Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Tužba protiv Vlade Srbije

Transparentnost Srbija podnela je tužbu Upravnom sudu protiv Vlade Srbije zbog odbijanja da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama dostavi ili objavi dokumente u vezi sa koncesijom za Aerodrom "Nikola Tesla". Dokumente u vezi sa ovom koncesijom nisu dostavili ni Ministarstvo saobraćaja niti Komisija za javno-privatno partnerstvo. Transparentnost Srbija je dve godine, od prvih pominjana mogućeg javno-privatnog partnerstva radi daljeg razvoja aerodroma, ukazivala da Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama propisuje da je pre ulaska u takav aranžman neophodno uraditi studiju koja bi pokazala da je upravo koncesija najbolji način za postizanje željenog cilja. Ovo je posebno važno zbog činjenice da su...

Nova ministarstva i nestanak Direkcije za e-upravu

Zakon o ministarstvima, o kojem danas raspravlja parlament, ponovo se menja kako bi se zadovoljile ne potrebe države, već potrebe stranaka koje čine Vladu Srbije ili pojedinaca iz tih stranaka kojima reba da "pripadnu" pojedini resori. Transparentnost Srbija zalaže se za donošenje Zakona o ministarstvima u kojem je podela nadležnosti isključivo u funkciji efikasnosti rada, a ne zadovoljenja potreba stranaka koje daju podršku Vladi . Taj predlog je među 15 priroitetnih aktivnosti (https://goo.gl/nALbVk9 koje smo uputili kandidatkinji za premijera Ani Brnabić i svim poslaničkim grupama koje su zastupljene u Narodnoj skupštini. TS ne osporava niti podržava predlog po kome zaštitu životne sredine...

Nadežda Milenković o odnosu vlasti i građana

Prenosimo jezgrovitu misao Nadežde Milenković o odnosu vlasti i građana iz njene najnovije kolumne na veb-portalu "Peščanik" . "Ova vlast se mnogo delotvornije bavi nama nego što se mi bavimo njome. Možda i stoga što je vlast u stalnoj prednosti. Ne zato što je pametnija (jer nije!) već zato što ona stvara uzroke, dok mi možemo da se bavimo tek posledicama. A budući da uzroci, po prirodi stvari, dolaze pre posledica, dešava se baš ono što vlast i želi: umesto da javnost prati i usmerava poteze vlasti, vlast prati i usmerava poteze javnosti."

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji – značaj za korupciju

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji , koju je još prošle godine pripremio specijalni izvestilac Dejvid Mekalister, i koja je u međuvremenu dopunjena amandmanima drugih poslanika u značajnoj meri se bavi i pitanjem borbe protiv korupcije. Podsećamo da je upravo jedna od rezolucija EP, pre pet godina, bila prelomna tačka u pogledu nezadovoljavajuće ocene učinka državnih organa Srbije na ovom polju (zahteva da se ispitaju 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji se odnose na privatizaciju i druga pitanja). U ovom tekstu se ponavljaju brojne ocene koji su od ranije poznate, naročito iz godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku, ali i...

Subvencije: pomoć ili politička promocija?

U najnovijem izveštaju “Transparetnosti Srbija” (TS) pod nazivom “Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili politička promocija” piše da je najveći problem prilikom davanja državnih subvencija investitorima – netransparentnost. Ne zna se na osnovu čega se određuje ko može i koliko novca da dobije, pa i ko ga je dobio. “Transparentnost Srbija” je analizirala subvencije koje je dobila 21 kompanija, a koje su od države, zajedno, dobile 180 miliona evra podsticaja! O tome kako su birali uzorak i šta je zajedničko svim tim slučajevima, za Biz Life govori Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”. – Postojali su razni izvori informacija. Analizirali smo...

Nije u našoj nadležnosti

Vlada Srbije oličena u Aleksandru Vučiću toliko je u prethodnih pet godina bila efikasna u obaranju na kolena ljudi, medija, organizacija, organa i institucija – da je često bilo teško razlikovati svesno od nesvesnog trabunjanja kako bi se umililo vođi. Odnosno, šta je bio deo udruženog štetočinskog delovanja kako bi se ispunile želje vladara, a šta uništavanje državnih organa u uverenju da su to potezi koji bi mu se dopali. Kroz tu prizmu se može posmatrati i novi izveštaj Transparentnosti Srbija o subvencijama investitorima i kontroli državne pomoći, posebno njegov deo koji se odnosi na funkcionisanje Komisije za kontrolu državne pomoći...

Prijatno iznenađenje iz Skupštine

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 13. juna 2017, razmatrani su i podržani predlozi kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U pitanju su predlog koji je podnela Državna revizorska institucija (dr Jelena Stanković docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu), Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije (Ivan Kovačević) i predlog koji su zajedno podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, (Vida Petrović Škero).Prema raspoloživim infomracijama, još ranije su podržani i čekaju na izbor u Skupštini kandidati novinarskih udruženja i (bivšeg) predsednika Nikolića. Ako Skupština izabere ove...

Govor novog predsednika i najava izmene Ustava

Predsednik Republike nema mnogo nadležnosti koje su u vezi sa borbom protiv korupcije. Po svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, predsednik može da privremeno zaustavi donošenje štetnih zakona, da predloži dobre kandidate na pojedine državne funkcije, da ne daje pomilovanja onima koji su osuđeni za koruptivna krivična dela. Stoga je i razumljivo da u inauguracionom govoru bivšeg premijera ova tema nije pomenuta. Međutim, bitno je da je pomenuta izmena Ustava. To je učinjeno na sledeći način: "Planiram da otvorimo razgovore o ustavnim reformama. Na to smo obavezani nastavkom našeg evropskog puta, ali i unutrašnjim potrebama. Do tih promena ne možemo da dođemo...

