Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”

Pod lupom

Prev Next

„Tetka iz Kanade“ platila Vulinu stan

Ministar odbrane Aleksandar Vulin ne može da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je kupio stan. Agenciji za borbu protiv korupcije dao je neuverljivo objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Zbog sumnje da je počinio krivično delo, Agencija ga je prijavila tužilaštvu koje je dve godine kasnije obustavilo postupak. KRIK ekskluzivno objavljuje detalje izveštaja Agencije o tome kako su opovrgnuti Vulinovi dokazi o poreklu novca. Aleksandar Vulin i njegova supruga Nataša kupili su u julu 2012. trosoban stan u jednoj od modernih zgrada koje su u to vreme izgrađene na Zvezdari, u širem centru Beograda. Ta godina...

Ko gradi Beograd - gradska vlast ili SNS?

Transparentnost Srbija je danas  uputila dopis Agenciji za borbu protiv korupcije u kojoj joj je ukazala na moguću povredu zakona od strane funkcionera lokalne samouprave, gradskog menadžera Gorana Vesića. Reč je o povredi člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji propisuje da "funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata", kao i da je funkcioner "dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta". U...

Debakl Vučićeve borbe protiv kriminala i korupcije

Predsednik SNS Aleksandar Vučić je, po ko zna koji put za pet godina, pred beogradske izbore, najavio "borbu naroda protiv tajkuna", piše list "Danas".  List podseća da je od momenta kada je stupio na vlast 2012. godine, kao prvi potpredsednik vlade, Vučić krenuo u oštru borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, najavljujući da niko od tajkuna neće biti pošteđen. Obećao je da će rešiti i slučajeve 24 sporne privatizacije, međutim, pet godina nakon toga, nemamo epilog ni jedne od njih, niti sudsku presudu. Jedino je reč tajkun ponovo aktuelna, i to u smislu diskreditovanja političkih protivnika. - Proklamovana borba protiv tajkuna je...

Državni funkcioneri u stranačkoj kampanji

Državni funkcioneri često nastupaju kao stranački kadrovi i to ne samo u izbornoj kampanji. Gradski menadžer Beograda Goran Vesić je tako, na gradilištu kineskog kulturnog centra, novinarima i stranoj delegaciji pojasnio ko gradi u prestonici: "Srpska napredna stranka iza sebe ima rezultate, za ove tri i po godine smo uradili u Beogradu više nego što je urađeno decenijama unazad“. Ministar Nebojša Stefanović ove nedelje je "zamenom" stranačke i državne funkcije opravdao to što je u aprilu, na konferenciji u ministarstvu, pokazivao fotografije pojedinih učesnika tadašnjih uličnih protesta u Beogradu. "Ja sam to dao kao funkcioner Srpske napredne stranke i to sam video...

Uticaj partija na izbor Saveta DRI

Mandat članova Saveta Državne revizorske institucije ističe za 10 dana (https://goo.gl/Pj6iBT), a prema navodima medija (https://goo.gl/jmT3X5) procedura za izbor novih članova još nije pokrenuta. Iako je jasno da bez političke podrške većine, ili makar prećutnog pristanka, nije moguće izabrati ni jednog nosioca javne funkcije u Narodnoj skupštini, loše je ako je ceo proces od predloga do izbora u rukama stranaka. Zbog toga bi, i kada je reč o članovima Saveta DRI i o svim drugim javnim funkcijama trebalo makar u početnoj fazi omogućiti da kandidati ne budu označeni kao predlog neke stranke ili poslaničke grupe. Jedna od ideja je model izbora...

Nepotpuna i varljiva statistika antikorupcije

Objavljivanje statistikih podataka o korupciji i borbi protiv korupcije može da navede na pogrešan trag, čak i kada su dostupne sve prikupljene informacije, a ne postoji želja za manipulacijom. U Srbiji je problem što se podaci prikupljaju po različitim metodologijama i što ne postoji praksa redovnog objavljivanja. Retka prilika da se čuju neke informacije jeste predstavljanje periodičnih izveštaja o radu Ministarstva unutrašnjih poslova pred resornim odborom. (https://goo.gl/e5DYX1) Mediji naklonjeni vlasti su odabrali da u prvi plan istaknu podatke o smanjenju kriminala, koji se odnose na manji zabeleženi broj (11,8 %) imovinskih krivičnih dela u prvom polugodištu 2017, kao i smanjenje broja...

