Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Državni revizor mora da kontroliše tajne javne nabavke

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić kaže da državni revizor i skupštinski odbor treba da vrše kontrolu "tajnih" javnih nabavki, kako takve nabavke ne bi bile zloupotrebljene."Problem za postavljanje zakonskih ograničenja jeste to što neke nabavke zaista moraju biti tajne. Ako neko u službama bezbednosti ima nameru i podršku od pretpostavljenih da falsifikuje razloge za tajnost neke nabavke, mi ne možemo kao građani ili novinari da proverimo. Takve provere može da izvrši samo neko ko ima ovlašćenja za pristup tajnim podacima i ko može da ukaže da je određivanje tajnosti zloupotrebljeno", kaže Nenadić.To su, kako dodaje, članovi skupštinskog odbora i...

Vučićeva priča o predistražnom postupku - primer nedopustive, nezakonite prakse

Ma koliko bila važna buduća rešenja Ustava Srbije za umanjenje političkog uticaja na rad sudova i javnih tužilaštava u procesu njihovog izbora i razrešenja, još je bitnije da se uspostavi sistem u kojem će javni tužioci zaista voditi krivične istrage i obaveštavati javnost o tome, a u šta se neće mešati nosioci političkih funkcija, poput ministra unutrašnjih poslova, premijera i predsednika. Ta praksa je mnogo bolje merilo da se utvrdi postoji li napredak u vladavini prava, od bilo koje izjave i popisa (ne)ispunjenih obaveza normativnog karaktera.  Na to je ukazao i poverenik za samostalnost unutar Državnog veća tužilaca Goran Ilić, koji...

Ministarstvo pravde nastavlja lošu praksu

Transparentnost Srbija pozvala je Ministarstvo pravde da prekine sa lošom praksom i da otvori javnu raspravu o nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pre slanja Evropskoj komisiji na mišljenje, kao i da objavi izveštaj o prethodno održanoj raspravi o nacrtu iz 2016. godine. Naime, Insajder je objavio da je dobio odgovor Ministarstva na pitanje šta se dešava sa izmenama zakona, u kojem se navodi nacrt zakona završen, usaglašen s Agencijom za borbu protiv korupcije, kao i "komentarima sa javne rasprave". U toku sledeće nedelje Nacrt će biti upućen Evropskoj komisiji na mišljenje“. Kako se dodaje, Ministarstvo očekuje da će...

Nezakonit izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Skupština Srbije je izabrala za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Živojina Rakočevića, novinara iz Gračanice, kome čestitamo na tom izboru. Skupština je takođe, na istu funkciju izabrala penzionisanog sudiju Vrhovnog suda Janka Lazarevića. Ovaj izbor je nezakonit, bez obzira na to što iza njega stoji nesumnjiva većina narodnih poslanika. Naime, ta poslanička većina mogla je Lazarevića da izabere jedino da je prethodno promenila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i da je predvidela drugačiji način predlaganja kandidata. Prema sadašnjem tekstu zakona, a slično se predviđa i aktuelnim nacrtom novog zakona iz 2016, jednog kandidata za člana Odbora Agencije daju...

Čija je aplikacija "Izabrani doktor"

Ministarstvu zdravlja potrebno je više od pola meseca da utvrdi kako je nabavljena aplikacija „Izabrani doktor“ i kakva je veza Ministarstva sa tom aplikacijom. Početak rada aplikacije obeležen je promocijom od strane Ministarstva zdravlja i nepoštovanjem pravila o zaštiti podataka o ličnosti, koje je utvrdio Poverenik. Pošto iz objavljenih informacija nije jasno kakva je veza Ministarstva sa ovim portalom, zahtevom za pristup informacijama smo zatražili sledeće informacije: Da li je Ministarstvo zdravlja bilo naručilac aplikacije „Izabrani doktor“ https://izabranidoktor.mojdoktor.gov.rs/ i u kojem postupku je ta aplikacija nabavljena, ukoliko je Ministarstvo zdravlja bilo njen naručilac, odnosno gde se mogu preuzeti podaci o toj javnoj nabavci Informaciju...

