Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”

Pod lupom

Prev Next

„Tetka iz Kanade“ platila Vulinu stan

Ministar odbrane Aleksandar Vulin ne može da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je kupio stan. Agenciji za borbu protiv korupcije dao je neuverljivo objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Zbog sumnje da je počinio krivično delo, Agencija ga je prijavila tužilaštvu koje je dve godine kasnije obustavilo postupak. KRIK ekskluzivno objavljuje detalje izveštaja Agencije o tome kako su opovrgnuti Vulinovi dokazi o poreklu novca. Aleksandar Vulin i njegova supruga Nataša kupili su u julu 2012. trosoban stan u jednoj od modernih zgrada koje su u to vreme izgrađene na Zvezdari, u širem centru Beograda. Ta godina...

Ko gradi Beograd - gradska vlast ili SNS?

Transparentnost Srbija je danas  uputila dopis Agenciji za borbu protiv korupcije u kojoj joj je ukazala na moguću povredu zakona od strane funkcionera lokalne samouprave, gradskog menadžera Gorana Vesića. Reč je o povredi člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji propisuje da "funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata", kao i da je funkcioner "dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta". U...

Debakl Vučićeve borbe protiv kriminala i korupcije

Predsednik SNS Aleksandar Vučić je, po ko zna koji put za pet godina, pred beogradske izbore, najavio "borbu naroda protiv tajkuna", piše list "Danas".  List podseća da je od momenta kada je stupio na vlast 2012. godine, kao prvi potpredsednik vlade, Vučić krenuo u oštru borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, najavljujući da niko od tajkuna neće biti pošteđen. Obećao je da će rešiti i slučajeve 24 sporne privatizacije, međutim, pet godina nakon toga, nemamo epilog ni jedne od njih, niti sudsku presudu. Jedino je reč tajkun ponovo aktuelna, i to u smislu diskreditovanja političkih protivnika. - Proklamovana borba protiv tajkuna je...

Državni funkcioneri u stranačkoj kampanji

Državni funkcioneri često nastupaju kao stranački kadrovi i to ne samo u izbornoj kampanji. Gradski menadžer Beograda Goran Vesić je tako, na gradilištu kineskog kulturnog centra, novinarima i stranoj delegaciji pojasnio ko gradi u prestonici: "Srpska napredna stranka iza sebe ima rezultate, za ove tri i po godine smo uradili u Beogradu više nego što je urađeno decenijama unazad“. Ministar Nebojša Stefanović ove nedelje je "zamenom" stranačke i državne funkcije opravdao to što je u aprilu, na konferenciji u ministarstvu, pokazivao fotografije pojedinih učesnika tadašnjih uličnih protesta u Beogradu. "Ja sam to dao kao funkcioner Srpske napredne stranke i to sam video...

Uticaj partija na izbor Saveta DRI

Mandat članova Saveta Državne revizorske institucije ističe za 10 dana (https://goo.gl/Pj6iBT), a prema navodima medija (https://goo.gl/jmT3X5) procedura za izbor novih članova još nije pokrenuta. Iako je jasno da bez političke podrške većine, ili makar prećutnog pristanka, nije moguće izabrati ni jednog nosioca javne funkcije u Narodnoj skupštini, loše je ako je ceo proces od predloga do izbora u rukama stranaka. Zbog toga bi, i kada je reč o članovima Saveta DRI i o svim drugim javnim funkcijama trebalo makar u početnoj fazi omogućiti da kandidati ne budu označeni kao predlog neke stranke ili poslaničke grupe. Jedna od ideja je model izbora...

Nepotpuna i varljiva statistika antikorupcije

Objavljivanje statistikih podataka o korupciji i borbi protiv korupcije može da navede na pogrešan trag, čak i kada su dostupne sve prikupljene informacije, a ne postoji želja za manipulacijom. U Srbiji je problem što se podaci prikupljaju po različitim metodologijama i što ne postoji praksa redovnog objavljivanja. Retka prilika da se čuju neke informacije jeste predstavljanje periodičnih izveštaja o radu Ministarstva unutrašnjih poslova pred resornim odborom. (https://goo.gl/e5DYX1) Mediji naklonjeni vlasti su odabrali da u prvi plan istaknu podatke o smanjenju kriminala, koji se odnose na manji zabeleženi broj (11,8 %) imovinskih krivičnih dela u prvom polugodištu 2017, kao i smanjenje broja...

