Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Pokazna vežba pranja novca

Pokazna vežba pranja novca

Podaci o tome kako je Siniša Mali pre sedam godina sam sebi prodao firmu, a potom od tog novca kupio nekretnine, deluju kao pokazna vežba pranja novca. Reč je o podacima koje je pre dva meseca objavio portal Krik (deo je bio dostupan samo pretplatnicima), a ovih dana, uz neke nove podatke (npr. naziv firme) aktuelizovao portal Pištaljka. Inače, u tekstu je više prostora posvećeno napadima na Agenciju za borbu protiv korupcije zbog "dostavljanja informacija na kašičicu" nego Malijevim transakcijama. Bez obzira na to što je Agencija nakon naloga Poverenika očigledno uskratila javnosti više informacija nego što je trebalo, ostaje...

Resavica - slika i prilika

Resavica - slika i prilika

Problemi sa Resavicom odslikavaju stanje u javnim preduzećima u Srbiji. Onim javnim preduzećima za koje Fiskalni savet godinama upozorava da su kamen o vratu privrede Srbije, dok Vlada godinama ponavlja da radi na reformisanju i profesionalizaciji njihovih menadžmenta. Ovo javno preduzeće za podzemnu eksploataciju je godinama delilo milione na sponzorstva i donacije, a od Vlade Srbije istovremeno dobijalo milijarde subvencija. Kriterijumi za dodelu donacija predviđali su da se daju za sport ili za verske potrebe, ali ne i za programe borbe protiv korupcije. A onda su u dve godine dvojica direktora uhapšeni pod optužbom da su primili mito. U nadzornom odboru sedeo...

Ko je na čelu Razvojne agencije Srbije

Ko je na čelu Razvojne agencije Srbije

Usložnjava se problem u vezi sa bivšim ministrom Željkom Sertićem, kome Agencija za borbu protiv korupcije brani da istovremeno bude vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije (RAS) i član Upravnog odbora Kineske banke. Nije više samo pitanje da li on može istovremeno da obavlja dve funkcije, već da li je Željko Sertić zapravo Željko Sertić i ako nije, ko je na čelu Razvojne agencije Srbije. Da nije Sertić izgubio ličnu kartu? I ako nijedan Sertić nije na čelu RAS-a, zašto je vlada zaboravila da postoji ova agencija zbog čijeg osnivanja je koliko prošle jeseni ukinula dve druge agencije – Agenciju za...

Ko treba da štiti sudije

Ko treba da štiti sudije

Pre nekoliko dana pohvalii smo uspostavljanje novog mehanizma za zaštitu javnih tužilaca od političkih i drugih piritisaka - uspostavljanje poverenika za samostalnost. To je učinjeno na osnovu Akcionog plana za poglavlje 23 pregovora sa EU. Međutim, treba istaći da je isti Akcioni plan bio pokretač da se uvede i novi sistem zaštite sudija, pri Visokom savetu sudstva. Mehanizam iz članova 27a do 27v Poslovnika VSS je drugačiji. Sudija, koji smatra da postoji politički uticaj na njegov rad, može pismeno da se obrati Savetu. Predsednik Saveta po sopstvenoj inicijativi, na predlog bilo kog člana VSS ili na osnovu obraćanja sudije, saziva sednicu...

Poverenik za samostalnost - dobra vest iz Državnog veća tužilaca

Poverenik za samostalnost - dobra vest iz Državnog veća tužilaca

Organ koji ima ključnu ulogu u zakonitom suzbijanju korupcije je javno tužilaštvo.  U mnogim prilikama kada slučajevi moguće korupcije nisu bili temeljno i pravovremeno ispitani sumnjalo se na to da tužioci nisu obavili svoj posao zbog političkih ili drugih pritisaka. Postoje mnogi razlozi zbog kojih ta samostalnost može biti ugrožena, i mnogi uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se ta samostalnost ostvarila, o čemu smo pisali i u studiji sistema društvenog integriteta iz 2015, čije su preporuke i dalje aktuelne. Najvažniji preduslov je svakako da postoji želja i spremnost kod tužioca da svoj posao urade nepristrasno, časno i profesionalno...

