Kako iskoristiti otvaranje poglavlja za borbu protiv korupcije

Transparentnost Srbija smatra da otvaranje poglavlja 23 i 24 pristupnih pregovora sa EU, može u budućnosti da donese koristi građanima Srbije. Potencijalna korist leži u tome što se otvara novi kanal za praćenje reformi. Da li će ta korist biti samo simbolična ili značajna, zavisi od volje državnih organa Srbije da naprave iskorak u borbi protiv korupcije, a ne samo da formalno ispune aktivnosti iz akcionog plana, ali i od rešenosti EU da insistira na rezultatima primene zakona. Prvi test postojanja te volje biće spremnost da se postojeći nepotpuni i neambicionizni Akcioni plan za poglavlje 23 značajno modifikuje.

Transparentnost – Srbija ističe da bi bilo zaludno očekivati da će se EU više starati o interesima građana Srbije nego što su oni sami spremni da to učine ili da EU može da obavi bilo koji posao u borbi protiv korupcije umesto domaćih institucija. Zbog toga upozoravamo na ključne rizike koje proces pregovaranja nosi i na  rizike koji su se do sada pokazali. Prva opasnost sastoji se u tome što neki problemi korupcije nisu jasno prepoznati u analizama EU, niti su za njih formulisana rešenja u okviru evropskih integracija. Naime, EU je u zahtevima koje iznosi pred zemlje kandidate ograničena postojenjem sopstvenih pravila u pojedinim oblastima. Usled toga skrining izveštaj EU i Akcioni plan za poglavlje 23 uopšte ne prepoznaju kao problem ono što je u Srbiji jedan od glavnih kanala za izbegavanje primene antikorupcijskih propisa– zaključivanje međudržavnih sporazuma. S tim u vezi je i problem koji se ogleda u sklonosti naših državnih organa da kao prioritet rešavaju ona pitanja koja su uvrštena u EU planove, na uštrb ostalih, kod kojih ne postoji element međunarodnog nadzora.

Drugi problem jeste to što mere iz akcionog plana, čak i kada bi bile u potpunosti sprovedene u delo do 2018. godine, ne bi donele potreban nivo promena, jer nisu postavljene dovoljno ambiciozno ili zato što im nedostaju precizni pokazatelji za ocenu uspešnosti. Treći problem je pitanje tumačenja i s tim u vezi razumljiva i očekivana sklonost naših državnih organa da tretiraju kao da je problem rešen, i kada u stvari nije. Pokazatelj tog problema jesu i pojedine ocene iz prvog izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23. U ovom dokumentu, koji pokriva period do 30. juna 2016. se, između ostalog, može pročitati da se „uspešno realizuju“ aktivnosti koje treba da spreče „curenje informacija o krivičnim postupcima u toku“ iako je bezbroj primera da se u medijima objavljuju ili čak plasiraju od najviših zvaničnika podaci o tome; da javno tužilaštvo„razmatra izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije sa stanovišta eventualne krivične odgovornosti“, a da, s druge strane, nije poznato da je po bilo kojem od brojnih izveštaja Saveta koji su objavljeni u poslednje četiri godine pokrenut neki krivični postupak; da je „Vlada do sada postupala u skladu“ sa skupštinskim zaključcima povodom izveštaja nezavisnih državnih organa, iako očigledno nije, a u 2016. ti zaključci nisu ni usvojeni; da se „uspešno realizuje“ aktivnost postavljanja službenika na položaje na osnovu konkursa, iako su svi rokovi odavno probijeni; da se pojedine aktivnosti smatraju uspešno realizovanim samo zato što je „obuka organizovana“ ili „izveštaj podnet“ i slično. 

Transparentnost Srbija takođe podseća da je u ranijim slučajevima pristupanja EU se pokazalo da su države spremne da poboljšaju svoje zakone, da uspostave institucije i da nešto konkretno učine na polju borbe protiv korupcije, kada im je u izgled stavljena perspektiva pridruživanja. Međutim, ti napori nisu uvek bili iskreni i trajni, zbog čega se uspešnost u borbi protiv korupcije EU sada prati praktično od početka do kraja pridruživanja.