Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Zamračena subvencija lideru inovativne rasvete

Početkom ove godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je dolazak austrijskog investitora, firme Cumtobel u Niš. U aprilu je Transparentnost Srbija, u okviru istraživanja o subvencijama stranim investitorima, od Komisije za kontrolu državne pomoći dobila odgovor da im nije prijavljena državna pomoć, odnosno subvencija za Cumtobel. U julu, kako prenosi Dojče vele, poslovodstvo Cumtobela tvrdi da od Srbije dobija 8 miliona evra podsticaja. Vučić je pre 7 meseci najavljivao da će Cumtobel biti „motor razvoja, prenosilac najsavremenijih tehnologija, pokretač inovacija, ozbiljan partner univerzitetima“. Za sada, međutim, možemo da pročitamo da nisu stručnjaci sa univerziteta bili ono što je opredelilo rukovodstvo da investira u Srbiji, već:...

Đuture

MUP nastavlja praksu akcija masovnih hapšenja pod jednim nazivom (Ares u ovom novom slučaju) iako je reč o pojedinačnim krivičnim delima, odnosno sumnjama na krivična dela, koja nisu u međusobnoj vezi i čiji učinioci nisu povezani. U ovom slučaju na jedno mestu su sabrani osumnjičeni za trgovinu drogom i oružjem, pokušaj ubistva, silovanje, zloupotrebu službenog položaja, krijumčarenje ljudi, nedozvoljeno držanje oružja, nedozvoljene polne radnje, iznude, otmice, razbojništva, krađe, iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, prevaru, izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje, teške telesne povrede, falsifikovanje isprave, ukupno 562 osumnjičena, od čega je uhapšeno 360. Našlo se tu i jedno protivpravno lišavanje slobode, ali...

Zna li SNS sadržaj ugovora sa Fiatom

„Srpska napredna stranka pozvala je Vladu Srbije da nanovo ispita da li postoji ikakva zakonska mogućnost da javno objavi ugovor sa "Fijatom".  Iz ove rečenice saopštenja se može zaključiti da je takvo ispitivanje već vršeno u doba vlada u kojima je ta stranka učestvovala, ali da su rezultati bili negativni. Drugačiji rezultati su mogući jedino ako se promenila neka okolnost, što je takođe nepoznato javnosti (a trebalo bi da je nepoznato i političkim strankama, ako je ugovor zaista tajna). Ako sadašnja Vlada ili SNS ne mogu da obezbede javnost ugovora potpisanog pre devet godina zbog klauzule o poverljivosti, oni svakako mogu...

Stabilokratija

Andreas Polterman bio je od 2012. do 2016. direktor regionalne kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu, a pre toga je više od deset godina radio u berlinskoj centrali fondacije, zaključno s pozicijom šefa Odeljenja za političko obrazovanje u Nemačkoj. Do angažmana u fondaciji je bio član Nacionalnog istraživačkog centra za književne prevode na Univerzitetu u Getingenu.  Polterman je nedavno na predavanju „Protestantizam, ili: modernizacija sveta“ govorio o istoriji protestantizma i njegovim aspektima koji bi mogli biti interesantni i danas, naročito u Srbiji, s obzirom na to da se doskorašnji premijer, a sada predsednik, Aleksandar Vučić često pozivao na studiju Maksa Vebera...

Odnos parlamenta prema nezavisnim telima

Ovaj ciklus izbora članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pokazao je još jednom sve mane sadašnjeg sistema. Zakonske norme su nepotpune i omogućavaju narodnim poslanicima da bez ikakvog obrazloženja i osnova blokiraju izbor kandidata koji im nisu po volji, bilo time što predlog uopšte neće izneti na glasanje ili će glasati protiv njega. "Žrtve" ovog sistema su kandidati za člana Odbora Vida Petrović Škero i Živojin Rakočević i njihovi predlagači - Poverenik i Ombudsman, odnosno novinarska udruženja. Kandidatura Vide Petrović Škero ni posle 28 (!) meseci nije stigla do plenuma - skupštinski odbor se 16 meseci nije izjašnjavao, pa je...

Novi ombudsman

Skupština Srbije izabrala je Zorana Pašalića za novog zaštitnika građanina. Transparentnost Srbija imala je u prethodnom periodu odličnu saradnju sa institucijom Zaštitnika, sa prethodnim zaštitnikom Sašom Jankovićem, kao i sa vršiocem dužnosti Milošem Jankovićem, koga smo, sa drugim organizacijama civilnog društva podržali kao kandidata. Nadamo se da će se dobra saradnja i sa institucijom i sa novim zaštitnikom nastaviti, jer se značajan deo aktivnosti Zaštitnika tiče oblasti kojom se mi bavimo - pravnom sigurnošću, dobrom upravom, odnosno pravom građana na dobru upravu. Sa novim zaštitinikom, imali smo, inače, dobru saradnju dok je bio na čelu Višeg prekršajnog suda, odnosno Prekršajnog apelacionog suda...

