Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije

Pod lupom

Prev Next

Koncesija za aerodrom - mogući rizici

Dok čekamo potpisivanje ugovora o koncesiji za Aerodrom "Nikola Tesla", pojavile su se dve analize u kojima se uz pozitivne komentare u vezi sa finansijskim okvirom za ovu tranasakciju, upozorava na moguće rizike, a na osnovu onoga što su do sada zvaničnici saopštili, uporednih iskustava i saznanja autora. Izdvajaju se sledeća pitanja na koja treba obratiti pažnju kada se objavi ugovor, odnosno na koja bi se mogalo tražiti izjašnjenje zvaničnika i pre potpisivanja ugovora: Ograničavanje broja putnika na drugim aerodromima u zemlji i zašto je dat pristanak na tako nešto (ako je tačno da je dat); Da li je očekivano plaćanje naknade uslovljeno...

Rad Agencije za borbu protiv korupcije bi mogao biti blokiran

  Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za Insajder da je tačno da Odbor Agencije za borbu protiv korupcije nije mogao da diskvalifikuje Dragana Sikimića kao kandidata za direktora Agencije, ali je u praksi lako zamisliti brojne situacije i odlučivanje o brojnim pitanjima u kojima bi rad Agencije mogao da bude blokiran zbog njegove povezanosti sa strankom Naime, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije je povodom brojnih pitanja u vezi s povezanošću novog direktora Dragana Sikimića i SNS odgovorio da mu te činjenice nisu bile poznate, ali i da jesu, ne bi bile od uticaja jer zakon predviđa da kandidat za direktora ne...

Povezanost direktora Agencije sa strankom

Transparentnost Srbija poziva Odbor Agencije da ispita podatke o mogućoj političkoj povezanosti novoizabranog direktora Agencije i da obavesti javnost o svojim nalazima. Vest prema kojoj je za novog direktora Agencije za borbu protiv korupcije izabran kandidat (Dragan Sikimić) koji, sudeći po objavljenom, ispunjava sve zakonske uslove, ali je na predlog jedne političke stranke bio član tela koje je sprovodilo predsedničke izbore na opštini Zemun 2017, ne ide u prilog očekivanjima da Agencija nepristrasno sprovode do kraja kontrolu finansiranja izborne kampanje sa tih izbora ili na budućim lokalnim izborima, što je jedna od glavnih zakonskih obaveza ovog organa. Podsećamo da je Agencija...

Političke stranke u gradskim prostorijama

Korišćenje gradskih prostorija za stranačke aktivnosti nije zabranjeno. Međutim, ono je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti uslovljeno po dva osnova. Sam način korišćenja prostorija u vlasništvu lokalne samouprave trebalo bi da bude prethodno uređen. Tim pravilima treba da bude propisano da li se opštinske sale i druga sredstva strankama daju na korišćenje besplatno ili uz naknadu, po kojem redosledu se određuje pravo korišćenja ako ima više zainteresovanih za isti termin i slično. Drugi uslov je da se postupa prema svim političkim subjektima jednako. U tom pogledu mogu postojati dileme kod tumačenja zakonskih normi. Na primer, da li je korišćenje pod...

Službena vozila za partijske potrebe

Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak u vezi sa nabavkom automobila preko ustanova socijalne zaštite i gerontoloških ustanova, koje kasnije, bez nadoknade, koristi Ministarstvo rada, kao i u nekoliko slučajeva korišćenja službenih vozila za stranačke svrhe. Agencija, međutim, i dalje tvrdi da svi ministri imaju pravo da kosite službena vozila za odlazak na partijske manifestacije, i to na osnovu pogrešnog tumačenja uredbe. N1 prenosi da je Agencija “formirala predmet i postupa”na osnovu indicija da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnavlja svoj vozni park na taj način što ustanovama socijalne zaštite i gerontološkim centrima prebacuje sredstva za kupovinu...

Javna rasprava i oštre kritike nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Veoma važan zakon o zaštiti podataka o ličnosti će biti izmenjen. Ministarstvo pravde je postavilo ovaj nacrt na javnu raspravu, koja je otvorena do 15. januara. Detaljne i veoma oštre kritike ovog nacrta izneo je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je nadležan za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Transparentnost Srbija se nije bavila materijom zaštite podataka o ličnosti, osim u situacijama kada zaštita tog prava može predstavljati razlog za uskraćivanje prava na pristup informacijama. U tom smislu, nacrt zakona sadrži jednu odredbu (član 89), čiji željeni efekti nisu navedeni u obrazloženju Nacrta, dok se, prema...

Prihodi od turizma i novogodišnje javne nabavke

Izjava gradskog menadžera Beograda, Gorana Vesića o tome da je glavni grad za proslavu posetilo čak 130.000 turista i da će grad zaraditi od tih poseta oko 30 miliona evra, neminovno navodi na pomisao da je reč o pokušaju da se opravdaju očigledno preterani izdaci na novogodišnje ukrase, o čemu se mnogo pisalo u poslednjim danima 2017. To bi bilo u redu, kada bi zaista postojao neki pokazatelj da turisti dolaze na proslavu nove godine u Beograd zbog toga što je grad ukrašen ili zbog organizovanog dočeka na trgovima. U stvari, bilo bi dobro kada bi postojao bilo koji dokument iz...

