Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Žao mi je...

Žao mi je...

Dok Transparentnost Srbija čeka da od resornog ministarstva po zahtevu za pristup informacijama dobije kopije dokumenata iz kojih se može videti kako se došlo do zaključka da je upravo koncesija najbolje rešenje za razvoj i iskorišćavanje beogradskog aerodroma (delovi „studije o izvodljivosti“ ili „koncesionog akta“ koji su definisani Zakonom o javno – privatnim parterstvima i koncesijama), na sajtu Vlade se može pročitati objašnjenje kako se u stvari ovakve odluke donose. "Takođe, premijer je rekao da razmišlja o tome da Kinezima da u koncesiju deonicu autoputa do Crne Gore Požega–Boljare, ali i dodao da mu je žao da to uradi, jer je...

Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci na naslovnim stranicama

Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci na naslovnim stranicama

U okviru monitoringa izborne kampanje, Transparentnost Srbija prati pojavljivanje kandidata na naslovnim stranicama dnevnih listova. Pratimo ukupan broj pojavljivanja na  naslovnim stranicama 12 dnevnih listova (Politika, Danas, Blic, Novosti, Dnevnik, Vesti, Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Narodne novine i Sportski žurnal),  u koliko slučajeva od ukupnog broja su se kandidati pojavljivali kao glavna tema ili deo glavne teme na naslovnoj stranici, kakav je bio kontekst pojavljivanja (pozitivan/neutralan/negativan), kao i to da li je naslov ili tekst na naslovnoj stranici u kome se pojavljuje kandidat bio ilustrovan fotografijom kandidata. Aleksandar Vučić ima najviše pojavljivanja na naslovnim stranicama, delom zahvaljujući činjenici da i...

Propao i drugi pokušaj izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije

Propao i drugi pokušaj izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije ni iz drugog puta nije izabrao novog direktora. Članovi Odbora ponovo nisu uspeli da se saglase oko kandidata koji bi u narednih pet godina vodio Agenciju, piše Blic. Ovakav ishod bio je donekle i očekivan, iako je za direktorsku poziciju konkurisao 21 kandidat. Naime, prema saznanjima Blica, za četiri člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, od starta je favorit bila Ljiljana Blagojević, bivša savetnica Nikole Selakovića, dok je za dva njen izbor bio neprihvatljiv zbog slabih referenci i proseka na fakultetu od 6,51. Blagojevićeva se, inače, prijavila i na prošlom konkursu, ali nije dobila neophodnu...

Odnos Vlade Srbije prema odlukama kosovskih vlasti

Odnos Vlade Srbije prema odlukama kosovskih vlasti

Vlada Srbije objavila je u Službenom glasniku odluku kojom se poništava odluka kosovskih vlasti o preuzimanje imovine Srbije. Pun naziv tog akta je "Odluka o poništavanju svih pravnih posledica akata i radnji privremenih institucija samouprave u Prištini koji se odnose na neosnovano oduzimanje imovine Republike Srbije".  Kada se pročita odluka (inegralno priložena u ovom tekstu), jasno je da i dalje ostaju bez odgovora neka pitanja koja smo postavili u petak.  Jedno od najvažnijih jeste pitanje priznavanja akata „institucija u Prištini“ od strane države Srbije. Naime, kao što su ovom odlukom svi potencijalni kupci imovine Republike Srbije koja se nalazi na Kosovu, makar hipotetički upozoreni...

Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta

Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta

(povodom dopisa VJT Povereniku i Poverenika RJT) Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, pisao je nedavno vrhu tužilačke hijerarhije u Srbiji, Zagorki Dolovac i to pismo podelio sa javnošću.  Povod je bio dopis kojim beogradski Viši javni tužilac obaveštava Poverenika da će postupiti po njegovom rešenju i dostavi informacije tražiocu, koje je bilo propraćeno pretnjom da će ispitati da li ima elemenata krivičnog dela u tome što je Poverenik doneo rešenje posle isteka zakonskog roka. Šabić na ovo traži „da Viši javni tužilac u Beogradu, ako je u stanju, artikuliše odgovarajući optužni akt za "neko krivično delo" i...