Od podrške Vučiću do Saveta za borbu protiv korupcije

Vlada Srbije imenovala je jednog od potpisnika „proglasa 650" - podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića - za člana Saveta za borbu protiv korupcije. Obojica novih članova Saveta imenovani su bez konsultacija sa Savetom, zbog čega neki od članova razmatraju da napuste ovo telo, piše „Danas". Dok nekoliko članova Saveta ozbiljno razmatra da podnese ostavke na funkcije u Savetu, kako „Danas" nezvanično saznaje, drugi pak žele da dovrše „ranije započete poslove“ u tom telu. Prema njihovim komentarima o načinu izbora novih članova čini se da su saglasni da Vlada ovom odlukom pokušava da potpuno „ugasi“ Savet, čiji je rad i do sada...

Vlada Srbije imenovala je Vladana Jončića i Edvarda Jerina za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije

Vlada Srbije imenovala je Vladana Jončića i Edvarda Jerina za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije. Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije kaže za Insajder.net da je „ovo prvi put da se dešava da izbor novih članova nije izvršen na predlog ostalih članova Saveta“. Kako navodi za imenovanje su saznali tek nakon četiri dana. „Mi smo još ranije predložili petoro ljudi za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije ali do imenovanja tih ljudi nije došlo“ navodi Vasilić, dodajući da nije upoznata sa biografijama dvojice novih članova. Oni su imenovani u Savet za borbu protiv korupcije odlukom Vlade Srbije na sednici održanoj...

Neuspešna borba protiv korupcije jedna od glavnih prepreka na putu EU integracija

Transparentnost Srbija ukazuje da rezolucija o Srbiji, o kojoj se raspravlja u Evropskom parlamentu na predlog specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera, pokazuje da dosadašnje aktivnosti vlasti u borbi protiv korupcije nisu dovele do bitnijeg napretka, i da je rešavanje ovog problema među najvažnjima na putu evropskih integracija.

Naime, u Rezoluciji su našla mesto mnoga kritička zapažanja iz prošlogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji kada je reč o borbi protiv korupcije i vladavini prava uopšte, a neke ocene su sada i pooštrene. U prvi plan se ističe da „zabrinutost zbog odsustva napretka u borbi protiv korupcije“, potreba da se „pojača primena antikorupcijske strategije“ kao i da se dođe do rezultata u vidu optužnica i presuda za korupciju na visokom nivou. Evropski parlament traži i brzo usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i izmene delova Krivičnog zakonika  o privrednom kriminalu i korupciju, pokazujući time nezadovoljstvo izmenama tog akta iz novembra 2016, koje su izvedene upravo uz pozivanje na usaglašavanje sa EU propisima.

Transparentnost Srbija ukazuje da su mesto u ovom evropskom dokumentu našla i brojna pitanja i problemi koje je naša organizacija bezuspešno javno isticala duže od deset godina, kao što su korišćenje javnih resursa i položaja u izbornim kampanjama, odsustvo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, nedovoljna podrška Skupštine nezavisnim državnim organima koji taj posao rade. 

Rezolucija, već u uvodnom delu poziva na punu implementaciju reformi i na unapređenje planiranja, koordinacije i monitoringa primene zakona i strateških akata. Vlasti u Srbiji se pozivaju da u potpunosti primene preporuke posmatračke misije OSCE/ODIHR. Podsećamo da se njihovi nalazi odnose i na rešavanje nekih problema na koje godinama ukazuje i Transparentnost Srbija: uređivanje izborne kampanje u cilju sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i službenog položaja; obezbeđivanje javnosti finansiranja kampanje i dok ona traje, kao i pravovremena kontrola tog finansiranja; nedovoljna aktivnost REM u vezi sa izbornom kampanjom.

U vezi sa drugim pitanjima, naglašavamo takođe da Rezolucija ukazuje na to da nezavisnost sudstva nije obezbeđena u praksi, i da se izričito podseća na to da „kontroverzni događaji u Savamali“ nisu razrešeni (ovaj paradigmatičan događaj nije bio pomenut u izveštaju EK iz novembra 2016), „izražava zabrinutost“ zbog široke upotrebe hitnog postupka u donošenju zakona, poziva Skupštinu Srbije da nadzire izvršnu vlast i usvoji Kodeks ponašanja. Rezolucija najzad podseća na potrebu da se Ustav izmeni, između ostalog i zbog jačanja položaja nezavisnih državnih organa. Značaj ovih organa (tzv. četvrta grana vlasti) u nadzoru nad izvršnom vlašću je naglašen u posebnoj tačci izveštaja, pri čemu je posebno istaknuta institucija Zaštitnika građana, za čiji rad se zahteva „puna politička i administrativna podrška“.  Izveštaj konstatuje da nema napretka u vezi sa slobodom medija niti pune javnosti medijskog vlasništva.

Vesti