Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Višestruko zanimljiva vest stiže iz Bora. Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski (koji ostaje na tom mestu kao partijski kadar svake vlasti) najavio je mogućnost arbitražnog postupka protiv kanadske kompanije SNC Lavalin koja je izgradila novu topionicu bakra. Razlog je požar iz 2015, u „tek izgrađenoj fabrici sumporne kiseline“, koji je „naneo ogromnu štetu“. Zatim se oglasio i Branislav Ivković (nekadašnji SPS-ov ministar, pa disident, a od 2012. u SNS), govoreći u ime Građevinskog fakulteta u Beogradu kao nadzornika radova, da će ta ustanova „do kraja maja sačiniti analizu koja treba da pokaže da li se isplati arbitraža...

Predizborni spotovi i pridruženija

Predizborni spotovi i pridruženija

Transparentnost Srbija je već uputila žalbu protiv REM zbog nepostupanja po zahtevu za pristup informacijama u vezi sa nedostavljanjem informacija o monitoringu izborne kampanje za predsednika iz marta 2017. U međuvremenu je Savet REM usvojio izveštaj "Predizborne oglasne poruke u kampanji za predsedničke izbore". To je bio razlog da uputimo novi zahtev za pristup informacijama. Naime, izveštaj o monitoringu koji je usvojio Savet REM je oskudniji u podacima nego ikada. Tako se u njemu mogu naći podaci o zbirnom trajanju reklama po pojedinim TV stanicama i ukupnom broju spotova za pojedine kandidate po TV stanicama, ali ne i ukupno trajanje tih spotova...

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

U aktuelnoj raspravi oko donošenja novog Zakona o javnom informisanju čini se da ima igre rečima. Predsednik NUNS-a ukazuje da je reč o nacrtu izmena zakona, ukazujući, između ostalog na to da je pod tim nazivom podeljen i raspravljan dokument marta ove godine, na jednom skupu nevladinih organizacija zainteresovanih za informatiku i medije (radna grupa EU konventa za poglavlje 10 pregovora). S druge strane, predstavnici Ministarstva (kulture i medija) negiraju da postoji nacrt izmena zakona. Kako je tako nešto moguće? Po svoj prilici, nije u pitanju „nacrt izmena i dopuna zakona“ u formalnom smislu. Naime, u toku priprema zakona, nacrtom se naziva...

Vulinovo Ministarstvo godinama obnavlja vozni park ustupljenim kolima

Vulinovo Ministarstvo godinama obnavlja vozni park ustupljenim kolima

Uprkos merama štednje Vlade Srbije i racionalizaciji voznog parka iz 2015, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sve to vreme pribavlja nova luksuzna kola tako što ih ustanove socijalne zaštite  Uprkos merama štednje Vlade Srbije i racionalizaciji voznog parka iz 2015, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sve to vreme pribavlja nova luksuzna kola tako što ih ustanove socijalne zaštite na spornim tenderima kupuju za njih, pokazuje istraživanje Južnih vesti. Otkako je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast, postala je praksa da ustanove socijalne zaštite širom Srbije najpre od Ministarstva dobiju novac za kupovinu novih automobila...

Zakon o poreklu imovine daleko od poslanika

Zakon o poreklu imovine daleko od poslanika

lako je aktuelna vlast od 2013. godine više puta najavljivala da je pitanje trenutka kada će Zakon o poreklu imovine ući u skupštinsku proceduru, to se do sada nije dogodilo. Davani su i precizni rokovi, a premijer Aleksandar Vučić je čak u prošlogodišnjem ekspozeu bio eksplicitan najavljujući da će ovaj zakon biti donet do kraja 2016, odnosno početkom ove godine, podseća Danas.  Međutim, u Ministarstvu pravde navode da pisanje Zakona još nije završeno. Izrada Nacrta zakona o poreklu imovine je u završnoj fazi. Očekuje se da će uskoro biti otvorena i javna rasprava o tom aktu“, kažu u Ministarstvu, dok sagovornici Danas...

Putni i informativni prioriteti

Putni i informativni prioriteti

Iz vesti objavljanoj na zvaničnom sajtu Vlade Srbije prvo saznajemo čemu je danas prisustvovao predsednik (Vlade) Aleksandar Vučić: „Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas potpisivanju Memoranduma o razumevanju i saradnji na projektu Beograd–Južni Jadran, deonice Preljina–Požega i Požega– Boljare.“ Na dnu vesti zainteresovani čitalac može pronaći i informaciju o tome ko je potpisao taj i nekoliko drugih memoranduma (ministarka Mihailović, ministar Knežević, gradonačelnik Mali). Usput se (na drugim sajtovima) provlače i informacije o tome koja je „vrednost“ ovog posla. Nigde se u vesti ne može pročitati ono što je zaista bitno – na šta se Srbija obavezala. Da li...

Šta je uloga javnih preduzeća

Šta je uloga javnih preduzeća

Jedna od posledica odsustva profesionalizacije u rukovođenju javnim preduzećima, očuvanjem partijske kontrole, izvlačenja prihoda iz JP kako bi se iz populističkih razloga budžet prikazao punijim jesu i nedavno predstavljeni alarmantni podaci o rezultatima i stanju u Elektroprivredi Srbije (https://goo.gl/dmVgaN). Transparentnost Srbija već godinama pokazuje da je veoma malo urađeno od političkih deklaracija o profesionalizaciji i odgovornosti upravljanja javnim preduzećima, koja su od 2012 postala i deo zakonskih obaveza. Vlada nije poštovala svoje obaveze u pogledu izbora profesionalnih direktora ni na osnovu rokova iz 2016. Naprotiv, konkursi su raspisivani kada je već trebalo da budu završeni, politički postavljeni vršioci dužnosti se imenuju umesto...

