Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Državni revizor mora da kontroliše tajne javne nabavke

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić kaže da državni revizor i skupštinski odbor treba da vrše kontrolu "tajnih" javnih nabavki, kako takve nabavke ne bi bile zloupotrebljene."Problem za postavljanje zakonskih ograničenja jeste to što neke nabavke zaista moraju biti tajne. Ako neko u službama bezbednosti ima nameru i podršku od pretpostavljenih da falsifikuje razloge za tajnost neke nabavke, mi ne možemo kao građani ili novinari da proverimo. Takve provere može da izvrši samo neko ko ima ovlašćenja za pristup tajnim podacima i ko može da ukaže da je određivanje tajnosti zloupotrebljeno", kaže Nenadić.To su, kako dodaje, članovi skupštinskog odbora i...

Vučićeva priča o predistražnom postupku - primer nedopustive, nezakonite prakse

Ma koliko bila važna buduća rešenja Ustava Srbije za umanjenje političkog uticaja na rad sudova i javnih tužilaštava u procesu njihovog izbora i razrešenja, još je bitnije da se uspostavi sistem u kojem će javni tužioci zaista voditi krivične istrage i obaveštavati javnost o tome, a u šta se neće mešati nosioci političkih funkcija, poput ministra unutrašnjih poslova, premijera i predsednika. Ta praksa je mnogo bolje merilo da se utvrdi postoji li napredak u vladavini prava, od bilo koje izjave i popisa (ne)ispunjenih obaveza normativnog karaktera.  Na to je ukazao i poverenik za samostalnost unutar Državnog veća tužilaca Goran Ilić, koji...

Ministarstvo pravde nastavlja lošu praksu

Transparentnost Srbija pozvala je Ministarstvo pravde da prekine sa lošom praksom i da otvori javnu raspravu o nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pre slanja Evropskoj komisiji na mišljenje, kao i da objavi izveštaj o prethodno održanoj raspravi o nacrtu iz 2016. godine. Naime, Insajder je objavio da je dobio odgovor Ministarstva na pitanje šta se dešava sa izmenama zakona, u kojem se navodi nacrt zakona završen, usaglašen s Agencijom za borbu protiv korupcije, kao i "komentarima sa javne rasprave". U toku sledeće nedelje Nacrt će biti upućen Evropskoj komisiji na mišljenje“. Kako se dodaje, Ministarstvo očekuje da će...

Nezakonit izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Skupština Srbije je izabrala za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Živojina Rakočevića, novinara iz Gračanice, kome čestitamo na tom izboru. Skupština je takođe, na istu funkciju izabrala penzionisanog sudiju Vrhovnog suda Janka Lazarevića. Ovaj izbor je nezakonit, bez obzira na to što iza njega stoji nesumnjiva većina narodnih poslanika. Naime, ta poslanička većina mogla je Lazarevića da izabere jedino da je prethodno promenila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i da je predvidela drugačiji način predlaganja kandidata. Prema sadašnjem tekstu zakona, a slično se predviđa i aktuelnim nacrtom novog zakona iz 2016, jednog kandidata za člana Odbora Agencije daju...

Čija je aplikacija "Izabrani doktor"

Ministarstvu zdravlja potrebno je više od pola meseca da utvrdi kako je nabavljena aplikacija „Izabrani doktor“ i kakva je veza Ministarstva sa tom aplikacijom. Početak rada aplikacije obeležen je promocijom od strane Ministarstva zdravlja i nepoštovanjem pravila o zaštiti podataka o ličnosti, koje je utvrdio Poverenik. Pošto iz objavljenih informacija nije jasno kakva je veza Ministarstva sa ovim portalom, zahtevom za pristup informacijama smo zatražili sledeće informacije: Da li je Ministarstvo zdravlja bilo naručilac aplikacije „Izabrani doktor“ https://izabranidoktor.mojdoktor.gov.rs/ i u kojem postupku je ta aplikacija nabavljena, ukoliko je Ministarstvo zdravlja bilo njen naručilac, odnosno gde se mogu preuzeti podaci o toj javnoj nabavci Informaciju...

Narušen sistem slobode pristupa informacijama

Dva zakona iz oblasti bezbednosti, koje je parlament usvojio prošlog meseca, uveli su apsolutne izuzetke od pristupa informacijama čime je narušen postojeći sistem slobode pristupa informacijama. Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama svojevremeno ocenjen kao najbolji na svetu jeste upravo taj što ne dopušta apsolutne izuzetke. To znači da potencijalno svaka informacija i dokument koji je nastao u radu ili u vezi sa radom organa vlasti, i koji je u njihovom posedu, može biti predmet zahteva i da se u svakom konkretnom slučaju mora utvrditi da li postoji osnov odnosno razlog za uskraćivanje pristupa. To...

