Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”
  • sudija Miodrag Majić

Pod lupom

Prev Next

Problemi u sistemu javnih nabavki

Na konferenciji „Dan javnih nabavki – U susret novom Zakonu o javnim nabavkama“, održanoj u petak u Kragujevcu, Nemanja Nenadić je predstavio glavne aktivnosti Transparentnosti Srbije u vezi sa javnim nabavkama, uključujući monitoring pojedinačnih slučajeva, predloge za poboljšanje propisa, praćenje javnih nabavki u kontekstu EU integracija, praćenje srodnih propisa i posebnih vrsta nabavki, kao što su nabavke medijskih usluga. Između ostalog, on je kao glavne probleme koje bi trebalo rešavati izmenama Zakona, istakao prečestu primenu međudržavnih sporazuma putem kojih se ukida konkurencija u najvrednijim javnim nabavkama, nedovoljnu konkurenciju koja je u vezi sa strogim uslovima koji se postavljaju pred ponuđače u...

Ugovor o auto-putu Preljina-Požega

Transparentnost Srbija zatražila je od Vlade Srbije dodatne podatke u vezi sa ugovorom o izgradnji deonice auto-puta Preljina - Požega. Vlada Srbije prošle nedelje usvojila je Zaključak o usvajanju Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji "E-763, deonice autoputa Preljina-Požega". Kako je tada saopšteno, zaključak se odnosi na ugovor između Vlade Srbije, javnog preduzeća "Putevi Srbije" i China Communications Construction Company Ltd, a "cilj potpisivanja Komercijalnog ugovora je definisanje načina finansiranja izgradnje ovog dela autoputa". Transparentnost Srbija je, u posebnim zahtevima za dostavljanje informacija od javnog značaja, od Vlade Srbijei Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatražila ugovore, studiju o izvodljivosti, analizu...

„Tijanin zakon“ – šta treba da uradi predsednica Skupštine?

Brojne vesti o podnošenju predloga da se ubice i silovatelji dece i trudnica ubuduće kažnjavaju doživotnim zatvorom ostale su začuđujuće nedorečene u pogledu bitnih pitanja. Tako su građani koje zanima šta će se dalje dešavati uskraćeni za mogućnost da objektivno sagledaju da li su državni organi učinili sve što je u njihovoj nadležnosti. Svuda se može pročitati da je predlog Fondacije „Tijana Jurić“ za izmene Krivičnog zakonika kako bi se kazne povećale (sa sadašnjih maksimalnih 40 godina, na doživotnu kaznu zatvora), i ukinulo pravo na uslovni otpust, podržalo 158 hiljada građana. Međutim, niko ne može pouzdano da zaključi šta ovaj...

Zahtevi Grupe za slobodu medija

Imajući u vidu da su u Srbiji političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare ozbiljno ugrožene medijske slobode; Imajući u vidu kontinuiranu diskreditaciju i diskriminaciju medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti; Imajući u vidu da se u oblasti javnog informisanja ne sprovode zakoni i krše  profesionalne i etičke norme; Imajući u vidu neefikasnost državnih institucija u zaštiti sigurnosti novinara i slobode medija, a da neke od njih i ugrožavaju prava medija i novinara; Imajući u vidu da stalno pogoršavanje situacije u oblasti slobode medija ugrožava demokratske procese u...

Ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije

Posle samo dva meseca provedena na toj funkciji, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Majda Kršikapa podnela je danas ostavku. Na sajtu Agencije objavljeno je da je Odbor na telefonskoj sednici odmah prihvatio ostavku i imenovao ponovo Verku Atanasković za vršioca dužnosti. Direktorka je ostavila veoma dobar utisak spremnosti da unapredi rad ovog nezavisnog organa i TS žali što nije imala više vremena da to i pokaže. Za građane, a i za kandidate za mesto direktora na novom konkursu bi svakako bilo od značaja da čuju i razloge zbog kojih se nedavno izabrana direktorka odlučila na ovakav korak, ukoliko oni imaju...

Štrajk u Pošti i izbor direktora

Štrajkovi i protesti nekoliko sindikata zaposlenih u „Poštama Srbije“ doneli su javnosti nekoliko informacija koje bi inače bile skrivene ili manje poznate, a koje nameću pitanja od javnog interesa. Pored sumnji u partijsko zapošljavanje, koje postoje i u brojnim drugim javnim preduzećima, sada su, naročito u komentarima na vesti o ovom štrajku, zastupljene i teze o nameri da se ovo JP proda „za male pare“ i da to može biti jedan od razloga loših poslovnih poteza. Druga stvar koja se može pročitati jeste da se partijsko zapošljavanje vrši tako da proizvodi dvostruki negativni efekat na poslovanje – da otkaz dobijaju službenici...

Zašto je važno?

