Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Tužba protiv Vlade Srbije

Transparentnost Srbija podnela je tužbu Upravnom sudu protiv Vlade Srbije zbog odbijanja da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama dostavi ili objavi dokumente u vezi sa koncesijom za Aerodrom "Nikola Tesla". Dokumente u vezi sa ovom koncesijom nisu dostavili ni Ministarstvo saobraćaja niti Komisija za javno-privatno partnerstvo. Transparentnost Srbija je dve godine, od prvih pominjana mogućeg javno-privatnog partnerstva radi daljeg razvoja aerodroma, ukazivala da Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama propisuje da je pre ulaska u takav aranžman neophodno uraditi studiju koja bi pokazala da je upravo koncesija najbolji način za postizanje željenog cilja. Ovo je posebno važno zbog činjenice da su...

Nova ministarstva i nestanak Direkcije za e-upravu

Zakon o ministarstvima, o kojem danas raspravlja parlament, ponovo se menja kako bi se zadovoljile ne potrebe države, već potrebe stranaka koje čine Vladu Srbije ili pojedinaca iz tih stranaka kojima reba da "pripadnu" pojedini resori. Transparentnost Srbija zalaže se za donošenje Zakona o ministarstvima u kojem je podela nadležnosti isključivo u funkciji efikasnosti rada, a ne zadovoljenja potreba stranaka koje daju podršku Vladi . Taj predlog je među 15 priroitetnih aktivnosti (https://goo.gl/nALbVk9 koje smo uputili kandidatkinji za premijera Ani Brnabić i svim poslaničkim grupama koje su zastupljene u Narodnoj skupštini. TS ne osporava niti podržava predlog po kome zaštitu životne sredine...

Nadežda Milenković o odnosu vlasti i građana

Prenosimo jezgrovitu misao Nadežde Milenković o odnosu vlasti i građana iz njene najnovije kolumne na veb-portalu "Peščanik" . "Ova vlast se mnogo delotvornije bavi nama nego što se mi bavimo njome. Možda i stoga što je vlast u stalnoj prednosti. Ne zato što je pametnija (jer nije!) već zato što ona stvara uzroke, dok mi možemo da se bavimo tek posledicama. A budući da uzroci, po prirodi stvari, dolaze pre posledica, dešava se baš ono što vlast i želi: umesto da javnost prati i usmerava poteze vlasti, vlast prati i usmerava poteze javnosti."

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji – značaj za korupciju

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji , koju je još prošle godine pripremio specijalni izvestilac Dejvid Mekalister, i koja je u međuvremenu dopunjena amandmanima drugih poslanika u značajnoj meri se bavi i pitanjem borbe protiv korupcije. Podsećamo da je upravo jedna od rezolucija EP, pre pet godina, bila prelomna tačka u pogledu nezadovoljavajuće ocene učinka državnih organa Srbije na ovom polju (zahteva da se ispitaju 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji se odnose na privatizaciju i druga pitanja). U ovom tekstu se ponavljaju brojne ocene koji su od ranije poznate, naročito iz godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku, ali i...

Subvencije: pomoć ili politička promocija?

U najnovijem izveštaju “Transparetnosti Srbija” (TS) pod nazivom “Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili politička promocija” piše da je najveći problem prilikom davanja državnih subvencija investitorima – netransparentnost. Ne zna se na osnovu čega se određuje ko može i koliko novca da dobije, pa i ko ga je dobio. “Transparentnost Srbija” je analizirala subvencije koje je dobila 21 kompanija, a koje su od države, zajedno, dobile 180 miliona evra podsticaja! O tome kako su birali uzorak i šta je zajedničko svim tim slučajevima, za Biz Life govori Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”. – Postojali su razni izvori informacija. Analizirali smo...

Nije u našoj nadležnosti

Vlada Srbije oličena u Aleksandru Vučiću toliko je u prethodnih pet godina bila efikasna u obaranju na kolena ljudi, medija, organizacija, organa i institucija – da je često bilo teško razlikovati svesno od nesvesnog trabunjanja kako bi se umililo vođi. Odnosno, šta je bio deo udruženog štetočinskog delovanja kako bi se ispunile želje vladara, a šta uništavanje državnih organa u uverenju da su to potezi koji bi mu se dopali. Kroz tu prizmu se može posmatrati i novi izveštaj Transparentnosti Srbija o subvencijama investitorima i kontroli državne pomoći, posebno njegov deo koji se odnosi na funkcionisanje Komisije za kontrolu državne pomoći...