Kako se biraju muzičari za javne manifestacije u Beogradu

Transparentnost Srbija uputila je gradskoj ustanovi Centar beogradskih festivala i Upravi za javne nabavke inicijativu u vezi sa unapređenjem ekonomičnosti, transparentnosti i konkurencije prilikom sprovođenja postupaka javne nabavke muzičkih i drugih izvođača. Ova ustanova, naime, organizuje koncerte i javne manifestacije u Beogradu, kao što je doček nove godine. Analizirajući postupak javne nabavke ,,Usluge iz oblasti kulture za potrebe realizacije glavnog programa Gradskog dočeka Nove 2018 godine 'Beogradska zima 3- Moja zima'“, koju je sproveo naručilac CEBEF, uočili smo određene nejasnoće i nelogičnosti. Naime, u ovom i sličnim postupcima primenjeni postupak javne nabavke postao je puka forma kojom naručilac zapravo direktno ugovara sa pravnim...

Kako iskoristiti otvaranje poglavlja za borbu protiv korupcije

ap 23 euTransparentnost Srbija smatra da otvaranje poglavlja 23 i 24 pristupnih pregovora sa EU, može u budućnosti da donese koristi građanima Srbije. Potencijalna korist leži u tome što se otvara novi kanal za praćenje reformi. Da li će ta korist biti samo simbolična ili značajna, zavisi od volje državnih organa Srbije da naprave iskorak u borbi protiv korupcije, a ne samo da formalno ispune aktivnosti iz akcionog plana, ali i od rešenosti EU da insistira na rezultatima primene zakona. Prvi test postojanja te volje biće spremnost da se postojeći nepotpuni i neambicionizni Akcioni plan za poglavlje 23 značajno modifikuje.

Transparentnost – Srbija ističe da bi bilo zaludno očekivati da će se EU više starati o interesima građana Srbije nego što su oni sami spremni da to učine ili da EU može da obavi bilo koji posao u borbi protiv korupcije umesto domaćih institucija. Zbog toga upozoravamo na ključne rizike koje proces pregovaranja nosi i na  rizike koji su se do sada pokazali. Prva opasnost sastoji se u tome što neki problemi korupcije nisu jasno prepoznati u analizama EU, niti su za njih formulisana rešenja u okviru evropskih integracija. Naime, EU je u zahtevima koje iznosi pred zemlje kandidate ograničena postojenjem sopstvenih pravila u pojedinim oblastima. Usled toga skrining izveštaj EU i Akcioni plan za poglavlje 23 uopšte ne prepoznaju kao problem ono što je u Srbiji jedan od glavnih kanala za izbegavanje primene antikorupcijskih propisa– zaključivanje međudržavnih sporazuma. S tim u vezi je i problem koji se ogleda u sklonosti naših državnih organa da kao prioritet rešavaju ona pitanja koja su uvrštena u EU planove, na uštrb ostalih, kod kojih ne postoji element međunarodnog nadzora.

Drugi problem jeste to što mere iz akcionog plana, čak i kada bi bile u potpunosti sprovedene u delo do 2018. godine, ne bi donele potreban nivo promena, jer nisu postavljene dovoljno ambiciozno ili zato što im nedostaju precizni pokazatelji za ocenu uspešnosti. Treći problem je pitanje tumačenja i s tim u vezi razumljiva i očekivana sklonost naših državnih organa da tretiraju kao da je problem rešen, i kada u stvari nije. Pokazatelj tog problema jesu i pojedine ocene iz prvog izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23. U ovom dokumentu, koji pokriva period do 30. juna 2016. se, između ostalog, može pročitati da se „uspešno realizuju“ aktivnosti koje treba da spreče „curenje informacija o krivičnim postupcima u toku“ iako je bezbroj primera da se u medijima objavljuju ili čak plasiraju od najviših zvaničnika podaci o tome; da javno tužilaštvo„razmatra izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije sa stanovišta eventualne krivične odgovornosti“, a da, s druge strane, nije poznato da je po bilo kojem od brojnih izveštaja Saveta koji su objavljeni u poslednje četiri godine pokrenut neki krivični postupak; da je „Vlada do sada postupala u skladu“ sa skupštinskim zaključcima povodom izveštaja nezavisnih državnih organa, iako očigledno nije, a u 2016. ti zaključci nisu ni usvojeni; da se „uspešno realizuje“ aktivnost postavljanja službenika na položaje na osnovu konkursa, iako su svi rokovi odavno probijeni; da se pojedine aktivnosti smatraju uspešno realizovanim samo zato što je „obuka organizovana“ ili „izveštaj podnet“ i slično. 

Transparentnost Srbija takođe podseća da je u ranijim slučajevima pristupanja EU se pokazalo da su države spremne da poboljšaju svoje zakone, da uspostave institucije i da nešto konkretno učine na polju borbe protiv korupcije, kada im je u izgled stavljena perspektiva pridruživanja. Međutim, ti napori nisu uvek bili iskreni i trajni, zbog čega se uspešnost u borbi protiv korupcije EU sada prati praktično od početka do kraja pridruživanja.

Vesti