Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”
  • sudija Miodrag Majić

Pod lupom

Prev Next

Problemi u sistemu javnih nabavki

Na konferenciji „Dan javnih nabavki – U susret novom Zakonu o javnim nabavkama“, održanoj u petak u Kragujevcu, Nemanja Nenadić je predstavio glavne aktivnosti Transparentnosti Srbije u vezi sa javnim nabavkama, uključujući monitoring pojedinačnih slučajeva, predloge za poboljšanje propisa, praćenje javnih nabavki u kontekstu EU integracija, praćenje srodnih propisa i posebnih vrsta nabavki, kao što su nabavke medijskih usluga. Između ostalog, on je kao glavne probleme koje bi trebalo rešavati izmenama Zakona, istakao prečestu primenu međudržavnih sporazuma putem kojih se ukida konkurencija u najvrednijim javnim nabavkama, nedovoljnu konkurenciju koja je u vezi sa strogim uslovima koji se postavljaju pred ponuđače u...

Ugovor o auto-putu Preljina-Požega

Transparentnost Srbija zatražila je od Vlade Srbije dodatne podatke u vezi sa ugovorom o izgradnji deonice auto-puta Preljina - Požega. Vlada Srbije prošle nedelje usvojila je Zaključak o usvajanju Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji "E-763, deonice autoputa Preljina-Požega". Kako je tada saopšteno, zaključak se odnosi na ugovor između Vlade Srbije, javnog preduzeća "Putevi Srbije" i China Communications Construction Company Ltd, a "cilj potpisivanja Komercijalnog ugovora je definisanje načina finansiranja izgradnje ovog dela autoputa". Transparentnost Srbija je, u posebnim zahtevima za dostavljanje informacija od javnog značaja, od Vlade Srbijei Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatražila ugovore, studiju o izvodljivosti, analizu...

„Tijanin zakon“ – šta treba da uradi predsednica Skupštine?

Brojne vesti o podnošenju predloga da se ubice i silovatelji dece i trudnica ubuduće kažnjavaju doživotnim zatvorom ostale su začuđujuće nedorečene u pogledu bitnih pitanja. Tako su građani koje zanima šta će se dalje dešavati uskraćeni za mogućnost da objektivno sagledaju da li su državni organi učinili sve što je u njihovoj nadležnosti. Svuda se može pročitati da je predlog Fondacije „Tijana Jurić“ za izmene Krivičnog zakonika kako bi se kazne povećale (sa sadašnjih maksimalnih 40 godina, na doživotnu kaznu zatvora), i ukinulo pravo na uslovni otpust, podržalo 158 hiljada građana. Međutim, niko ne može pouzdano da zaključi šta ovaj...

Zahtevi Grupe za slobodu medija

Imajući u vidu da su u Srbiji političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare ozbiljno ugrožene medijske slobode; Imajući u vidu kontinuiranu diskreditaciju i diskriminaciju medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti; Imajući u vidu da se u oblasti javnog informisanja ne sprovode zakoni i krše  profesionalne i etičke norme; Imajući u vidu neefikasnost državnih institucija u zaštiti sigurnosti novinara i slobode medija, a da neke od njih i ugrožavaju prava medija i novinara; Imajući u vidu da stalno pogoršavanje situacije u oblasti slobode medija ugrožava demokratske procese u...

Ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije

Posle samo dva meseca provedena na toj funkciji, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Majda Kršikapa podnela je danas ostavku. Na sajtu Agencije objavljeno je da je Odbor na telefonskoj sednici odmah prihvatio ostavku i imenovao ponovo Verku Atanasković za vršioca dužnosti. Direktorka je ostavila veoma dobar utisak spremnosti da unapredi rad ovog nezavisnog organa i TS žali što nije imala više vremena da to i pokaže. Za građane, a i za kandidate za mesto direktora na novom konkursu bi svakako bilo od značaja da čuju i razloge zbog kojih se nedavno izabrana direktorka odlučila na ovakav korak, ukoliko oni imaju...

Štrajk u Pošti i izbor direktora

Štrajkovi i protesti nekoliko sindikata zaposlenih u „Poštama Srbije“ doneli su javnosti nekoliko informacija koje bi inače bile skrivene ili manje poznate, a koje nameću pitanja od javnog interesa. Pored sumnji u partijsko zapošljavanje, koje postoje i u brojnim drugim javnim preduzećima, sada su, naročito u komentarima na vesti o ovom štrajku, zastupljene i teze o nameri da se ovo JP proda „za male pare“ i da to može biti jedan od razloga loših poslovnih poteza. Druga stvar koja se može pročitati jeste da se partijsko zapošljavanje vrši tako da proizvodi dvostruki negativni efekat na poslovanje – da otkaz dobijaju službenici...

Zašto je važno?

Zbog čega je uopšte važno šta će u budućem ustavu pisati o pravosuđu? Zar bilo ko očekuje da će ono što bude napisano imati uticaja na našu ustavnu stvarnost? Zar nismo dosegli stadijum na kojem je u potpunosti nebitno šta piše u bilo kom pravnom aktu, pa i onom najvišem? Ovo su samo neka od pitanja na koja sam prethodnih nedelja, angažujući se u ustavnoj debati, po nekoliko puta dnevno pokušavao da odgovorim kolegama, novinarima i prijateljima. I zaista, da li je uopšte važno šta će pisati u novom ustavu, u situaciji u kojoj, uprkos ustavnom garantovanju jedinstvenosti sudske vlasti na teritoriji...