Pravobranilaštvo ne čita podneske koje šalje sudu

Državno pravobranilaštvo Republike Srbije u procesima protiv uzbunjivača niti čita predmete niti se njima pojedinačno bavi već kopira jedan isti podnesak koji šalje sudovima, a u kojem, između ostalog, uzbunjivačima osporava status lica koja ukazuju na problem korupcije, piše portal Pištaljka. U izjašnjenju Višem sudu u Beogradu po tužbi uzbunjivača iz MUP-a Predraga Simonovića, republičko pravobranilaštvo je od reči do reči, izmenivši samo ime i datum, iskopiralo, sve sa slovnim greškama i pogrešnim informacijama, podnesak koji je godinu dana ranije dostavilo tom sudu u slučaju drugog uzbunjivača iz MUP-a. Pravobranilaštvo tvrdi da je „logično” da su poslali sudu isti podnesak umesto da...

Nova komisija

Objavljeno je, i to u formi „novinarskog saznanja“, da je Ministarstvo zdravlja formiralo Komisiju za borbu protiv korupcije i petočlani antikorupcijski tim. Na sajtu Ministarstva zdravlja, a ni u Službenom glasniku, ne mogu se naći bilo kakvi podaci o ovim telima: njihov sastav, zadaci… Zbog toga se sada o svrsi ovih tela može nagađati samo na osnovu izjave predsednice Komisije, koja je u istoj vesti u kojoj su objavljena „saznanja“ potvrdila tačnost tih „saznanja“ i navela čime bi komisija trebalo da se bavi. Vesna Dimitrijević iz Ministarstva unutrašnjih poslova pobrojala je u izjavi za Blic kao zadatke komisije na čijem je...

Neuspešna borba protiv korupcije jedna od glavnih prepreka na putu EU integracija

Transparentnost Srbija ukazuje da rezolucija o Srbiji, o kojoj se raspravlja u Evropskom parlamentu na predlog specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera, pokazuje da dosadašnje aktivnosti vlasti u borbi protiv korupcije nisu dovele do bitnijeg napretka, i da je rešavanje ovog problema među najvažnjima na putu evropskih integracija.

Naime, u Rezoluciji su našla mesto mnoga kritička zapažanja iz prošlogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji kada je reč o borbi protiv korupcije i vladavini prava uopšte, a neke ocene su sada i pooštrene. U prvi plan se ističe da „zabrinutost zbog odsustva napretka u borbi protiv korupcije“, potreba da se „pojača primena antikorupcijske strategije“ kao i da se dođe do rezultata u vidu optužnica i presuda za korupciju na visokom nivou. Evropski parlament traži i brzo usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i izmene delova Krivičnog zakonika  o privrednom kriminalu i korupciju, pokazujući time nezadovoljstvo izmenama tog akta iz novembra 2016, koje su izvedene upravo uz pozivanje na usaglašavanje sa EU propisima.

Transparentnost Srbija ukazuje da su mesto u ovom evropskom dokumentu našla i brojna pitanja i problemi koje je naša organizacija bezuspešno javno isticala duže od deset godina, kao što su korišćenje javnih resursa i položaja u izbornim kampanjama, odsustvo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, nedovoljna podrška Skupštine nezavisnim državnim organima koji taj posao rade. 

Rezolucija, već u uvodnom delu poziva na punu implementaciju reformi i na unapređenje planiranja, koordinacije i monitoringa primene zakona i strateških akata. Vlasti u Srbiji se pozivaju da u potpunosti primene preporuke posmatračke misije OSCE/ODIHR. Podsećamo da se njihovi nalazi odnose i na rešavanje nekih problema na koje godinama ukazuje i Transparentnost Srbija: uređivanje izborne kampanje u cilju sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i službenog položaja; obezbeđivanje javnosti finansiranja kampanje i dok ona traje, kao i pravovremena kontrola tog finansiranja; nedovoljna aktivnost REM u vezi sa izbornom kampanjom.

U vezi sa drugim pitanjima, naglašavamo takođe da Rezolucija ukazuje na to da nezavisnost sudstva nije obezbeđena u praksi, i da se izričito podseća na to da „kontroverzni događaji u Savamali“ nisu razrešeni (ovaj paradigmatičan događaj nije bio pomenut u izveštaju EK iz novembra 2016), „izražava zabrinutost“ zbog široke upotrebe hitnog postupka u donošenju zakona, poziva Skupštinu Srbije da nadzire izvršnu vlast i usvoji Kodeks ponašanja. Rezolucija najzad podseća na potrebu da se Ustav izmeni, između ostalog i zbog jačanja položaja nezavisnih državnih organa. Značaj ovih organa (tzv. četvrta grana vlasti) u nadzoru nad izvršnom vlašću je naglašen u posebnoj tačci izveštaja, pri čemu je posebno istaknuta institucija Zaštitnika građana, za čiji rad se zahteva „puna politička i administrativna podrška“.  Izveštaj konstatuje da nema napretka u vezi sa slobodom medija niti pune javnosti medijskog vlasništva.

Vesti