Pravobranilaštvo ne čita podneske koje šalje sudu

Državno pravobranilaštvo Republike Srbije u procesima protiv uzbunjivača niti čita predmete niti se njima pojedinačno bavi već kopira jedan isti podnesak koji šalje sudovima, a u kojem, između ostalog, uzbunjivačima osporava status lica koja ukazuju na problem korupcije, piše portal Pištaljka. U izjašnjenju Višem sudu u Beogradu po tužbi uzbunjivača iz MUP-a Predraga Simonovića, republičko pravobranilaštvo je od reči do reči, izmenivši samo ime i datum, iskopiralo, sve sa slovnim greškama i pogrešnim informacijama, podnesak koji je godinu dana ranije dostavilo tom sudu u slučaju drugog uzbunjivača iz MUP-a. Pravobranilaštvo tvrdi da je „logično” da su poslali sudu isti podnesak umesto da...

Nova komisija

Objavljeno je, i to u formi „novinarskog saznanja“, da je Ministarstvo zdravlja formiralo Komisiju za borbu protiv korupcije i petočlani antikorupcijski tim. Na sajtu Ministarstva zdravlja, a ni u Službenom glasniku, ne mogu se naći bilo kakvi podaci o ovim telima: njihov sastav, zadaci… Zbog toga se sada o svrsi ovih tela može nagađati samo na osnovu izjave predsednice Komisije, koja je u istoj vesti u kojoj su objavljena „saznanja“ potvrdila tačnost tih „saznanja“ i navela čime bi komisija trebalo da se bavi. Vesna Dimitrijević iz Ministarstva unutrašnjih poslova pobrojala je u izjavi za Blic kao zadatke komisije na čijem je...

Nedostaci Ustava, kako ih što bolje rešiti

Transparentnost – Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International), povodom deset godina od usvajanja Ustava Republike Srbije, podseća da naš najviši pravni akt, iako bolji od prethodnog (iz 1990), nije rešio gotovo ni jedan problem za borbu protiv korupcije, a otvorio je neke nove.

U postupku donošenja Ustava nije bilo mogućnosti da se čuje glas građana, a izmena ovog akta je iskorišćena kao povod da se na pola mandata otvori pitanje reizbora poverenika za informacije, a zatim i da se pokrene tzv. „opšti izbor“ sudija i tužilaca, koji je doneo višestruke štete. Pošto je izvesno da će makar neke odredbe Ustava (isključenje predstavnika Vlade i Skupštine iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca) biti menjane zbog evropskih integracija, Transparentnost – Srbija smatra da ovaj put svakako treba da bude otvorena mogućnost građanima da ukažu kojim bi normama trebalo dopuniti ili izmeniti ovaj akt, kao i prilika da se izjasne o alternativnim rešenjima ključnih pitanja.

Podsećamo da je Ustav doneo „zabranu sukoba interesa“, ali je pogrešno definisao ovaj pojam. Pravo na pristup informacijama je ustavna norma, ali kao deo nezgrapno formulisanog „prava na obaveštenost“. Nezavisni antikorupcijski organi su nastajali i pre i posle donošenja Ustava, a njihov status i rad nije dovoljno uređen najvišim pravnim aktom. Član 102, st. 2. Ustava je otvorio čak mogućnost za uvođenje nedemokratskih blanko-ostavki narodnih poslanika, što svakako treba iz njega eliminisati.

Transparentnost – Srbija je istakla devet prioritetnih oblasti za borbu protiv korupcije. Pored pomenutih nedostataka, smatramo da je potrebno uneti izmene u vezi sa imunitetom narodnih poslanika i drugih funkcionera od krivičnog gonjenja, učvrstiti ustavne garancije javnosti rada državnih organa i učešća građana u zakonodavnom postupku i uspostaviti snažnije mehanizme jedinstva pravnog poretka. Sada su česte situacije u kojima se jednim zakonom narušavaju odredbe drugog (najčešće sistemskog) zakona, usled čega dolazi do ozbiljnih poremećaja u pravnom sistemu.

Praksa u prethodnih deset godina je pokazala da se u Ustav moraju uneti i norme koje će omogućiti bolju zaštitu javne imovine od štetnih odluka koje su motivisane kratkoročnim političkim interesima. Tako, pravila iz Zakona o budžetskom sistemu o ograničenju javnog duga ni na koji način ne obavezuju narodne poslanike koji odobravaju nova zaduženja ni Vladu koja to od njih traži. Takođe se pokazalo da su postojeća ustavna pravila nedovoljna da obezbede primenu ključnih normi antikorupcijskih zakona (nadmetanje, kontrola, javnost, analiza isplativosti) kod javnih nabavki, javno-privatnih partnerstava, privatizacija i drugih postupaka, ukoliko se projekti realizuju na osnovu bilateralnih međudržavnih sporazuma. Po našem uverenju, jasne ustavne norme bi omogućile preispitivanje i ovakvih odluka Vlade i Skupštine. 

Vesti