U izveštaju Agencije ništa o kontroli

Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije o troškovima kampanje za izbor predsednika Republike pokazao je da je ova kampanja bila specificna po drastičnom povećanju broja i vrednosti donacija kojim su kampanje kandidata pomogli građani Srbije. Izveštaj međutim ne navodi da li je Agencija vršila dodatne provere ovih donacija kao ni da li je i u kojim slučajevima zbog sumnje da su prikazani podaci lažni ili nepotpuni preduzela mere iz svoje nadležnosti i zatražila postupanje drugih nadležnih organa.  Za razliku od upravo predstavljenog Izveštaja o troškovima predsedničke kampanje, prethodni dokumenti Agencije o finansiranju kampanja i partija, objavljivani su kao Izveštaji o kontroli...

Regionalna konferencija o zloupotrebi javnih resursa u kampanji

Transparentnost Srbija organizovala je regionalnu konferenciju o zloupotrebi javnih resursa u izbornim kampanjama. Bila je to prilika da se podsetimo nalaza TS iz izborne kampanje 2016. godine, da čujemo kako je t aoblast regulisana u zemljaam regiona i kakva je praksa, ali i da zajedno razmotrimo naše predloge za uređenje ove materije.

TS, naime, preporučuje da se promene propisi i praksa u sledećim pravcima:

1. Zabrana učešća politički izabranih javnih funkcionera (ministri i državni sekretari, predsednik Vlade, narodni poslanici, poslanici i odbornice, gradonačelnici, pokrajinski sekretari itd.) na promotivnim skupovima, posetama, konferencijama i slično koje organizuju organi vlasti tokom izborne kampanje, kao i drugim događajima koji su namenjeni medijskoj promociji, osim kada je jasno naznačeno da je reč o aktivnosti koju sprovodi politička stranka, koalicija ili grupa građana koja učestvuje na izborima;

2. Uređivanje pojedinih aktivnosti organa vlasti i javnih funkcionera generalno, kako bi se smanjio prostor za diskreciono odlučivanje od slučaja do slučaja (npr. uvođenje pravila u kojim slučajevima ministar mora da prisustvuje svečanom otvaranju nekog objekta u čijoj izgradnji je učestvovalo ministarstvo – po vrednosti ili vrsti);

3. Preciziranje pravila o odnosu organa vlasti i medija – potpuna zabrana, delimična zabrana (u doba izborne kampanje) ili jasna pravila o tome kada i na koji način organi vlasti mogu pokrivati troškove medijskog praćenja njihovih aktivnosti;

4. Preciziranje pravila o obaveštavanju javnosti o radu organa vlasti i javnih funkcionera – koje se informacije moraju objaviti na veb-sajtovima, u kojim slučajevima se obavezno ili po pravilu izdaju saopštenja i sazivaju konferencije za štampu i slično;

5. Preciziranje pravila o postupanju funkcionera kada u zvaničnim prilikama dobiju pitanje koje se odnosi na njihove političke stranke;

6. Detaljnije i sveobuhvatnije uređivanje pitanja javnog i političkog oglašavanja;

7. Preciziranje i praćenje primene pravila o finansiranju medija ili medijskih programa kada je to finansiranje namenjeno praćenju rada organa vlasti, kako se na ovaj način ne bi finansiralo pohvalno izveštavanje o aktivnostima javnih funkcionera koji dodeljuju ta sredstva;

8. Detaljnije uređivanje planiranja aktivnosti organa vlasti, u skladu sa usvojenim strateškim aktima, kako bi se smanjio prostor za diskreciju i „tempiranje“ promotivnih aktivnosti u doba izborne kampanje;

9. Postavljanje ograničenja ili dodatnih mehanizama odobravanja i provere za preuzimanje novih obaveza, oprost dugova, odricanje od javne imovine i javne rashode u periodu izborne kampanje;

10. Zakonsko preciziranje ovlašćenja Vlade i drugih organa vlasti kada su u „tehničkom mandatu“, u cilju da se ona svede na obavljanje neodložnih poslova;

11. Preciziriranje dužnosti pojedinih organa u vezi sa praćenjem poštovanja pravila koja imaju za cilj da spreče „funkcionersku kampanju“ i druge vidove zloupotrebe javnih resursa za potrebe kampanje;

12. Donošenje i primena „prelaznih rešenja“ do potpunog uređenja ove materije – formiranje Nadzornog odbora pre izbora i angažovanje ovog tela na sprečavanju zloupotrebe javnih rersursa; donošenje obavezujućih pravila ili preporuka REM o načinu izveštavanja medija o aktivnostima javnih funkcionera tokom kampanje (npr. bez video pokrivanja i audio snimka govora funkcionera); monitoring aktivnosti javnih funkcionera u kampanji od strane Agencije za borbu protiv korupcije; praćenje preuzimanja obaveza i javnih rashoda od strane Fiskalnog saveta; revizija poslovanja korisnika budžeta u periodu izborne kampanje.

Na skupu je o međunarodnim stadardima govorio Vladimir Misev, savetnik za izbore, ODIHR, koji je predstavio i Smernice za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u izbornim kampanjama. Iskustva iz zemalja iz kojih dolaze predstavili su Cuneyt Durmaz, sudija Ustavnog suda Turske,  Vuk Maraš iz MANS-a CG, Dona Dimov iz Transparency International Makedonija, Hasida Gušić iz Centralne izborne komicije BIH, Visar Sutaj iz Kosovskog demokratskog instituta. U diskusiji su učestvovali i Boško Mijatović iz CLDS i Zoran Stojiljković i Predrag Knežević iz Agencije za borbu protiv korupcije.

konf reg

Vesti