Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2015
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Manje javnosti kada se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama

Manje javnosti kada se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama

U poslednjih nekoliko dana, prvo Politika, pa zatim i B92 izvestili su o tome kako je beogradska Palata pravde iseljena još letos, da su radovi najavljeni još u septembru, ali da nisu počeli do sada. Štaviše, bio je nepoznat i izvođač radova. Da mediji možda imaju uticaj na vlast, pokazuje to što je u četvrtak ugovor i potpisan, uz zvaničnu objavu koja je firma dobila posao. U celom slučaju je najzanimljivije to što su informacije o statustu ovog posla bile nepoznate i neproverljive. Pre samo nekoliko dana novinari nisu dobili podatak o tome ko će izvoditi radove, iako je cela procedura nabavke...

Da li je potrebna EU da bismo brinuli o našem novcu?

Da li je potrebna EU da bismo brinuli o našem novcu?

Srpski mediji izveštavaju da EU ispituje da li je Mađarska prekršila pravila zaključivanjem memoranduma o izgradnji pruge Beograd – Budimpešta sa Kinom. Navodno je sporna namera da se uz kredit banke iz Kine za finansiranje projekta odmah ugovori i izvođač radova, čime se eliminiše konkurencija za dodelu javnih nabavki. Moglo bi se reći da na ovaj način EU štiti interese firmi iz preostalih zemalja članica a ne interese mađarskog državnog budžeta i to je verovatno istina. Ali, valjda su pravila o konkurenciji u javnim nabavkama uvedena u mađarske, evropske i većine drugih propisa, uključujući i naše upravo da bi se...

Najava najave jedne vesti koja će možda stići iz Kine

Najava najave jedne vesti koja će možda stići iz Kine

“Nadam se da ću na kraju mandata doneti najradosniju vest za Srbiju iz Kine“, rekao je aktuelni predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, gostujući u emisiji “Upitnik“ na RTS-u istakavši da će detalje o tome saopštiti premijer. Pošto smo se već navikli na internet portale koji, radi većeg broja “klikova” objavljuju naslove iz kojih se ne vidi šta se u tekstu može naći, bilo je krajnje vreme da i političari isprate taj trend. Kao da je građanima malo najava i obećanja po kojima je period pred izbore oduvek naročito bogat, sada smo dobili najavu jednog državnog funkcionera, da će drugi državni funkcioner najaviti...

Novi kandidati za Odbor Agencije za borbu protiv korupcije

Novi kandidati za Odbor Agencije za borbu protiv korupcije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić povukao je predlog da Skupština Srbije za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere jednog od dvoje njegovih saradnika koji su članovi SNS-a. Poslao je novu listu sa dva kandidata, na kojoj su opet njegovi saradnici, ali koji, prema dostupnim podacima, ispunjavaju zakonske uslove jer nisu članovi stranke.   Odbor Agencije trenutno ima šest od ukupno devet predviđenih članova. Transparentnost Srbija poziva skupštinu da se o kandidatima za sva tri upražnjena mesta izjasni što pre i istovremeno, kada već to nije učinila onim redosledom kojim su kandidature podnošene od aprila 2015. godine do danas.   Nikolić je 14. februara...

SNS nije primetila da ih je neko častio reklamama

SNS nije primetila da ih je neko častio reklamama

Televizija Hepi tvrdi da je agencija MP media tokom predizborne kampanje u aprilu 2016. godine naručila prikazivanje najmanje 249 spotova Srpske napredne stranke (SNS), ali da joj to nije plaćeno, saznaje Cenzolovka iz dva nezavisna izvora.  S druge strane, Srpska napredna stranka, prema izvorima Cenozolovke, tvrdi da ona nije angažovala agenciju MP media za reklamiranje na ovoj televiziji.  Oglasne poruke u vrednosti od oko 62 miliona dinara ostale su neplaćene. Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu trenutno proverava okolnosti u vezi sa ovim slučajem. Iz tužilaštva za Cenzolovku kažu da postoji sumnja da je reč o prevari.  Srpska napredna stranka nije odgovorila...

Guvernerka NBS na stranačkom skupu

Guvernerka NBS na stranačkom skupu

Guvernerka Narodne banke Srbije i zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković održala je kratak govor u petak na sednici Glavnog odbora SNS, iako je zamrzla svoju stranačku funkciju zbog funkcije u banci. Kako su preneli mediji, kad je predsedavajući Miloš Vučević pročitao da je Aleksandar Vučić kandidat SNS za predsednika Srbije, salom se prolomio aplauz koji je trajao pet minuta, a potom su kratke govore su održali Jorgovanka Tabaković, Nebojša Stefanović, Marko Đurić, Milenko Jovanov i Vladimir Đukanović. Svi oni su pohvalili i podržali Vučića kao kandidata SNS za predsednika. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za list Danas da je govor...