Od čega REM štiti građane

Od čega REM štiti građane

Savet Regulatornog tela za elektronske medije je zabranio jedan od promotivnih spotova za kandidata Aleksandra Vučića. Prema mišljenju Saveta REM, to što se na kraju spota čuje uzvikivanje sa stadiona „Vučiću, pe...!“ znači povredu čl. 6. stav 3. Zakona o oglašavanju u kome se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“, „bez obzira što je u konkretnom slučaju, u spotu predsedničkog kandidata, skandiranje potpuno individualizovano“. Ovo objašnjenje je veoma čudno. Kako se navodi u saopštenju REM, postupak je pokrenut „na osnovu reakcija jednog broja nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT...

Javnost odluka Vlade i kosovske odluke

Javnost odluka Vlade i kosovske odluke

Vlada Srbije objavila je šta je Aleksandar Vučić rekao o "poništavanju" kosovske odluke o preuzimanju imovine, ali ne i dokument koji je Vlada usvojila: "Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ... da je Vlada donela odluku kojom je uredbu Prištine o preuzimanju srpske imovine na Kosovu i Metohiji proglasila ništavnom, kao što je ranije učinila i u slučaju Trepče".  Građanima koji su zainteresovani za sadržinu pravnih mera koje je Vlada Srbije preduzela ovim povodom ostaje da premijeru veruju na reč. Naime, u izveštaju sa 44. Sednice Vlade, održane 17. marta 2017. nalazi se samo Uredba o izmenama i dopuni...

Izveštaj o nedelotvornosti procesa evropskih integracija – slučaj 23

Izveštaj o nedelotvornosti procesa evropskih integracija – slučaj 23

Autor teksta je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. Tekst je sastavni deo deveti broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24. POLUGODIŠNJA STATISTIKA - OSNOVNI PODACI  Posle nekoliko dvojezičnih tromesečnih izveštaja o primeni Akcionog plana za poglavlje 23 pregovora Srbije sa EU u januaru je objavljen i prvi polugodišnji izveštaj. Ovaj dokument postoji samo na engleskom jeziku, zato što je namenjen evropskoj publici, kao deo formalnog mehanmizma za praćenje napretka. Statistički pokazatelji su od tri potpoglavlja najlošiji u onom koje govori o borbi protiv korupcije. Prema oceni samog Vladinog Saveta za praćenje primene Akcionog plana, ispunjeno je 52% aktivnosti, još 34% se...

Korisne preporuke za poboljšanje zakonskih rešenja o finansiranju stranaka

acas toplakObjaviti prihode i rashode kandidata i partija online pre izbora i onemogućiti da troškovi kampanje ostanu neplaćeni nakon podnošenja finansijskog izveštaja, glavne su preporuke slovenačkog stručnjaka Jurija Toplaka, koji je analizirao efekte primene srpskog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Transparentnost – Srbija (deo Transparency International) poziva Vladu da ove preporuke što pre pretoči u predlog izmena Zakona.

Poseban značaj ovoj analizi daje činjenica da je ona predviđena akcionim planom za poglavlje 23 pregovora Srbije sa EU kao dokument koji bi trebalo da posluži kao osnova u postupku izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Preporuke EU eksperta u dobroj meri se poklapaju sa onim na šta je Transparentnost Srbija ukazivala u prethodnim godinama i sa čime smo upoznali i profesora Toplaka tokom njegovog rada na analizi.  Ujedno izražavamo žaljenje što navedeni problemi nisu otklonjeni u proteklih pet godina, od kada je donet aktuelni Zakon, budući da su predstavici ministarstava, poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i nezavisnih organa bili već sa njima direktno upoznati iz analiza koje je radila TS, da je na neke od njih ukazala i Agencija za borbu protiv korupcije u izveštajima upućenim Narodnoj skupštini ili da ih je konstatovala antikorupcijska strategija iz 2013.

