Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2015
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Manje javnosti kada se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama

Manje javnosti kada se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama

U poslednjih nekoliko dana, prvo Politika, pa zatim i B92 izvestili su o tome kako je beogradska Palata pravde iseljena još letos, da su radovi najavljeni još u septembru, ali da nisu počeli do sada. Štaviše, bio je nepoznat i izvođač radova. Da mediji možda imaju uticaj na vlast, pokazuje to što je u četvrtak ugovor i potpisan, uz zvaničnu objavu koja je firma dobila posao. U celom slučaju je najzanimljivije to što su informacije o statustu ovog posla bile nepoznate i neproverljive. Pre samo nekoliko dana novinari nisu dobili podatak o tome ko će izvoditi radove, iako je cela procedura nabavke...

Da li je potrebna EU da bismo brinuli o našem novcu?

Da li je potrebna EU da bismo brinuli o našem novcu?

Srpski mediji izveštavaju da EU ispituje da li je Mađarska prekršila pravila zaključivanjem memoranduma o izgradnji pruge Beograd – Budimpešta sa Kinom. Navodno je sporna namera da se uz kredit banke iz Kine za finansiranje projekta odmah ugovori i izvođač radova, čime se eliminiše konkurencija za dodelu javnih nabavki. Moglo bi se reći da na ovaj način EU štiti interese firmi iz preostalih zemalja članica a ne interese mađarskog državnog budžeta i to je verovatno istina. Ali, valjda su pravila o konkurenciji u javnim nabavkama uvedena u mađarske, evropske i većine drugih propisa, uključujući i naše upravo da bi se...

Najava najave jedne vesti koja će možda stići iz Kine

Najava najave jedne vesti koja će možda stići iz Kine

“Nadam se da ću na kraju mandata doneti najradosniju vest za Srbiju iz Kine“, rekao je aktuelni predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, gostujući u emisiji “Upitnik“ na RTS-u istakavši da će detalje o tome saopštiti premijer. Pošto smo se već navikli na internet portale koji, radi većeg broja “klikova” objavljuju naslove iz kojih se ne vidi šta se u tekstu može naći, bilo je krajnje vreme da i političari isprate taj trend. Kao da je građanima malo najava i obećanja po kojima je period pred izbore oduvek naročito bogat, sada smo dobili najavu jednog državnog funkcionera, da će drugi državni funkcioner najaviti...

Novi kandidati za Odbor Agencije za borbu protiv korupcije

Novi kandidati za Odbor Agencije za borbu protiv korupcije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić povukao je predlog da Skupština Srbije za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere jednog od dvoje njegovih saradnika koji su članovi SNS-a. Poslao je novu listu sa dva kandidata, na kojoj su opet njegovi saradnici, ali koji, prema dostupnim podacima, ispunjavaju zakonske uslove jer nisu članovi stranke.   Odbor Agencije trenutno ima šest od ukupno devet predviđenih članova. Transparentnost Srbija poziva skupštinu da se o kandidatima za sva tri upražnjena mesta izjasni što pre i istovremeno, kada već to nije učinila onim redosledom kojim su kandidature podnošene od aprila 2015. godine do danas.   Nikolić je 14. februara...

SNS nije primetila da ih je neko častio reklamama

SNS nije primetila da ih je neko častio reklamama

Televizija Hepi tvrdi da je agencija MP media tokom predizborne kampanje u aprilu 2016. godine naručila prikazivanje najmanje 249 spotova Srpske napredne stranke (SNS), ali da joj to nije plaćeno, saznaje Cenzolovka iz dva nezavisna izvora.  S druge strane, Srpska napredna stranka, prema izvorima Cenozolovke, tvrdi da ona nije angažovala agenciju MP media za reklamiranje na ovoj televiziji.  Oglasne poruke u vrednosti od oko 62 miliona dinara ostale su neplaćene. Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu trenutno proverava okolnosti u vezi sa ovim slučajem. Iz tužilaštva za Cenzolovku kažu da postoji sumnja da je reč o prevari.  Srpska napredna stranka nije odgovorila...