Zbog čega je uopšte važno šta će u budućem ustavu pisati o pravosuđu? Zar bilo ko očekuje da će ono što bude napisano imati uticaja na našu ustavnu stvarnost? Zar nismo dosegli stadijum na kojem je u potpunosti nebitno šta piše u bilo kom pravnom aktu, pa i onom najvišem? Ovo su samo neka od pitanja na koja sam prethodnih nedelja, angažujući se u ustavnoj debati, po nekoliko puta dnevno pokušavao da odgovorim kolegama, novinarima i prijateljima. I zaista, da li je uopšte važno šta će pisati u novom ustavu, u situaciji u kojoj, uprkos ustavnom garantovanju jedinstvenosti sudske vlasti na teritoriji...

U izveštaju Agencije ništa o kontroli

Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije o troškovima kampanje za izbor predsednika Republike pokazao je da je ova kampanja bila specificna po drastičnom povećanju broja i vrednosti donacija kojim su kampanje kandidata pomogli građani Srbije. Izveštaj međutim ne navodi da li je Agencija vršila dodatne provere ovih donacija kao ni da li je i u kojim slučajevima zbog sumnje da su prikazani podaci lažni ili nepotpuni preduzela mere iz svoje nadležnosti i zatražila postupanje drugih nadležnih organa.  Za razliku od upravo predstavljenog Izveštaja o troškovima predsedničke kampanje, prethodni dokumenti Agencije o finansiranju kampanja i partija, objavljivani su kao Izveštaji o kontroli...

Neuspešna borba protiv korupcije jedna od glavnih prepreka na putu EU integracija

Transparentnost Srbija ukazuje da rezolucija o Srbiji, o kojoj se raspravlja u Evropskom parlamentu na predlog specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera, pokazuje da dosadašnje aktivnosti vlasti u borbi protiv korupcije nisu dovele do bitnijeg napretka, i da je rešavanje ovog problema među najvažnjima na putu evropskih integracija.

Naime, u Rezoluciji su našla mesto mnoga kritička zapažanja iz prošlogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji kada je reč o borbi protiv korupcije i vladavini prava uopšte, a neke ocene su sada i pooštrene. U prvi plan se ističe da „zabrinutost zbog odsustva napretka u borbi protiv korupcije“, potreba da se „pojača primena antikorupcijske strategije“ kao i da se dođe do rezultata u vidu optužnica i presuda za korupciju na visokom nivou. Evropski parlament traži i brzo usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i izmene delova Krivičnog zakonika  o privrednom kriminalu i korupciju, pokazujući time nezadovoljstvo izmenama tog akta iz novembra 2016, koje su izvedene upravo uz pozivanje na usaglašavanje sa EU propisima.

Transparentnost Srbija ukazuje da su mesto u ovom evropskom dokumentu našla i brojna pitanja i problemi koje je naša organizacija bezuspešno javno isticala duže od deset godina, kao što su korišćenje javnih resursa i položaja u izbornim kampanjama, odsustvo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, nedovoljna podrška Skupštine nezavisnim državnim organima koji taj posao rade. 

Rezolucija, već u uvodnom delu poziva na punu implementaciju reformi i na unapređenje planiranja, koordinacije i monitoringa primene zakona i strateških akata. Vlasti u Srbiji se pozivaju da u potpunosti primene preporuke posmatračke misije OSCE/ODIHR. Podsećamo da se njihovi nalazi odnose i na rešavanje nekih problema na koje godinama ukazuje i Transparentnost Srbija: uređivanje izborne kampanje u cilju sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i službenog položaja; obezbeđivanje javnosti finansiranja kampanje i dok ona traje, kao i pravovremena kontrola tog finansiranja; nedovoljna aktivnost REM u vezi sa izbornom kampanjom.

U vezi sa drugim pitanjima, naglašavamo takođe da Rezolucija ukazuje na to da nezavisnost sudstva nije obezbeđena u praksi, i da se izričito podseća na to da „kontroverzni događaji u Savamali“ nisu razrešeni (ovaj paradigmatičan događaj nije bio pomenut u izveštaju EK iz novembra 2016), „izražava zabrinutost“ zbog široke upotrebe hitnog postupka u donošenju zakona, poziva Skupštinu Srbije da nadzire izvršnu vlast i usvoji Kodeks ponašanja. Rezolucija najzad podseća na potrebu da se Ustav izmeni, između ostalog i zbog jačanja položaja nezavisnih državnih organa. Značaj ovih organa (tzv. četvrta grana vlasti) u nadzoru nad izvršnom vlašću je naglašen u posebnoj tačci izveštaja, pri čemu je posebno istaknuta institucija Zaštitnika građana, za čiji rad se zahteva „puna politička i administrativna podrška“.  Izveštaj konstatuje da nema napretka u vezi sa slobodom medija niti pune javnosti medijskog vlasništva.

Vesti