Bitno je naglasiti da su kroz deset preporuka obuhvaćena neka važna pitanja i problemi, ali ne svi. U analizi je naročito posvećena pažnja politici sankcionisanja, dok, na primer, pitanje vođenja "funkcionerske kampanje", odnosno zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa u kampanji nije pomenuto. Podsećamo da je na taj problem, koji u Srbiji postoji oduvek, ali je postao naročito značajan nakon što su uspostavljena strožija pravila o finansiranju kampanje, u svom izveštaju o aprilskim izborima ukazala i posmatračka misija OEBS/ODIHR.

U nastavku prenosimo sve preporuke Jurija Toplaka i osvrt TS na ove preporuke:

1. Objaviti prihode i rashode kandidata i partija online pre izbora;

Komentar TS: na potrebu da se obezbedi uvid u deo podataka o finansiranju još dok kampanja traje, dobru međunarodnu praksu i tehničke mogućnosti da se to učini smo ukazivali u doba pisanja aktuelnog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, regionalnog Krinis istraživanja (2009 – 2012), i u studiji Sistem društvenog integriteta 2011. Imajući u vidu da se kampanja finansira u potpunosti sa jednog računa i da podaci o sivm transakcijama sa tog računa postaju javni nakon izbora, nema opravdanog razloga da se ne obezbedi javnost podataka i tokom kampanje.

2. Zahtev da svi troškovi kampanje budu plaćeni pre izbora ili nekoliko dana nakon izbora umanjio bi rizik od korupcije i rizik izbegavanja ograničenja za priloge;

Komentar TS: Na ovaj problem smo ukazivali i u mnogim drugim prilikama, a prvi put još 2004, u doba važenja Zakona o finansiranju političkih stranaka iz 2003, koji je sadržao slična rešenja kao i aktuelni. Zakonska rešenja, naime, dezavuišu koncept transparentnosti prihoda i rashoda izborne kampanje jer faktički omogućavaju da se troškovi kampanje izmire godinama nakon nje, kao i da politički subjektiaju troškove kampanje za koje nemaju realno pokriće, već računaju na neizvesna sredstva iz budžeta (koja se dobijaju na osnovu izbornog uspeha). 

3. Finansijski izveštaji mogli bi da budu objavljeni online u standardizovanom, čitljivom i pretraživom formatu;

Komentar TS: na ovaj problem smo ukazali nakon prvih izbora koje je Agencija za borbu protiv korupcije kontrolisala, 2012. Naime, format objavljivanja podataka je težak čak i za čitanje, a ne postoji mogućnost sortiranja podataka prema potrebama korisnika, iako se nalaze u istoj bazi.

4. Proces izveštavanja mogao bi da bude pojednostavljen na način da godišnji promet do određenog iznosa – na primer, između 2.000 i 4.000 EUR – ne treba da bude praćen mišljenjem ovlašćenog revizora; 

Komentar TS: Ovo pitanje nismo ranije komentarisali. Iako ima razloga da se siromašniji politički subjekti poštede velikih troškova revizije, ukidanje obaveze nosi i određeni rizik, naročito u slučajevima kada je promet preko računa mali upravo zato što se finansiranje odvija na nezakoniti način.

5. Bilo bi značajno ukoliko bi, na ravnopravniji način, javna sredstva bila raspodeljena među partijama i učesnicima na izborima;

Komentar TS: Šteta je što preporuka nije razrađenija. I u doba pisanja aktuelnog Zakona smo ukazivali na to da se raspodela sredstava ne vrši na osnovu jasno definisanih ciljeva koje treba postići, i da je zbog toga bilo koji način raspodele i iznos sredstava koja su namenjena za učesnike izbora proizvoljan. Neke od ideja za promenu načina raspodele smo davali u poslednjih nekoliko godina (npr. da se odredi minimum troškova koji bi bili pokriveni svakom učesniku izbora u svrhu minimalnog predstavljanja, pri čemu taj iznos ne bi zavisio od visine budžeta ili od broja učesnika izbora, kao što je slučaj sada).