Guvernerka NBS na stranačkom skupu

Guvernerka NBS na stranačkom skupu

Guvernerka Narodne banke Srbije i zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković održala je kratak govor u petak na sednici Glavnog odbora SNS, iako je zamrzla svoju stranačku funkciju zbog funkcije u banci. Kako su preneli mediji, kad je predsedavajući Miloš Vučević pročitao da je Aleksandar Vučić kandidat SNS za predsednika Srbije, salom se prolomio aplauz koji je trajao pet minuta, a potom su kratke govore su održali Jorgovanka Tabaković, Nebojša Stefanović, Marko Đurić, Milenko Jovanov i Vladimir Đukanović. Svi oni su pohvalili i podržali Vučića kao kandidata SNS za predsednika. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za list Danas da je govor...

Koliko košta „ulaznica” za Andrićev venac

Koliko košta „ulaznica” za Andrićev venac

Ako neko želi da napravi dobar rezultat na predsedničkim izborima u Srbiji, mora da obezbedi minimalno pet miliona evra. Naravno, može se i s pola miliona evra završiti kampanja, ali onima koji hoće samo da učestvuju u trci i da sebi podignu rejting. Realno, ko hoće stvarno nešto da uradi, ne treba ni da razmišlja o manje od pet miliona, piše „Politika”.  Ovako govori jedan od iskusnih kreatora raznih izbornih kampanja koji, kako naglašava, ne priča „kao neko ko misli da je tako, nego kao onaj ko je kroz to prolazio”. Naravno, želi da ostane anoniman da bi, kako kaže, mogao...

Ko je kriv što nema direktora Agencije, a ko što se ne kontroliše kampanja pre kampanje

Ko je kriv što nema direktora Agencije, a ko što se ne kontroliše kampanja pre kampanje

Predsednik Vlade i predsednički kandidat pomenuo je, u gostovanju na RTS-u, na neobičan način neizbor novog direktora (koga je nazvao „predsednik“) Agencije za borbu protiv korupcije – kao da je u pitanju diverzija kandidata već 15 godina pokojnog „DOS“-a. „Ja kampanju ne vodim, ko vodi kampanju od nas, niko, mi nismo ni dinara potrošili, ni jednu tribinu nismo održali za kampanju bilo čega. Nigde nisam otišao da se predstavim na bilo koji način. Je l' to istina, jeste. Pa što onda pričate o nekakvim kampanjama. Kampanju vode određeni dosovski kandidati, oni vode tu kampanju, nemaju pravo po zakonu da je vode...

Izveštaj prEUgovora o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24

Odsustvo političke volje i dalje je glavni faktor koji sprečava reforme i sprovođenje važećih propisa u oblasti borbe protiv korupcije, navodi se u izveštaju prEUgovora o napretku Srbije u evropskim integracijama u oblastima poglavlja 23 i 24.

Reč je o izveštaju koji je pripremila koalicija prEUgovor, čiji je član i Transparentnost Srbija.(http://preugovor.org/Najave/1318/Predstavljanje-izvestaja-o-napretku-Srbije-u.shtml).

Na predstavljanju izveštaja, u delu koji se odnosi na korupciju i borbu protiv korupcije, saradnik TS Zlatko Minić izdvojio je šest važnih momenata koji su obeležili prethodnih šest meseci u ovoj oblasti:

1. Usvojen je Alcioni plan za Poglavlje 23 i to bi bila dobra vest da plan nije manjkav i neambiciozan. Takođe, Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije je izmenjen daleko od očiju javnosti, pojedini rokovi su produženi, izbačene su neke aktivnosti koje nisu realizovane, neke su relatizovane.

2. U vezi sa uzbunjivačima u prethodnom periodu mogli smo da čujemo podatke o postupanju sudova na zaštiti uzbunjivača, ali ne i rezultate istraga o onome što su uzbunjivači prijavljivali. Sistem zaštite uzbunjivača nije cilj po sebi, već sredstvo da se podstakne otkrivanje i rešavanje problema, pored ostalog slučajeva korupcije. Primena Zakona o uzbunjivačima nije dovela do primetnog povećanja prijavljivanja slučajeva korupcije.

3. Kad smo kod otkrivanja slučajeva korupcije, na polju represije imali smo nekoliko kolektivnih hapšenja, i nastvak prakse da se dela u kojima nema elemenata korupcije predstavljaju kao borba protiv korupcije.
Najbolji primer je činjenica da u procesu koji je u javnosti označen kao ultimativni dokaz potojanja volje za obračun sa korupcijom - proces protiv Miroslava Miškovića - nije bilo pomena korupcije i koruptivnih dela.

