Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Krivična prijava za godišnjicu rušenja pravne države u Savamali

Vest da je uoči druge godišnjice policija podnela krivičnu prijavu protiv šefa smene policijske stanice na Savskom vencu, više je podsetnik na to da odgovornosti za kršenje zakona nema, nego što može da se razume kao znak da je pravna država počela da funkcioniše. Činjenice utvrđene od strane Zaštitnika građana o propustima u radu MUP u noći između 24. i 25. aprila 2016, dugogodišnji „ping-pong“ na relaciji tužilaštvo-policija i između višeg i osnovnog javnog tužilaštva, označavanje „vrha gradske vlasti“ za organizatore nezakonitog rušenja od strane tadašnjeg premijera i istovremeno amnestiranje od odgovornosti za to samovlašće („trebalo je da to urade po...

Gradski menadžer za spin

Prateći izjave gradskog menadžera Gorana Vesića vezane za razvoj grada, razna predizborna raskopavanja, betoniranjezelenih površina, rekonstrukcije ulica i slično, bili smo svedoci brojnih manipulacija činjenicama i najotvorenijih laži, piše Radomir Lazović za "Danas". U ovom tekstu iskoristiću tri primera kako bih pokazao kako se ove laži koriste da skrenu pažnju javnosti sa ključnih problema, relativizuju ili razvodne kritiku. Ovim spinovima gradski menadžer pribegava skoro svakodnevno, a ovo je samo ilustracija koja može da nam  pomogne da razumemo odakle najnovija ideja o izgradnji 54 fontane.  1. Pre otprilike mesec dana Fejsbukom su počele da kruže fotografije tek završenih radova na Slaviji. Javnost je jako negativno reagovala...

Mišljenje o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Ekspertski savet za propise o nevladinim organizacijama (Expert Council on NGO Law), dao je mišljenje o aktuelnom Nacrtu izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputio ga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U ovom mišljenju se na osnovu međunarodnih standarda i najbolje uporedne prakse u regulisanju slobode udruživanja, a naročito standarda Saveta Evrope, ODIHR i OEBS, analizira mogući uticaj delova Nacrta izmena Zakona koji donose definicije. U Mišljenju se naglašavaju kritična pitanja kod kojih se smatra da ti standardi nisu zadovoljeni. (https://goo.gl/sAnWuB) Između ostalog, ukazuje se na to da bi pojedine odredbe o „licima koja obavljaju...

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Zašto su važni godišnji finansijski izveštaji stranaka

Istek roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata (18. april 2017.)  je prilika da se podsetimo da Srbija još nije izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Da je to ostvareno obezbedila bi se neuporedivo veća javnost podataka o finansiranju kampanje dok ona traje i rešili brojni drugi problemi koji su se nažalost pokazali i na ovogodišnjim izborima. Inače, pomenute izmene predviđene su  antikorupcijskom strategijom iz 2013. godine, akcionim planovima koje je Srbija donela u postupku evrointegracija (poglavlje 23), a sadržane su i u preporukama koje je naša zemlja dobila od OEBS/ODIHR posmatračke misije i TAIEX eksperta 2016.

Ovogodšnji finansijski izveštaji političkih stranaka važni su jer će se u njima naći ne samo oni prihodi i rashodi koje su stranke imale na svoje redovne troškove tokom prethodne, 2016. godine, već i prihodi i troškovi koji se takođe odnose na izbornu kampanju.

stranke registar

S obzirom na to da su prošle godine održani parlamentarni, pokrajinski i mnogi lokalni izbori, u izveštajima koji su dostavljani Agenciji za borbu protiv korupcije će se tako naći i podaci o prihodima i troškovima tih izbornih kampanja, za koje su podneti i posebni izveštaji krajem maja 2016. Korist od ovog duplog izveštavanja o istoj stvari leži u tome što su izveštaji o finansiranju kampanje pokazali da značajan deo troškova nije bio plaćen iz realnih izvora. Naime, kao što je Transparentnost Srbija pokazala u okviru prošlogodišnjeg izveštaja o monitoringu finansiranja izborne kampanje, koji je objavljen pod nazivom „Kampanja o trošku građana – kada objavljeno ne znači i vidljivo“, čak 287 miliona dinara troškova kampanje za parlamentarne izbore je bilo finansirano iz kredita, a 254 miliona dinara troškova jednostavno nije bilo plaćeno dobavljačima. Godišnji finansijski izveštaji treba da pokažu da li su ovi troškovi izmireni do kraja 2016. godine i iz kojih izvora.

Drugi značajan podatak koji će građani moći da saznaju iz godišnjih finansijskih izveštaja jeste u kojoj meri oni sami finasiraju parlamentarne političke stranke iznad stvarnih partijskih potreba. Naime, finansiranje redovnog rada parlamentarnih stranaka iz budžeta, koje se vrši u srazmeri sa brojem osvojenih glasova, u nekim situacijama omogućava stvaranje „viškova“. Do toga može doći kada neka stranka ima znatno veću podršku u odnosu na konkurente ili kada u parlament uđe i ostvari pravo na budžetske prihode stranka koja nema razgranatu infrastrukturu koju bi trebalo da održava ovim novcem. Na osnovu izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje su usvojene krajem 2014. godine, stranke kojima ostane viška ovog novca koji su iz budžeta dobili za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, mogu da taj novac upotrebe za potpuno drugu namenu – finansiranje izborne kampanje, iako za to dobijaju novac sa posebne budžetske linije. Tako građani u stvari dva puta plaćaju da bi gledali TV reklame, novinske oglase, bilborde i masovne mitinge, samo što se u jednom slučaju kao izvor prihoda navodi budžet, a u drugom tzv. „sopstvena sredstva“ – a u stvari novac koji takođe potiče iz budžeta. Podsećamo da su neizbornu 2015. godinu, prema finansijskim izveštajima parlamentarne stranke završile sa viškom od oko 500 miliona dinara, što se u najvećem delu odnosi na SNS (425 miliona) i PUPS (65). Značajan deo ovih sredstava je iskorišćen za potonju izbornu kampanju („sopstvena sredstva“ su navedena kao izvor prihoda za koaliciju oko SNS na parlamentarnim izborima u iznosu od 351 miliona dinara, a kod svih stranaka 389 miliona). Na osnovu svega navedenog, naša organizacija smatra da je neophodno što pre izmeniti Zakon i da bi u kontekstu tih izmena trebalo uspostaviti model koji bi između ostalog otklonio i sadašnje nelogičnosti u sistemu finansiranja partija iz budžeta.

Vesti