Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora
  • Beograd na vodi - geneza slučaja

Pod lupom

Prev Next

Sastanci u Vladi - kako se zakazuju i ko za njih zna

Želeći da demantuje tvrdnje iz jednog novinarskog teksta o sadržaju razgovora koji je vodila, premijerka je iznela nekoliko zanimljivih informacija koje su bile prethodno nepoznate. Tako smo saznali da je sastanak o kome je reč u tekstu "održan u sredu, 7. februara u 13 časova u sali za sastanke u zgradi Vlade Srbije u Beogradu u Nemanjinoj 11, u kojoj predsednica Vlade redovno održava službene sastanke, a svi učesnici su, prema protokolu koji nalaže ulazak u svaku zgradu vlade bilo gde na svetu, morali da se prijave na prijavnici i ostave svoje podatke". Takođe, "molbu za sastanak uputio je investitor, KKR grupe...

Zabrana predizbornog spota - poštovanje zakona ili stvaranje privida

Odluka REM da zabrani predizboni spot SNS za gradske izbore najverovatnije jeste u skladu sa Zakonom o oglašavanju. Tamo se zaista kaže da oglasna poruka može da sadrži „lično dobro na osnovu kojeg se može utvrditi identitet lica“ jedino ako postoji prethodni pristanak. Jasno je da prethodni pristanak predvodnika dve opozicione liste (Đilas i Šapić) nije postojao da se nađu na spotu SNS. Međutim, nije jasno na osnovu čega je Regulatorno telo za elektronske medije tako nešto utvrdilo. (https://goo.gl/VNRy5F) Naime, u odluci koja je objavljena na sajtu ovog tela nema ni traga o tome da je sprovođen nekakav postupak u kojem...

O ustavnim raspravama na dan ustavnosti

Danas se obeležava dan državnosti i dan ustavnosti Srbije. Upravo ovih dana u toku je jedna neobična i ograničena ustavna debata. Kao što je poznato, „na stolu“ su radne verzije amandmana na delove Ustava koji govore o pravosuđu, na predlog Ministarstva pravde. Davno je uočena potreba da se poveća nezavisnost sudija i tužilaca od zakonodavne i izvršne vlasti, i u domaćim pravnim aktima i od strane evropskih posmatrača. Ustav bi, između ostalog, trebalo da se menja kako bi takve promene imale trajniji karakter, budući da su trenutno predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti članovi tela koja utiču na izbor i razrešenje...

Krivično delo prikrivanje imovine ili prikrivanje krivičnog dela nelegalne gradnje

Prema novinarskom istraživanju, prvi na listi SNS za beogradske izbore, koji je i sada javni funkcioner (direktor klinike), Zoran Radojičić poseduje kuću u izgradnji bez dozvole na Zlatiboru i taj objekat nije prijavio u izveštaju o imovini koji je podneo Agenciji za borbu protiv korupcije krajem januara ove godine, sa stanjem od 31.12.2017. Sudeći po fotografijama sa lica mesta, gotovo je nemoguće da je kuća podignuta posle nove godine i da stoga nije podlegala dužnosti prijavljivanja. Neprijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera ili davanje lažnih podataka o imovini je propisano kao krivično delo. Međutim, da bi postojala krivična odgovornost, traži se...

Danajski ustavopisci i propuštanje nepropuštene prilike

Tekst sa bloga sudije Miodraga Majića: Nedavno objavljeni radni tekst ustavnih amandmana Ministarstva pravde za kratko vreme uspeo je da učini nešto što je pre samo nekoliko nedelja izgledalo gotovo nemoguće. Umrtvljeno i naizgled u potpunosti zauzdano srpsko pravosuđe, naprasno se prenulo iz ropca! Razloge za neočekivanu reakciju ipak ne treba predugo tražiti. Po svemu sudeći, predložena rešenja su u toj meri neprihvatljiva, da su i srpske sudije, tradicionalno tolerantne spram različitih oblika mobinga, ovoga puta odlučile da dignu glas. Jedan za drugim, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, ali i kolegijumi sudova u Kragujevcu, Negotinu i Novom Sadu, ovih dana zahtevaju povlačenje predloga koje opravdano smatraju ne samo neprihvatljivim...

Kandidati i izborne liste na naslovnim stranicama

Izborna lista "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd!" bila je ubedljivo najzastupljenija na naslovnim stranicama dnevnih listova u prve četiri nedelje kampanje, a njeni kandidati i lider naprednjaka bili su gotovo 90% slučajeva prikazani u pozitivnom kontekstu. Aleksandar Vučić, Siniša Mali, Goran Vesić i drugi kandidati sa liste (ukupno 13), kao i SNS, imali su 171 pojavljivanje na naslovnim stranicama devet dnevnih listova koji izlaze u Beograd. Od toga 149 u pozitivnom kotekstu (87%), sedam u neutralnom (4%) i 15 u negativnom (9%), i to svih 15 u listu "Danas". Drugi po broju pojavljivanja su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Saša...