Rizici od korupcije u nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Rizici od korupcije u nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Agencija za borbu protiv korupcije uputila je Ministarstvu zdravlja detaljno mišljienje o novom nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji nije rešio brojne probleme u ovoj oblasti. Jedna od tema koja nije dovoljno uređena je pitanje sukoba interesa. Ovom prilikom podsećamo da je 2013. bilo predviđeno sveobuhvatno rešavanje problema sukoba interesa u javnom sektoru, koji pored državne uprave obuhvata lokalnu samoupravu, ali i zaposlene u ustanovama zdravstva, prosvete, nauke i kulture, kao i u javnim preduzećima. Međutim, umesto da se ova aktivnost realizuje u potpunosti, donet je samo zakon koji se odnosi na službenike lokalne vlasti (pored od ranije obuhvaćenih državnih službenika)...

Problemi sa Fiskalnim savetom

Problemi sa Fiskalnim savetom

Fiskalni savet je dobio pažnju medija kada je obelodanjen još jedan problem koji je donela autosuspenzija Narodne skupštine – mandat ističe, Skupština ne može da izabere nove članove, ali će postojeći nastaviti da rade do izbora novih (ili istih). U međuvremenu, ostaje činjenica da Skupština, ni Fiskalnom savetu ni drugim nezavisnim organima nije dala podršku kroz usvajanje zaključaka na osnovu godišnjih izveštaja o radu koje ti organi podnose Skupštini. Podrška bi se, između ostalog, mogla ogledati u uticaju na Vladu da na vreme priprema fiskalnu strategiju i budžet, pa da analize tih akata koje priprema Fiskalni savet, imaju više uticaja na...

Reforma javne uprave

Reforma javne uprave

Predstavnik Transparentnosti Nemanja Nenadić upoznao je predstavnike Evropske komisije koji su ove nedelje boravili u radnoj poseti sa nalazima monitoringa sprovođenja pojedinih zakona i strateških akata koji je sprovodila TS u proteklom periodu. Za njih su naročito bili zanimljivi podaci o primeni Zakona o državnim službenicima, u pogledu organizovanja konkursa za službenike na položaju, gde se pravila i dalje krše, postavljenjem vršilaca dužnosti. Na ovaj problem je TS inače ukazala još 2011, kada je počelo masovno kršenje pravila imenovanjem službenika „na osnovu ranijih propisa“. Problem nije rešen ni nekoliko godina kasnije. Jedina razlika se ogleda u tome što se sada na...

Ograničiti i kontrolisati funkcionersku kampanju

Monitoring “funkcionerske kampanje” kao vida zloupotrebe javnih resursa, koji Transparentnost Srbija (članica Transparency International) sprovodi već četvrti put, pokazaje nastavak trenda da javni funkcioneri intenziviraju u izbornoj kampanji medijski vidljive aktivnosti, obezbeđujući na taj način prisustvo u udarnim terminima i stranicama medija koje vredi više od bilo kojeg plaćenog oglasa. Ističemo da aktivnosti koje su predmet našeg monitoringa (posete fabrikama, školama, otvaranje objekata, “presecanje vrpci” i slično) ne predstavljaju neodložne poslove državnih funkcionera, niti je reč o događajima u kojima su visoki zvaničnici dužni da prisustvuju.

Istini za volju, "funkcionersku kampanju”, kao “suplement” uz regularne partijske promocije su koristili svi političari na vlasti od 1990. godine. Međutim, zabrinjava to što prema nalazima istraživanja koja je Transparentnost sprovodila od 2012. godine, ovaj oblik zloupotrebe javnih resursa i prilika za promociju ne jenjava. Tako su, pre pet godina, tadašnji predsednici Republike i Vlade, Tadić i Cvetković, imali 3,3, odnosno 2 promotivne aktivnosti po jednoj nedelji kampanje, nekoliko puta više nego u neizbornom periodu. Umesto da se ova štetna praksa smanji ili zaustavi, njen intenzitet je pojačan, pa je tako u izbornim procesima narednih godina aktuelni premijer i budući predsednik Vučić imao 3,5 (2014), 4,5 (2016) i 5,5 (2017) takvih aktivnosti u svakoj nedelji kampanje1. Bitno je naglasiti da funkcionersku kampanju ništa manje intenzivno vode i lica koja nisu kandidati na izborima, u čemu su 2017. bili najzapaženiji ministri Šarčević i Udovičić.