Posledice partijske kontrole EPS-a

Posledice partijske kontrole EPS-a

O posledicama partijskog upravljanja EPS-om, ne samo na nivou najvišeg menadžmenta, već i dubinskog prožimanja tog javnog preduzeća rukovodećim kadrovima postavljenim na osnovu partijske pripadnosti a ne stručnosti, pišu nedeljnici Vreme i NIN. Loš menadžment i insistiranje Vlade Srbije da se ostvareni prihodi vračaju u budžet umesto da se investira u razvoj (ili bar pokrivanje troškova amortizacije) rezultiralo je značajno smanjenom proizvodnjom na početku 2017. godine, zbog čega će biti umanjen godišnji rast društvenog proizvoda. Cenu ćemo, umesto na mostu, platit na ćupriji, jer će Vlada sada hitno, bar jetako najavio odlazeći premijer, uložiti novac u ono što je trebalo...

Zašto su važni godišnji finansijski izveštaji stranaka

Istek roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata (18. april 2017.)  je prilika da se podsetimo da Srbija još nije izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Da je to ostvareno obezbedila bi se neuporedivo veća javnost podataka o finansiranju kampanje dok ona traje i rešili brojni drugi problemi koji su se nažalost pokazali i na ovogodišnjim izborima. Inače, pomenute izmene predviđene su  antikorupcijskom strategijom iz 2013. godine, akcionim planovima koje je Srbija donela u postupku evrointegracija (poglavlje 23), a sadržane su i u preporukama koje je naša zemlja dobila od OEBS/ODIHR posmatračke misije i TAIEX eksperta 2016.

Ovogodšnji finansijski izveštaji političkih stranaka važni su jer će se u njima naći ne samo oni prihodi i rashodi koje su stranke imale na svoje redovne troškove tokom prethodne, 2016. godine, već i prihodi i troškovi koji se takođe odnose na izbornu kampanju.

stranke registar

S obzirom na to da su prošle godine održani parlamentarni, pokrajinski i mnogi lokalni izbori, u izveštajima koji su dostavljani Agenciji za borbu protiv korupcije će se tako naći i podaci o prihodima i troškovima tih izbornih kampanja, za koje su podneti i posebni izveštaji krajem maja 2016. Korist od ovog duplog izveštavanja o istoj stvari leži u tome što su izveštaji o finansiranju kampanje pokazali da značajan deo troškova nije bio plaćen iz realnih izvora. Naime, kao što je Transparentnost Srbija pokazala u okviru prošlogodišnjeg izveštaja o monitoringu finansiranja izborne kampanje, koji je objavljen pod nazivom „Kampanja o trošku građana – kada objavljeno ne znači i vidljivo“, čak 287 miliona dinara troškova kampanje za parlamentarne izbore je bilo finansirano iz kredita, a 254 miliona dinara troškova jednostavno nije bilo plaćeno dobavljačima. Godišnji finansijski izveštaji treba da pokažu da li su ovi troškovi izmireni do kraja 2016. godine i iz kojih izvora.

Drugi značajan podatak koji će građani moći da saznaju iz godišnjih finansijskih izveštaja jeste u kojoj meri oni sami finasiraju parlamentarne političke stranke iznad stvarnih partijskih potreba. Naime, finansiranje redovnog rada parlamentarnih stranaka iz budžeta, koje se vrši u srazmeri sa brojem osvojenih glasova, u nekim situacijama omogućava stvaranje „viškova“. Do toga može doći kada neka stranka ima znatno veću podršku u odnosu na konkurente ili kada u parlament uđe i ostvari pravo na budžetske prihode stranka koja nema razgranatu infrastrukturu koju bi trebalo da održava ovim novcem. Na osnovu izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje su usvojene krajem 2014. godine, stranke kojima ostane viška ovog novca koji su iz budžeta dobili za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, mogu da taj novac upotrebe za potpuno drugu namenu – finansiranje izborne kampanje, iako za to dobijaju novac sa posebne budžetske linije. Tako građani u stvari dva puta plaćaju da bi gledali TV reklame, novinske oglase, bilborde i masovne mitinge, samo što se u jednom slučaju kao izvor prihoda navodi budžet, a u drugom tzv. „sopstvena sredstva“ – a u stvari novac koji takođe potiče iz budžeta. Podsećamo da su neizbornu 2015. godinu, prema finansijskim izveštajima parlamentarne stranke završile sa viškom od oko 500 miliona dinara, što se u najvećem delu odnosi na SNS (425 miliona) i PUPS (65). Značajan deo ovih sredstava je iskorišćen za potonju izbornu kampanju („sopstvena sredstva“ su navedena kao izvor prihoda za koaliciju oko SNS na parlamentarnim izborima u iznosu od 351 miliona dinara, a kod svih stranaka 389 miliona). Na osnovu svega navedenog, naša organizacija smatra da je neophodno što pre izmeniti Zakon i da bi u kontekstu tih izmena trebalo uspostaviti model koji bi između ostalog otklonio i sadašnje nelogičnosti u sistemu finansiranja partija iz budžeta.

Vesti