Narušen sistem slobode pristupa informacijama

Dva zakona iz oblasti bezbednosti, koje je parlament usvojio prošlog meseca, uveli su apsolutne izuzetke od pristupa informacijama čime je narušen postojeći sistem slobode pristupa informacijama. Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama svojevremeno ocenjen kao najbolji na svetu jeste upravo taj što ne dopušta apsolutne izuzetke. To znači da potencijalno svaka informacija i dokument koji je nastao u radu ili u vezi sa radom organa vlasti, i koji je u njihovom posedu, može biti predmet zahteva i da se u svakom konkretnom slučaju mora utvrditi da li postoji osnov odnosno razlog za uskraćivanje pristupa. To...

Vršioci dužnosti

Na činjenicu da se u Srbiji zloupotrebljava status vršioca dužnosti Transparentnost Srbija već godinama ukazuje i u svojim izveštajima o praćenju ove oblasti ističe da je manje od trećine položaja popunjeno na osnovu konkursa. To je bila jedna od tema kojom su se bavili i eksperti SIGMA (inicijativa EU i OECD) i koji su predstavljeni 14. juna na sastanku kome je, u ime TS, prisustvovala Zlata Đorđević. Analizirajući zakonski okvir i realno stanje u vezi sa državnim službenicima na položaju, eksperti su zaključili da najveći problem u Srbiji predstavlja činjenica da ne postoji obaveza da se zaposle predloženi kandidati, kao...

Korisne ali nedovoljno snažne preporuke

Transparentnost Srbija (članica globalne mreže Transparency International) ocenjuje da nacrt nove rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister, sadrži neke korisne ali nedovoljno snažne preporuke, a da se iz dokumenta ne vide razmere problema u Srbiji, U oblasti demokratije u izveštaju je naglašeno da Skupština i dalje ne ne vrši delotvoran nadzor nad radom Vlade. Veoma je bitno da se u izveštaju pominje, mada na uvijen način, novi običaj parlamentarne većine da podnošenjem besmislenih amandmana uskraćuje mogućnost rasprave o opozicionim amandmanima. Naglašeno je da „treba izbegavati aktivnosti koje ograničavaju mogućnost skupštine da delotvorno raspravlja o zakonima“. Budući...

Izveštaj prEUgovora o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24

Odsustvo političke volje i dalje je glavni faktor koji sprečava reforme i sprovođenje važećih propisa u oblasti borbe protiv korupcije, navodi se u izveštaju prEUgovora o napretku Srbije u evropskim integracijama u oblastima poglavlja 23 i 24.

Reč je o izveštaju koji je pripremila koalicija prEUgovor, čiji je član i Transparentnost Srbija.(http://preugovor.org/Najave/1318/Predstavljanje-izvestaja-o-napretku-Srbije-u.shtml).

Na predstavljanju izveštaja, u delu koji se odnosi na korupciju i borbu protiv korupcije, saradnik TS Zlatko Minić izdvojio je šest važnih momenata koji su obeležili prethodnih šest meseci u ovoj oblasti:

1. Usvojen je Alcioni plan za Poglavlje 23 i to bi bila dobra vest da plan nije manjkav i neambiciozan. Takođe, Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije je izmenjen daleko od očiju javnosti, pojedini rokovi su produženi, izbačene su neke aktivnosti koje nisu realizovane, neke su relatizovane.

2. U vezi sa uzbunjivačima u prethodnom periodu mogli smo da čujemo podatke o postupanju sudova na zaštiti uzbunjivača, ali ne i rezultate istraga o onome što su uzbunjivači prijavljivali. Sistem zaštite uzbunjivača nije cilj po sebi, već sredstvo da se podstakne otkrivanje i rešavanje problema, pored ostalog slučajeva korupcije. Primena Zakona o uzbunjivačima nije dovela do primetnog povećanja prijavljivanja slučajeva korupcije.

3. Kad smo kod otkrivanja slučajeva korupcije, na polju represije imali smo nekoliko kolektivnih hapšenja, i nastvak prakse da se dela u kojima nema elemenata korupcije predstavljaju kao borba protiv korupcije.
Najbolji primer je činjenica da u procesu koji je u javnosti označen kao ultimativni dokaz potojanja volje za obračun sa korupcijom - proces protiv Miroslava Miškovića - nije bilo pomena korupcije i koruptivnih dela.

Korupcija i njene posledice bi se mogle procesurirati da je bilo političke volje da se u Krivični zakonik uvede krivično delo nezakonito bogaćenje. Umesto toga, mesecima i godinama smo slušali o usvajanju nekog novog Zakona o poreklu imovine koji bi, prema poslednjim izjavma, bio samo novi mehanizam za naplatu poreza, a ne kažnjavanje korumpiranih.