Korupcija i njene posledice bi se mogle procesurirati da je bilo političke volje da se u Krivični zakonik uvede krivično delo nezakonito bogaćenje. Umesto toga, mesecima i godinama smo slušali o usvajanju nekog novog Zakona o poreklu imovine koji bi, prema poslednjim izjavma, bio samo novi mehanizam za naplatu poreza, a ne kažnjavanje korumpiranih.

4. Odnos prema nezavisnim antikorupcijskim telima ilustruju dva primera: Skupština još uvek nije raspravljala o zaključcima svojih odbora o godišnjim izveštajima nezavisnih tela za 2014. godinu (uključujući izveštaj Agencije o borbi protiv korupcije o sprovođenju Strategije) a Vlada nije nikad izvestila o primeni zaključka Skupštine iz prethodne godine. Izveštaji za 2015. razmatrani su na sednicama odbora pre mesec i po, a još uvek ne na plenarnoj sednici. Kandidatkinja Poverenika i Ombudsmana za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije nije izabrana ali ni odbijena ni 18 meseci nakon što je predložena.

5. Ni dve i po godine po isteku roka nije poboljšan Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ipak, konačno je otvorena javna rasprava. Tekst zakona nije pogoršan, kako smo strahovali, neka rešenja su bolja nego u postojećem, ali ima prostora za brojna poboljšanja.

6. Više pažnje posvećeno je istrazi finansijskog kriminala i reorganizovanju javnih tužilaštava. Reč je o merama koje mogu imati pozitivne efekte u borbi protiv korupcije, naročito u slučajevima propusta zbog nedostatka znanja tužilaca, ali je opšti utisak taj da su one mogle biti i ranije primenjene (Strategija je usvojena u maju, a nacrt Zakona pojavio se u avgustu prošle godine).

prugovor 01U okviru izveštaja koalicije prEUgovor, programski direktor TS Nemanja Nenadić predstavio je deo analize "Praćenje napretka u oblasti sprečavanja i rešavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera i javnih službenika u Republici Srbiji".

On je ocenio da je izostao značajniji napredak u oblasti sprečavanja i rešavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera i javnih službenika, te da nema suštinskog napretka ni u zakonodavstvu, ni u sprovođenju propisa, niti u edukaciji.

I Nenadić je ukazao da je izmenom akcionih planova pomereni rokovi za sprovođenje aktivnosti i smanjen obuhvat pojedinih mera koje su planirane u antikorupcijskoj strategiji iz 2013.

To kao posledicu ima izostavljanje zaposlenih u javnom sektoru van administracije (javne službe, ustanove kulture, zdravstva i obrazovanja, javna preduzeća, preduzeća u javnoj svojini) iz domašaja planiranih mera.

Glavna planirana reforma u oblasti prevencije i rešavanja sukoba interesa bilo je donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (koji se odnosi na sukob interesa javnih funkcionera). Do toga još uvek nije došlo. Objavljeni Nacrt zakona sadrži norme koje bi mogle da reše neke od uočenih problema. Neke obaveze idu u pravcu povećanja obaveza funkcionera (prijavljivanje imovine za širi krug srodnika) a većina donosi preciziranja postojećih normi (npr. u pogledu obavljanja drugih poslova i ograničenja nakon prestanka funkcije).

Za rešavanje sukoba interesa predviđena su drugačija i jasnija rešenja - prijavljivanje privatnog interesa, a ne "sumnje o sukobu interesa". Takođe je predviđena i ništavost akata koji su doneti u sukobu interesa i njihovo preispitivanje po službenoj dužnosti. Prema Nacrtu se ova pravila ne bi primenjivala u slučajevima kada je izuzeće službenog lica uređeno drugim propisom, a to je gotovo uvek slučaj.

Nisu, međutim, propisana precizna pravila u vezi sa sukobom interesa drugih lica osim funkcionera koji utiču značajno na proces donošenja odluka (npr. savetnici), kao ni pitanja u vezi sa korišćenjem javne funkcije za partijsku promociju.

Zbog svega toga koalicija prEUgovor preporučuje dopunu AP za poglavlje 23, AP za sprovođenje antikorupcijske strategije i drugih povezanih strateških akata, kako bi se stvorili uslovi da se oblast sukoba interesa normativno uredi na sveobuhvatniji i efikasniji način, da institucije dobiju potrebna ovlašćenja i resurse za obavljanje zakonskih zadataka i kako bi se javni funkcioneri, zaposleni u javnom sektoru i građani na pravi način upoznali sa sprečavanjem i rešavanjem sukoba javnog i privatnog interesa.

Vesti