6. Efikasnost sudskog i procesa sankcionisanja mogla bi da bude unapređena. To bi se moglo postići tako da se Agenciji dodeli status sličan carinskim telima ili drugim relevantnim institucijama, koje moge da izriču kazne, na koje postoji mogućnost žalbe sudu. To bi takođe mogle da rade određene sudije, sudovi ili jedan prekršajni sud koji je nadležan za slučajeve finansiranja političkih aktivnosti;

Komentar TS: Ovo pitanje nismo ranije komentarisali. Načelno, rešenje koje predlaže ekspert je korisno sa stanovišta efikasnosti. Međutim, ono može biti problematično sa stanovišta jedinstva pravnog sistema u vođenju prekršajnih postupaka, jer je aktuelnim Zakonom o prekršajima napušten koncept u kojem organi uprave mogu umesto sudova odlučivati u prvom stepenu takvih postupaka.

7. Čini se da gubitak prava nije adekvatno regulisan, zbog čega su neophodna poboljšanja. To bi moglo da se učini podizanjem nivoa minimalnog iznosa gubitka i gubitkom prava na finansiranje iz javnih izvora tako da se iznos pribavljen izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja pomnoži sa određenim brojem;

Komentar TS: Nakon usvajanja Zakona smo ukazali na nejasnoće u aktuelnim odredbama o gubitku prava na prihode iz javnih izvora, kao dodatnoj meri nakon izrečene krivične ili prekršajne osude. Pored toga što je odredba nejasno napisana, ona je i duboko kontroverzna po efektima, jer kažnjena politička stranka zadržava mandate i politički uticaj, gubi pravo na budžetsko finansiranje (kao neutralan izvor) i samim tim postaje još izloženija neprimerenim uticajima drugih finansijera.

8. Sankcije treba da budu proporcionalne, odvraćajuće i delotvorne. Da bi bile odvraćajuće, sankcije treba da budu najmanje nekoliko puta veće od stečene koristi. Posebno su strožije sankcije neophodne, kada je reč o podnošenju finansijskih izveštaja;

Komentar TS: Iako se mogu naći prigovori zakonskim rešenjima iz kaznenih normi, glavni problem je ipak činjenica da je put do kažnjavanja veoma dug. Nije u pitanju samo sporost sudova, već i okolnost da katkad prođe dosta vremena dok Agencija pokrene prekršajni postupak a da drugi organi takve postupke i ne pokreću. U samom Zakonu, veći problem su loše definicije i propust da se za neke nezakonite radnje propiše prekršaj, nego visina kazne. I o ovome smo pisali, kako neposredno nakon usvajanja Zakona, tako i u mnogim kasnijim prilikama.

9. Sistem sankcionisanja mogao bi da bude unapređen unošenjem drugih krivičnih dela, kojima bi se predvidele zatvorske kazne za one koji prikriju priloge ili druge prihode iznad određenog iznosa, uključujući putem izostavljanja iz izveštaja ili nepodnošenja izveštaja;

Komentar TS: Preporuka je povezana sa prethodnom – treba reformisati i aktuelno krivično delo iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i prekršajne kazne. Međutim, pre bi trebalo usmeriti pažnju na neka druga nedostajuća krivična dela u vezi sa izbornom kampanjom, npr. na potrebu za poboljšanjem aktuelne norme krivičnog dela „davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem“, odnosno u vezi sa zloupotrebom javnih promotivnih resursa.

10. Odredba čl. 19, st. 3. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojom se predviđa da 5% dobijenih javnih sredstava treba da se koristi za „stručno usavršavanje i osposobljavanje, međunarodnu saradnju i rad sa članstvom“ mogla bi da bude uklonjena.

Komentar TS: Iako propisivanje namene korišćenja sredstava koje partije dobiju iz javnih izvora ima smisla, ono nije izvršen na dovoljno jasan i dosledan način u aktuelnom Zakonu, na šta smo ukazivali još tokom izrade ovog akta.

 „Čini se da bi sve, osim drugog dela preporuke br. 6, mogle da se ispune izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti,“ zaključuje profesor Toplak.

Ceo izveštaj objavljen je na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije: http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2016/09/Toplak_izvestaj_4_SR.pdf

Transparentnost – Srbija

Beograd, 13. septembar 2016.

Vesti