Koliko košta „ulaznica” za Andrićev venac

Koliko košta „ulaznica” za Andrićev venac

Ako neko želi da napravi dobar rezultat na predsedničkim izborima u Srbiji, mora da obezbedi minimalno pet miliona evra. Naravno, može se i s pola miliona evra završiti kampanja, ali onima koji hoće samo da učestvuju u trci i da sebi podignu rejting. Realno, ko hoće stvarno nešto da uradi, ne treba ni da razmišlja o manje od pet miliona, piše „Politika”.  Ovako govori jedan od iskusnih kreatora raznih izbornih kampanja koji, kako naglašava, ne priča „kao neko ko misli da je tako, nego kao onaj ko je kroz to prolazio”. Naravno, želi da ostane anoniman da bi, kako kaže, mogao...

Ko je kriv što nema direktora Agencije, a ko što se ne kontroliše kampanja pre kampanje

Ko je kriv što nema direktora Agencije, a ko što se ne kontroliše kampanja pre kampanje

Predsednik Vlade i predsednički kandidat pomenuo je, u gostovanju na RTS-u, na neobičan način neizbor novog direktora (koga je nazvao „predsednik“) Agencije za borbu protiv korupcije – kao da je u pitanju diverzija kandidata već 15 godina pokojnog „DOS“-a. „Ja kampanju ne vodim, ko vodi kampanju od nas, niko, mi nismo ni dinara potrošili, ni jednu tribinu nismo održali za kampanju bilo čega. Nigde nisam otišao da se predstavim na bilo koji način. Je l' to istina, jeste. Pa što onda pričate o nekakvim kampanjama. Kampanju vode određeni dosovski kandidati, oni vode tu kampanju, nemaju pravo po zakonu da je vode...

Nedostaci Ustava, kako ih što bolje rešiti

Transparentnost – Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International), povodom deset godina od usvajanja Ustava Republike Srbije, podseća da naš najviši pravni akt, iako bolji od prethodnog (iz 1990), nije rešio gotovo ni jedan problem za borbu protiv korupcije, a otvorio je neke nove.

U postupku donošenja Ustava nije bilo mogućnosti da se čuje glas građana, a izmena ovog akta je iskorišćena kao povod da se na pola mandata otvori pitanje reizbora poverenika za informacije, a zatim i da se pokrene tzv. „opšti izbor“ sudija i tužilaca, koji je doneo višestruke štete. Pošto je izvesno da će makar neke odredbe Ustava (isključenje predstavnika Vlade i Skupštine iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca) biti menjane zbog evropskih integracija, Transparentnost – Srbija smatra da ovaj put svakako treba da bude otvorena mogućnost građanima da ukažu kojim bi normama trebalo dopuniti ili izmeniti ovaj akt, kao i prilika da se izjasne o alternativnim rešenjima ključnih pitanja.

Podsećamo da je Ustav doneo „zabranu sukoba interesa“, ali je pogrešno definisao ovaj pojam. Pravo na pristup informacijama je ustavna norma, ali kao deo nezgrapno formulisanog „prava na obaveštenost“. Nezavisni antikorupcijski organi su nastajali i pre i posle donošenja Ustava, a njihov status i rad nije dovoljno uređen najvišim pravnim aktom. Član 102, st. 2. Ustava je otvorio čak mogućnost za uvođenje nedemokratskih blanko-ostavki narodnih poslanika, što svakako treba iz njega eliminisati.

Transparentnost – Srbija je istakla devet prioritetnih oblasti za borbu protiv korupcije. Pored pomenutih nedostataka, smatramo da je potrebno uneti izmene u vezi sa imunitetom narodnih poslanika i drugih funkcionera od krivičnog gonjenja, učvrstiti ustavne garancije javnosti rada državnih organa i učešća građana u zakonodavnom postupku i uspostaviti snažnije mehanizme jedinstva pravnog poretka. Sada su česte situacije u kojima se jednim zakonom narušavaju odredbe drugog (najčešće sistemskog) zakona, usled čega dolazi do ozbiljnih poremećaja u pravnom sistemu.

Praksa u prethodnih deset godina je pokazala da se u Ustav moraju uneti i norme koje će omogućiti bolju zaštitu javne imovine od štetnih odluka koje su motivisane kratkoročnim političkim interesima. Tako, pravila iz Zakona o budžetskom sistemu o ograničenju javnog duga ni na koji način ne obavezuju narodne poslanike koji odobravaju nova zaduženja ni Vladu koja to od njih traži. Takođe se pokazalo da su postojeća ustavna pravila nedovoljna da obezbede primenu ključnih normi antikorupcijskih zakona (nadmetanje, kontrola, javnost, analiza isplativosti) kod javnih nabavki, javno-privatnih partnerstava, privatizacija i drugih postupaka, ukoliko se projekti realizuju na osnovu bilateralnih međudržavnih sporazuma. Po našem uverenju, jasne ustavne norme bi omogućile preispitivanje i ovakvih odluka Vlade i Skupštine. 

Vesti