Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Krivična prijava za godišnjicu rušenja pravne države u Savamali

Vest da je uoči druge godišnjice policija podnela krivičnu prijavu protiv šefa smene policijske stanice na Savskom vencu, više je podsetnik na to da odgovornosti za kršenje zakona nema, nego što može da se razume kao znak da je pravna država počela da funkcioniše. Činjenice utvrđene od strane Zaštitnika građana o propustima u radu MUP u noći između 24. i 25. aprila 2016, dugogodišnji „ping-pong“ na relaciji tužilaštvo-policija i između višeg i osnovnog javnog tužilaštva, označavanje „vrha gradske vlasti“ za organizatore nezakonitog rušenja od strane tadašnjeg premijera i istovremeno amnestiranje od odgovornosti za to samovlašće („trebalo je da to urade po...

Gradski menadžer za spin

Prateći izjave gradskog menadžera Gorana Vesića vezane za razvoj grada, razna predizborna raskopavanja, betoniranjezelenih površina, rekonstrukcije ulica i slično, bili smo svedoci brojnih manipulacija činjenicama i najotvorenijih laži, piše Radomir Lazović za "Danas". U ovom tekstu iskoristiću tri primera kako bih pokazao kako se ove laži koriste da skrenu pažnju javnosti sa ključnih problema, relativizuju ili razvodne kritiku. Ovim spinovima gradski menadžer pribegava skoro svakodnevno, a ovo je samo ilustracija koja može da nam  pomogne da razumemo odakle najnovija ideja o izgradnji 54 fontane.  1. Pre otprilike mesec dana Fejsbukom su počele da kruže fotografije tek završenih radova na Slaviji. Javnost je jako negativno reagovala...

Mišljenje o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Ekspertski savet za propise o nevladinim organizacijama (Expert Council on NGO Law), dao je mišljenje o aktuelnom Nacrtu izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputio ga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U ovom mišljenju se na osnovu međunarodnih standarda i najbolje uporedne prakse u regulisanju slobode udruživanja, a naročito standarda Saveta Evrope, ODIHR i OEBS, analizira mogući uticaj delova Nacrta izmena Zakona koji donose definicije. U Mišljenju se naglašavaju kritična pitanja kod kojih se smatra da ti standardi nisu zadovoljeni. (https://goo.gl/sAnWuB) Između ostalog, ukazuje se na to da bi pojedine odredbe o „licima koja obavljaju...

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Nedostaci Ustava, kako ih što bolje rešiti

Transparentnost – Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International), povodom deset godina od usvajanja Ustava Republike Srbije, podseća da naš najviši pravni akt, iako bolji od prethodnog (iz 1990), nije rešio gotovo ni jedan problem za borbu protiv korupcije, a otvorio je neke nove.

U postupku donošenja Ustava nije bilo mogućnosti da se čuje glas građana, a izmena ovog akta je iskorišćena kao povod da se na pola mandata otvori pitanje reizbora poverenika za informacije, a zatim i da se pokrene tzv. „opšti izbor“ sudija i tužilaca, koji je doneo višestruke štete. Pošto je izvesno da će makar neke odredbe Ustava (isključenje predstavnika Vlade i Skupštine iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca) biti menjane zbog evropskih integracija, Transparentnost – Srbija smatra da ovaj put svakako treba da bude otvorena mogućnost građanima da ukažu kojim bi normama trebalo dopuniti ili izmeniti ovaj akt, kao i prilika da se izjasne o alternativnim rešenjima ključnih pitanja.

Podsećamo da je Ustav doneo „zabranu sukoba interesa“, ali je pogrešno definisao ovaj pojam. Pravo na pristup informacijama je ustavna norma, ali kao deo nezgrapno formulisanog „prava na obaveštenost“. Nezavisni antikorupcijski organi su nastajali i pre i posle donošenja Ustava, a njihov status i rad nije dovoljno uređen najvišim pravnim aktom. Član 102, st. 2. Ustava je otvorio čak mogućnost za uvođenje nedemokratskih blanko-ostavki narodnih poslanika, što svakako treba iz njega eliminisati.

Transparentnost – Srbija je istakla devet prioritetnih oblasti za borbu protiv korupcije. Pored pomenutih nedostataka, smatramo da je potrebno uneti izmene u vezi sa imunitetom narodnih poslanika i drugih funkcionera od krivičnog gonjenja, učvrstiti ustavne garancije javnosti rada državnih organa i učešća građana u zakonodavnom postupku i uspostaviti snažnije mehanizme jedinstva pravnog poretka. Sada su česte situacije u kojima se jednim zakonom narušavaju odredbe drugog (najčešće sistemskog) zakona, usled čega dolazi do ozbiljnih poremećaja u pravnom sistemu.

Praksa u prethodnih deset godina je pokazala da se u Ustav moraju uneti i norme koje će omogućiti bolju zaštitu javne imovine od štetnih odluka koje su motivisane kratkoročnim političkim interesima. Tako, pravila iz Zakona o budžetskom sistemu o ograničenju javnog duga ni na koji način ne obavezuju narodne poslanike koji odobravaju nova zaduženja ni Vladu koja to od njih traži. Takođe se pokazalo da su postojeća ustavna pravila nedovoljna da obezbede primenu ključnih normi antikorupcijskih zakona (nadmetanje, kontrola, javnost, analiza isplativosti) kod javnih nabavki, javno-privatnih partnerstava, privatizacija i drugih postupaka, ukoliko se projekti realizuju na osnovu bilateralnih međudržavnih sporazuma. Po našem uverenju, jasne ustavne norme bi omogućile preispitivanje i ovakvih odluka Vlade i Skupštine. 

Vesti