Ova pojava, osim što škodi javnim resursima, bitno povećava i neravnotežu u predstavljanju kandidata na izborima. Taj problem nije rešen dopunom zakona i reakcijom državnih organa, i pored preporuka koje je Srbija dobila od relevantne međunarodne organizacije (OEBS/ODIHR) i postojanja dobrih zakonskih rešenja iz drugih zemalja na koje je Transparentnost Srbija ukazala.

Najsporniji događaj ovogodišnje „funkcionerske kampanje“ jeste otvaranje atletskog stadiona u Novom Pazaru, događaj u organizaciji Vlade Srbije. Za ovu promociju su autobusima dovoženi građani iz drugih mesta, pri čemu su govori i izjave funkcionera (a ne sam povod okupljanja) zauzeli udarne minute informativnih emisija2. Ovogodišnja kampanja će biti zapamćena i po tome što su  se u javnosti pojavili snimci korišćenja resursa javnih preduzeća na stranačkim skupovima (snimak Al Džazire Balkan iz Mladenovca), ali i javna svedočenja i tvrdnje o pritiscima da zaposleni u javnom sektoru prisustvuju stranačkim skupovima.

Aktivnosti ministara i premijera ponovo su "vezivane" sa stranačkim skupovima u istim gradovima. Za odlaske na mitinge službena vozila su korisitili i neki ministri koji nisu obuhvaćeni Uredbom o određivanju poslova bezbednosne zaštite. U vezi sa pravom ministara na korišćenje službenih vozila, postoji i sporno mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije iz jula 2016. Pošto bi to mišljenje ministri mogli krivo tumačiti, Transparentnost Srbija je uputila dopis Agenciji sa predlogom da donese novo mišljenje i da obavesti i javnost i funkcionere o pravilima. Naime, ministri prema Uredbi Vlade, imaju pravo na korišćenje službenih vozila 24 sata dnevno, ali samo za službene potrebe a ne i za učešće u izbornoj kampanji ili obavljanje drugih privatnih poslova. Od tog pravila su izuzeti samo ministri spoljnjih i unutrašnjih poslova i odbrane, kao i lica kojima je bezbednost, prema proceni BIA, ugrožena. Sve drugo, po našem čvrstom uverenju, predstavlja zloupotrebu javnih resursa i kršenje pravila iz člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ta pravila bi inače trebalo dopuniti, za šta smo dali i konkretan predlog tokom izrade novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije .

Budući da je u Srbiji gotovo svaka godina izborna, postavljanje čvršćih zakonskih ograničenja za zloupotrebu javnih resursa i za vođenje funkcionerske kampanje, kao i formiranje ili jačanje nezavisnosti tela koja bi mogla da suzbiju ovu pojavu (Agencija za borbu protiv korupcije , Regulatorno telo za elektronske medije , nepostojeći Nadzorni odbor iz člana 99. Zakona o izbornu narodnih poslanika ) treba da bude prioritet Narodne skupštine čim se završi aktuelni period autosuspenzije njenog rada.

 

1 - Podaci za 2014, 2016. i 2017. godinu su obračunati prema metodologiji primenjenoj 2012. godine
2 - Analiza izveštavanja elektronskih medija je deo izveštaja
3 - Izbor nedostajućih članova Odbora Agencije, razmatranje njenih izveštaja o radu i rešavanje problema na koje se ukazuje u tim izveštajima.
4 - Potrebno je razmotriti da li je REM obavio svoju ulogu nadzora pružalaca medijskih usluga u izbornim kampanjama 2016. i 2017.
5 - U 2017. nije raspisan ni poziv poslaničkim grupama i Vladi da kandiduju svoje predstavnike. Nema prepreke da se Nadzorni odbor imenuje pre nego što izbori budu raspisani.

Vesti