4. Odnos prema nezavisnim antikorupcijskim telima ilustruju dva primera: Skupština još uvek nije raspravljala o zaključcima svojih odbora o godišnjim izveštajima nezavisnih tela za 2014. godinu (uključujući izveštaj Agencije o borbi protiv korupcije o sprovođenju Strategije) a Vlada nije nikad izvestila o primeni zaključka Skupštine iz prethodne godine. Izveštaji za 2015. razmatrani su na sednicama odbora pre mesec i po, a još uvek ne na plenarnoj sednici. Kandidatkinja Poverenika i Ombudsmana za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije nije izabrana ali ni odbijena ni 18 meseci nakon što je predložena.

5. Ni dve i po godine po isteku roka nije poboljšan Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ipak, konačno je otvorena javna rasprava. Tekst zakona nije pogoršan, kako smo strahovali, neka rešenja su bolja nego u postojećem, ali ima prostora za brojna poboljšanja.

6. Više pažnje posvećeno je istrazi finansijskog kriminala i reorganizovanju javnih tužilaštava. Reč je o merama koje mogu imati pozitivne efekte u borbi protiv korupcije, naročito u slučajevima propusta zbog nedostatka znanja tužilaca, ali je opšti utisak taj da su one mogle biti i ranije primenjene (Strategija je usvojena u maju, a nacrt Zakona pojavio se u avgustu prošle godine).

prugovor 01U okviru izveštaja koalicije prEUgovor, programski direktor TS Nemanja Nenadić predstavio je deo analize "Praćenje napretka u oblasti sprečavanja i rešavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera i javnih službenika u Republici Srbiji".

On je ocenio da je izostao značajniji napredak u oblasti sprečavanja i rešavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera i javnih službenika, te da nema suštinskog napretka ni u zakonodavstvu, ni u sprovođenju propisa, niti u edukaciji.

I Nenadić je ukazao da je izmenom akcionih planova pomereni rokovi za sprovođenje aktivnosti i smanjen obuhvat pojedinih mera koje su planirane u antikorupcijskoj strategiji iz 2013.

To kao posledicu ima izostavljanje zaposlenih u javnom sektoru van administracije (javne službe, ustanove kulture, zdravstva i obrazovanja, javna preduzeća, preduzeća u javnoj svojini) iz domašaja planiranih mera.

Glavna planirana reforma u oblasti prevencije i rešavanja sukoba interesa bilo je donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (koji se odnosi na sukob interesa javnih funkcionera). Do toga još uvek nije došlo. Objavljeni Nacrt zakona sadrži norme koje bi mogle da reše neke od uočenih problema. Neke obaveze idu u pravcu povećanja obaveza funkcionera (prijavljivanje imovine za širi krug srodnika) a većina donosi preciziranja postojećih normi (npr. u pogledu obavljanja drugih poslova i ograničenja nakon prestanka funkcije).

Za rešavanje sukoba interesa predviđena su drugačija i jasnija rešenja - prijavljivanje privatnog interesa, a ne "sumnje o sukobu interesa". Takođe je predviđena i ništavost akata koji su doneti u sukobu interesa i njihovo preispitivanje po službenoj dužnosti. Prema Nacrtu se ova pravila ne bi primenjivala u slučajevima kada je izuzeće službenog lica uređeno drugim propisom, a to je gotovo uvek slučaj.

Nisu, međutim, propisana precizna pravila u vezi sa sukobom interesa drugih lica osim funkcionera koji utiču značajno na proces donošenja odluka (npr. savetnici), kao ni pitanja u vezi sa korišćenjem javne funkcije za partijsku promociju.

Zbog svega toga koalicija prEUgovor preporučuje dopunu AP za poglavlje 23, AP za sprovođenje antikorupcijske strategije i drugih povezanih strateških akata, kako bi se stvorili uslovi da se oblast sukoba interesa normativno uredi na sveobuhvatniji i efikasniji način, da institucije dobiju potrebna ovlašćenja i resurse za obavljanje zakonskih zadataka i kako bi se javni funkcioneri, zaposleni u javnom sektoru i građani na pravi način upoznali sa sprečavanjem i rešavanjem sukoba javnog i privatnog interesa.

Vesti