Prijatno iznenađenje iz Skupštine

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 13. juna 2017, razmatrani su i podržani predlozi kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U pitanju su predlog koji je podnela Državna revizorska institucija (dr Jelena Stanković docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu), Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije (Ivan Kovačević) i predlog koji su zajedno podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, (Vida Petrović Škero).Prema raspoloživim infomracijama, još ranije su podržani i čekaju na izbor u Skupštini kandidati novinarskih udruženja i (bivšeg) predsednika Nikolića. Ako Skupština izabere ove...

Govor novog predsednika i najava izmene Ustava

Predsednik Republike nema mnogo nadležnosti koje su u vezi sa borbom protiv korupcije. Po svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, predsednik može da privremeno zaustavi donošenje štetnih zakona, da predloži dobre kandidate na pojedine državne funkcije, da ne daje pomilovanja onima koji su osuđeni za koruptivna krivična dela. Stoga je i razumljivo da u inauguracionom govoru bivšeg premijera ova tema nije pomenuta. Međutim, bitno je da je pomenuta izmena Ustava. To je učinjeno na sledeći način: "Planiram da otvorimo razgovore o ustavnim reformama. Na to smo obavezani nastavkom našeg evropskog puta, ali i unutrašnjim potrebama. Do tih promena ne možemo da dođemo...

Novo kršenje Zakona o javnim preduzećima

Transparentnost Srbija ukazuje da je izjava ministra privrede o konkursima za direktore javnih preduzeća potvrdila bojazni koje smo iznosili u doba donošenja Zakona o javnim preduzećima, u pogledu kvaliteta zakonskih normi i spremnosti da se one makar na formalnom nivou poštuju.

Rok da se na konkursu izaberu direktori javnih preduzeća ističe 3. marta 2017. Ministar privrede Goran Knežević najavljuje raspisivanje konkursa "narednih dana" i probijanje rokova od "par dana" uz ocenu da to nije značajno jer je "važno da dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima".

Ovo bi,po mišljenju TS, možda bila i ohrabrujuća izjava da je Zakon o javnim preduzećima, koji je usvojen u februaru 2016. godine, dao kratak prelazni rok za raspisivanje konkursa, pa da zbog parlamentarnih izbora ili bilo kog drugog konkretnog razloga, nije bilo vremena da se sprovedu konkursi. Međutim, rok je bio čak godinu dana, što smo ocenili kao predugačak period. Naime, višestruko štetno i nezakonito „v.d. stanje“ je u to doba trajalo već nekoliko godina, a za samu proceduru konkursa je dovoljno nekoliko meseci. Iz izjave ovog, kao ni bilo kog drugog člana Vlade, nismo čuli na šta je Vlada potrošila punih 12 meseci od donošenja Zakona, odnosno period od avgusta 2016, kada je nastavila da radi u izmenjenom sastavu.

Podsećamo da su Zakon o javnim preduzećima iz 2012, a zatim i njegov naslednik iz februara 2016, doneti uz proklamaciju namere profesionalizacije upravljanja i otklanjanja partijske kontrole nad javnim preduzećima. Ali, 2013, zbog koalicionih dogovora,u nekim preduzećima konkursi nisu ni raspisani, a u većini nisu okončani ni posle nekoliko godina. Ta pojava je bila jasna demonstracija odsustva volje da se sprovede depolitizacija, čak i po cenu kršenja pravila. Inače, tada je bio postavljen rok Vladi za raspisivanje konkursa, ali ne i za njihovo okončanje.

Doduše, Zakon iz 2016, doneo je i neke pozitivne promene u pogledu izbora direktora. Međutim, u pogledu rokova on sadrži sličan nedostatak – sada postoji samo rok do kada konkursi moraju da se okončaju, koji očigledno neće biti poštovan, ali ne i rok do kada su morali biti raspisani.

Inače, Transparentnost Srbija prati sprovođenje novog Zakona o javnim preduzećima na uzorku od 30 republičkih i lokalnih preduzeća. Pored izbora direktora, troškova, godišnjih planova, ispunjavanja obaveza po pitanju transparentnosti, pratimo i nadzorne odbore. Rezultati istraživanja će biti predstavljeni u do juna 2017, a izvodi iz nalaza povremeno u vidu komentara u rubrici „Pod lupom“ na našem sajtu i Facebook stranici.

Transparentnost Srbija

Beograd, 1. februar 2017.

Vesti