Vršioci dužnosti

Na činjenicu da se u Srbiji zloupotrebljava status vršioca dužnosti Transparentnost Srbija već godinama ukazuje i u svojim izveštajima o praćenju ove oblasti ističe da je manje od trećine položaja popunjeno na osnovu konkursa. To je bila jedna od tema kojom su se bavili i eksperti SIGMA (inicijativa EU i OECD) i koji su predstavljeni 14. juna na sastanku kome je, u ime TS, prisustvovala Zlata Đorđević. Analizirajući zakonski okvir i realno stanje u vezi sa državnim službenicima na položaju, eksperti su zaključili da najveći problem u Srbiji predstavlja činjenica da ne postoji obaveza da se zaposle predloženi kandidati, kao...

Korisne ali nedovoljno snažne preporuke

Transparentnost Srbija (članica globalne mreže Transparency International) ocenjuje da nacrt nove rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister, sadrži neke korisne ali nedovoljno snažne preporuke, a da se iz dokumenta ne vide razmere problema u Srbiji, U oblasti demokratije u izveštaju je naglašeno da Skupština i dalje ne ne vrši delotvoran nadzor nad radom Vlade. Veoma je bitno da se u izveštaju pominje, mada na uvijen način, novi običaj parlamentarne većine da podnošenjem besmislenih amandmana uskraćuje mogućnost rasprave o opozicionim amandmanima. Naglašeno je da „treba izbegavati aktivnosti koje ograničavaju mogućnost skupštine da delotvorno raspravlja o zakonima“. Budući...

Značaj i pouke otkrivenog slučaja korupcije u saobraćajnoj policiji

Transparentnost Srbija, povodom hapšenja velike grupe saobraćajnih policijaca iz Čačka zbog sumnji u uzimanje mita, ističe da taj slučaj ukazuje kako je suzbijanje sitne korupcije u Srbiji moguće kada postoji spremnost da se to učini. Podatak o tome da je u primanje mita bila uključena gotovo polovina zaposlenih, potvrđuje i nalaz iz ovogodišnjeg Globalnog barometra korupcije Transparency International, istraživanja o iskustvu sa korupcijom, prema kojem je 31% vozača u Srbiji koji su imali kontakta sa saobraćajnom policijom platilo mito u poslednjih dvanaest meseci, po čemu naša zemlja, uz BiH i Albaniju, prednjači i u regionu.  

stop policijaMinistar unutrašnjih poslova je „pozvao sve koji imaju bilo kakva saznanja o zloupotrebama počinjenim u policiji da to prijave Sektoru unutrašnje kontrole“. Ono što, prema našoj oceni, ovakvom pozivu nedostaje jesu jasne informacije zainteresovanim građanima (npr. na lako uočljivom mestu na sajtu MUP) o tome kako mogu da prijave korupciju a da budu sigurni da i sami neće doživeti štetne posledice, odnosno šta mogu da očekuju da će se dogoditi nakon prijavljivanja, na osnovu primera iz prakse.

U vezi sa tim ističemo da je Zakon o zaštiti uzbunjivača uveo neka korisna pravila kod prijavljivanja korupcije i drugih nezakonitih radnji, ali da nije oslobodio krivične odgovornosti voljne i nevoljne davaoce mita koji slučaj prijave. Takve izmene Krivičnog zakonika, na žalost, nisu do danas usvojene, iako je taj propis menjan i ove godine, a antikorupcijskim planovima iz 2013. je bila predviđena revizija krivičnih dela korupcije. Da su takve promene potrebne pokazuje i nalaz pomenutog istraživanja (Globalni barometar korupcije Transparency International) prema kojem je glavni razlog za neprijavljivanje korupcije u Srbiji i dalje strah od posledica.

Budući da je u prethodnih godina u javnosti bilo informacija o problemima i sukobima između raznih policijskih službi u Čačku, i da nema razloga da se pretpostavi da je ova vrsta korupcije pojava koja se dešava samo u tom delu Srbije, Sektor unutrašnje kontrole MUP će na najbolji način otkloniti svaku sumnju u selektivnost postupanja ukoliko slične mere budu preduzete i u drugim gradovima.

Najzad, u vezi sa navodima da su osumnjičeni saobraćajci nelegalnim opraštanjem kazni oštetili budžet Srbije za 1,5 milion dinara, naglašavamo da je ovaj ugao posmatranja, iako značajan za utvrđivanje krivičnog dela, suštinski najmanje bitan. Kazne za saobraćajne prekršaje nemaju svrhu da pune ni državni budžet ni džepove korumpiranih policijaca, već da povećaju bezbednost vožnje. Zato i kontrolu saobraćaja treba uspostaviti tako da najbolje služi toj svrsi, a kada se govori o štetnim posledicama, u prvi plan treba istaći gubitak života i zdravlja koji je mogao biti sprečen da su neki od vozača i vozila na vreme isključeni iz saobraćaja.  

Transparentnost Srbija

Beograd, 28. decembra 2016.

Vesti