiv korupcije

Transparentnost Srbija (ogranak međunarodne mreže Transparency International) podseća da se 9. decembra obeležava Međunarodni dan borbe protiv korupcije. Generalna skupština UN je 9. decembra 2003. godine otvorila za potpisivanje Konvenciju UN protiv korupcije (UNCAC), najpotpuniji globalni dokument te vrste. Iako je predstavnica naše zemlje konvenciju istog dana potpisala, ona je u Srbiji ratifikovana tek 2005. Međutim, neke norme nisu ni do danas sprovedene u delo. 

I pored velikog napretka koji je Srbija ostvarila u proteklih 12 godina na zakonodavnom planu, posao nije završen ni u toj oblasti. Tako, Srbija još uvek nema zakon o lobiranju, koji bi uredio uticaje na proces donošenja odluka državnih organa. Takođe, kasni se sa promenama postojećih zakona, iako je i u strateškim aktima Srbije i u izveštajima EU (i drugih domaćih i međunarodnih organizacija) utvrđeno da su te promene neophodne. Na žalost, ni tokom 2015. nisu poboljšani Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama niti Krivični zakonik. Pomenimo takođe, da su po shvatanju Transparentnosti, neke od promena u Zakonu o javnim nabavkama bile pozitivne, ali da nisu otklonjeni svi uočeni problemi. Zakon o zaštiti uzbunjivača pojavio se pre godinu dana. Međutim, još uvek nema dovoljno primera primene iz kojih bi se videlo koliki su njegovi  efekti, odnosno, u kojoj su meri loša zakonska rešenja na koja je Transparentnost – Srbija ukazivala, stvorila probleme u praksi. Tokom 2015. usvojeni su propisi koji mogu poboljšati poslovno okruženje i smanjiti korupciju u vezi sa kontrolom privrednih subjekata, ali postoje i kontroverze oko legalizacije objekata.

Primena propisa je po oceni Transparentnosti bitno slabija od zakonskih rešenja. Primera radi, navodimo: U vezi sa sistemom zapošljavanja i napredovanja u javnom sektoru, što je jedna od oblasti o kojima govori pomenuta konvencija UN,i pored izričitih zakonskih pravila, nije sprovedena profesionalizacija rukovođenja javnim preduzećima. Takođe, i pored toga što su rokovi iz Zakona o državnim službenicima za raspisivanje konkursa istekli u aprilu, i dalje je veliki broj pomoćnika ministara u „v.d. stanju“! Uticaji na donošenje odluka u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti su i dalje najčešće skriveni, a zainteresovani građani često nemaju mogućnost da utiču na zakonodavnim proces, usled neorganizovanja javnih rasprava ili ignorisanja prispelih predloga. Po oceni naše organizacije, poseban problem predstavlja direktno pregovaranje predstavnika Vlade sa poslovnim partnerima, umesto javnog nadmetanja. Zbog toga, građani ostaju uskraćeni za saznanje o tome da li je odabrano optimalno rešenje sa gledišta javnog interesa. U nekim slučajevima čak ni nakon obavezujućih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja informacije o obavezama koje je preuzela Srbija nisu postale poznate.

Brojne tvrdnje u vezi sa izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebom javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. i 2014. nisu dobile sudski epilog. Nažalost, pravni okvir u toj oblasti još uvek nije poboljšan, što smatramo izrazito lošim jer nas sledeće godine očekuju makar pokrajinski i lokalni, a možda i parlamentarni izbori. Naročito bi trebalo obratiti pažnju na predstavljanje javnih funkcionera u doba kampanje, oglašavanje države i partija u medijima i krivično gonjenje organizovane „kupovine glasova“.

Važno je imati u vidu da Konvencija UN protiv korupcije poziva države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, odnosno "znatno uvećanje imovine javnog funkcionera/službenika koje on ne može razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja". Transparentnost - Srbija već gotovo deceniju poziva da se ovo krivično delo uvede u Krivični zakonik, ali to nije učinjneno ni u aktuelnom nacrtu izmena i dopuna ovog akta. Namera da se to učini  uvrštena je u Strategiju za borbu protiv korupcije. Rokovi su u međuvremenu protekli (još 2014), a i sama namera je u međuvremenu relativizovana. Transparentnost – Srbija zato smatra da bi ministarstva pravde i finansija, odnosno čitava Vlada trebalo da se izjasne u pogledu svojih daljih namera po ovom pitanju: da li će biti uvedeno ovo krivično delo i ako ne, zbog čega; da li će biti donet mnogo puta najavljivani Zakon o ispitivanju porekla imovine i po čemu će taj zakon biti različit od ovlašćenja Poreske uprave za vršenje unakrsne provere imovine i prihoda, koja postoje već 12 godina; na koji način će rešavanju ovih problema doprineti najavljene promene u strukturi represivnog aparata države za borbu protiv organizovanog i finansijskog kriminala.

Transparentnost – Srbija smatra da postoje velike neiskorišćene šanse za unapređenje borbe protiv korupcije, jer želju za reformama u ovoj oblasti iskazuju građani, civilno društvo, mediji i međunarodne institucije, a ovo pitanje je važno i u kontekstu evropskih integracija za koje se Srbija opredelila. Da bi te reforme bile promišljenije, a njihovo sprovođenje uspešnije, u 2016. godini će nam biti potrebno više saradnje među institucijama, kao i vlasti sa građanima, više rešenosti svih aktera da rade na poslovima iz svoje nadležnosti (tužioci koji neće čekati signal da pokrenu istragu, parlamentarci koji će vršiti nadzor nad izvršnom vlašću itd.) i više spremnosti, pre svega kod izvršne vlasti, za prihvatanje konkstruktivnih i obrazloženih kritika i predloga.

Transparentnost – Srbija

Beograd, 8. decembar 2015.