Kod Mađara tender, a kod nas?

Iako znamo da je modernizacija pruge Beograd – Budimpešta dogovorena i da će biti finansirana iz kineskog kredita, još uvek ne znamo koja je računica isplativosti ovog posla. Za razliku od eventualne koncesije kod koje bi isplativost investicije bila pitanje o kojem se stara investitor, ovde je reč o novcu koji će otplaćivati poreski obveznici. Još zanimljivije je pitanje pravne procedure koja će se sprovesti pre radova. Naime, dosadašnji aranžmani koji uključuju kredite kineske banke podrazumevali su i kineske izvođače radova koji posao dobijaju bez nadmetanja. To je, na primer, bio slučaj kod izgradnje Pupinovog mosta i novog postrojenja termoelektrane...

Lepe želje, dugački rokovi i promašene teme

Mnogi državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, ustanove i drugi obveznici izrade planova integriteta prihvatili su da načine ambiciozne korake kako bi sprečili korupciju. Oni su, naime, u planovima integriteta koje su krajem prošle godine predali Agenciji za borbu protiv korupcije, izabrali mere za unapređenje integriteta, među kojima su mnoge za čije se uvođenje Transparentnost Srbija zalaže već godinama. Iz oblasti transparentnosti lokalne samouprave, to su neke mere (indikatori) obuhvaćeni našim LTI istraživanjem (https://goo.gl/dN1E8G): - Propisati obavezu objavljivanja nacrta/predloga akata koji se usvajaju u Skupštini lokalne samouprave. - Usvojiti interni akt kojim se reguliše održavanje javnih rasprava o predlozima/nacrtima akata koji se...

Državno reketiranje, sukob interesa i troškovi nakon poklona

Povodom potvrde kompanije "Jura" da je donirala dva automobila Ministarstvu rada, Transparentnost Srbija poziva Ministarstvo, Vladu i Državnu revizorsku instituciju da ispitaju slučaj, pokrenu postupak za kažnjavanje odgovornih, vrate vozila dobijena mimo zakona i pokrenu postupak za izmenu i dopunu propisa, kako bi se potpunije uredilo pitanje sukoba interesa koji nastaje u vezi sa poklonima koje primaju državni organi.

Insajder je objavio dopis firme „Jura“ koja je potvrdila koja je potvrdila da je,na zahtev Ministarstva rada donirala dva automobila. Insajder navodi da je donacija data 2013. godine. Mediji su ovu temu otvorili nakon objavljivanja tvrdnji da se u toj firmi, koja je od države dobila 25 miliona evra subvencija, krše prava radnika a da Inspekcija rada ne reaguje adekvatno.

Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći zabranjuje da se kao donacija dodeljuu, odnosno primaju putnički automobili, kao i usluge, novac, hartije od vrednosti, imovinska i druga prava. Transparentnost Srbija naglašava da u ovom konkretnom slučaju, ne samo da je prekršeno ograničenje iz Zakona o donacijama, već postoje i znatno ozbiljniji problemi. Prvo, sama situacija u kojoj jedan državni organ traži od privatne firme koja može biti predmet inspekcijske kontrole „donaciju“, može predstavljati po svojoj suštini iznudu mita, koja se razlikuje od krivičnog dela samo po tome što korist ne stiče pojedinac nego organ. Dodatni element apsurda unosi činjenica da država na jednoj strani, novcem od poreza podstiče investitora, a da, s druge strane, od tog istog investitora traži vozila koja je trebalo nabaviti iz budžeta.

Sve i da „donacija“ nije bila iznuđena, očigledno bi bilo neprimereno da državni organ prima poklone od firme koju taj isti organ treba da podvrgne inspekcijskom nadzoru (inspekcija rada, koja je u sastavu Ministarstva). Budući da aktuelni propisi sadrže samo pravila o sukobu (privatnog) interesa državnih funkcionera i službenika sa javnim interesom o kojem treba da se staraju, a ne i o ovakvim situacijama, Transparentnost Srbija smatra da ova pitanja treba urediti. U vezi sa time, podsećamo da je neophodno da se uredi i postupanje javnih funkcionera u vezi sa prijemom poklona. Dodatni razlog za uvođenje preciznih zakonskih pravila jeste i činjenica da u nekim slučajevima donacije nose sa sobom i značajne skrivene troškove, koji mogu višestruko da nadmaše vrednost poklona, naročito kod proizvoda čije održavanje i povezani troškovi (npr. ažuriranje softvera, servisi, nabavka specifične opreme) su veći od cene osnovnog proizvoda.

Vesti