Ograničiti i kontrolisati funkcionersku kampanju

Monitoring “funkcionerske kampanje” kao vida zloupotrebe javnih resursa, koji Transparentnost Srbija (članica Transparency International) sprovodi već četvrti put, pokazaje nastavak trenda da javni funkcioneri intenziviraju u izbornoj kampanji medijski vidljive aktivnosti, obezbeđujući na taj način prisustvo u udarnim terminima i stranicama medija koje vredi više od bilo kojeg plaćenog oglasa. Ističemo da aktivnosti koje su predmet našeg monitoringa (posete fabrikama, školama, otvaranje objekata, “presecanje vrpci” i slično) ne predstavljaju neodložne poslove državnih funkcionera, niti je reč o događajima u kojima su visoki zvaničnici dužni da prisustvuju.

Istini za volju, "funkcionersku kampanju”, kao “suplement” uz regularne partijske promocije su koristili svi političari na vlasti od 1990. godine. Međutim, zabrinjava to što prema nalazima istraživanja koja je Transparentnost sprovodila od 2012. godine, ovaj oblik zloupotrebe javnih resursa i prilika za promociju ne jenjava. Tako su, pre pet godina, tadašnji predsednici Republike i Vlade, Tadić i Cvetković, imali 3,3, odnosno 2 promotivne aktivnosti po jednoj nedelji kampanje, nekoliko puta više nego u neizbornom periodu. Umesto da se ova štetna praksa smanji ili zaustavi, njen intenzitet je pojačan, pa je tako u izbornim procesima narednih godina aktuelni premijer i budući predsednik Vučić imao 3,5 (2014), 4,5 (2016) i 5,5 (2017) takvih aktivnosti u svakoj nedelji kampanje1. Bitno je naglasiti da funkcionersku kampanju ništa manje intenzivno vode i lica koja nisu kandidati na izborima, u čemu su 2017. bili najzapaženiji ministri Šarčević i Udovičić.

Ova pojava, osim što škodi javnim resursima, bitno povećava i neravnotežu u predstavljanju kandidata na izborima. Taj problem nije rešen dopunom zakona i reakcijom državnih organa, i pored preporuka koje je Srbija dobila od relevantne međunarodne organizacije (OEBS/ODIHR) i postojanja dobrih zakonskih rešenja iz drugih zemalja na koje je Transparentnost Srbija ukazala.

Najsporniji događaj ovogodišnje „funkcionerske kampanje“ jeste otvaranje atletskog stadiona u Novom Pazaru, događaj u organizaciji Vlade Srbije. Za ovu promociju su autobusima dovoženi građani iz drugih mesta, pri čemu su govori i izjave funkcionera (a ne sam povod okupljanja) zauzeli udarne minute informativnih emisija2. Ovogodišnja kampanja će biti zapamćena i po tome što su  se u javnosti pojavili snimci korišćenja resursa javnih preduzeća na stranačkim skupovima (snimak Al Džazire Balkan iz Mladenovca), ali i javna svedočenja i tvrdnje o pritiscima da zaposleni u javnom sektoru prisustvuju stranačkim skupovima.

Aktivnosti ministara i premijera ponovo su "vezivane" sa stranačkim skupovima u istim gradovima. Za odlaske na mitinge službena vozila su korisitili i neki ministri koji nisu obuhvaćeni Uredbom o određivanju poslova bezbednosne zaštite. U vezi sa pravom ministara na korišćenje službenih vozila, postoji i sporno mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije iz jula 2016. Pošto bi to mišljenje ministri mogli krivo tumačiti, Transparentnost Srbija je uputila dopis Agenciji sa predlogom da donese novo mišljenje i da obavesti i javnost i funkcionere o pravilima. Naime, ministri prema Uredbi Vlade, imaju pravo na korišćenje službenih vozila 24 sata dnevno, ali samo za službene potrebe a ne i za učešće u izbornoj kampanji ili obavljanje drugih privatnih poslova. Od tog pravila su izuzeti samo ministri spoljnjih i unutrašnjih poslova i odbrane, kao i lica kojima je bezbednost, prema proceni BIA, ugrožena. Sve drugo, po našem čvrstom uverenju, predstavlja zloupotrebu javnih resursa i kršenje pravila iz člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ta pravila bi inače trebalo dopuniti, za šta smo dali i konkretan predlog tokom izrade novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije .

Budući da je u Srbiji gotovo svaka godina izborna, postavljanje čvršćih zakonskih ograničenja za zloupotrebu javnih resursa i za vođenje funkcionerske kampanje, kao i formiranje ili jačanje nezavisnosti tela koja bi mogla da suzbiju ovu pojavu (Agencija za borbu protiv korupcije , Regulatorno telo za elektronske medije , nepostojeći Nadzorni odbor iz člana 99. Zakona o izbornu narodnih poslanika ) treba da bude prioritet Narodne skupštine čim se završi aktuelni period autosuspenzije njenog rada.

 

1 - Podaci za 2014, 2016. i 2017. godinu su obračunati prema metodologiji primenjenoj 2012. godine
2 - Analiza izveštavanja elektronskih medija je deo izveštaja
3 - Izbor nedostajućih članova Odbora Agencije, razmatranje njenih izveštaja o radu i rešavanje problema na koje se ukazuje u tim izveštajima.
4 - Potrebno je razmotriti da li je REM obavio svoju ulogu nadzora pružalaca medijskih usluga u izbornim kampanjama 2016. i 2017.
5 - U 2017. nije raspisan ni poziv poslaničkim grupama i Vladi da kandiduju svoje predstavnike. Nema prepreke da se Nadzorni odbor imenuje pre nego što izbori budu raspisani.

Vesti