Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Državni revizor mora da kontroliše tajne javne nabavke

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić kaže da državni revizor i skupštinski odbor treba da vrše kontrolu "tajnih" javnih nabavki, kako takve nabavke ne bi bile zloupotrebljene."Problem za postavljanje zakonskih ograničenja jeste to što neke nabavke zaista moraju biti tajne. Ako neko u službama bezbednosti ima nameru i podršku od pretpostavljenih da falsifikuje razloge za tajnost neke nabavke, mi ne možemo kao građani ili novinari da proverimo. Takve provere može da izvrši samo neko ko ima ovlašćenja za pristup tajnim podacima i ko može da ukaže da je određivanje tajnosti zloupotrebljeno", kaže Nenadić.To su, kako dodaje, članovi skupštinskog odbora i...

Vučićeva priča o predistražnom postupku - primer nedopustive, nezakonite prakse

Ma koliko bila važna buduća rešenja Ustava Srbije za umanjenje političkog uticaja na rad sudova i javnih tužilaštava u procesu njihovog izbora i razrešenja, još je bitnije da se uspostavi sistem u kojem će javni tužioci zaista voditi krivične istrage i obaveštavati javnost o tome, a u šta se neće mešati nosioci političkih funkcija, poput ministra unutrašnjih poslova, premijera i predsednika. Ta praksa je mnogo bolje merilo da se utvrdi postoji li napredak u vladavini prava, od bilo koje izjave i popisa (ne)ispunjenih obaveza normativnog karaktera.  Na to je ukazao i poverenik za samostalnost unutar Državnog veća tužilaca Goran Ilić, koji...

Ministarstvo pravde nastavlja lošu praksu

Transparentnost Srbija pozvala je Ministarstvo pravde da prekine sa lošom praksom i da otvori javnu raspravu o nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pre slanja Evropskoj komisiji na mišljenje, kao i da objavi izveštaj o prethodno održanoj raspravi o nacrtu iz 2016. godine. Naime, Insajder je objavio da je dobio odgovor Ministarstva na pitanje šta se dešava sa izmenama zakona, u kojem se navodi nacrt zakona završen, usaglašen s Agencijom za borbu protiv korupcije, kao i "komentarima sa javne rasprave". U toku sledeće nedelje Nacrt će biti upućen Evropskoj komisiji na mišljenje“. Kako se dodaje, Ministarstvo očekuje da će...

Nezakonit izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Skupština Srbije je izabrala za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Živojina Rakočevića, novinara iz Gračanice, kome čestitamo na tom izboru. Skupština je takođe, na istu funkciju izabrala penzionisanog sudiju Vrhovnog suda Janka Lazarevića. Ovaj izbor je nezakonit, bez obzira na to što iza njega stoji nesumnjiva većina narodnih poslanika. Naime, ta poslanička većina mogla je Lazarevića da izabere jedino da je prethodno promenila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i da je predvidela drugačiji način predlaganja kandidata. Prema sadašnjem tekstu zakona, a slično se predviđa i aktuelnim nacrtom novog zakona iz 2016, jednog kandidata za člana Odbora Agencije daju...

Čija je aplikacija "Izabrani doktor"

Ministarstvu zdravlja potrebno je više od pola meseca da utvrdi kako je nabavljena aplikacija „Izabrani doktor“ i kakva je veza Ministarstva sa tom aplikacijom. Početak rada aplikacije obeležen je promocijom od strane Ministarstva zdravlja i nepoštovanjem pravila o zaštiti podataka o ličnosti, koje je utvrdio Poverenik. Pošto iz objavljenih informacija nije jasno kakva je veza Ministarstva sa ovim portalom, zahtevom za pristup informacijama smo zatražili sledeće informacije: Da li je Ministarstvo zdravlja bilo naručilac aplikacije „Izabrani doktor“ https://izabranidoktor.mojdoktor.gov.rs/ i u kojem postupku je ta aplikacija nabavljena, ukoliko je Ministarstvo zdravlja bilo njen naručilac, odnosno gde se mogu preuzeti podaci o toj javnoj nabavci Informaciju...

Narušen sistem slobode pristupa informacijama

Dva zakona iz oblasti bezbednosti, koje je parlament usvojio prošlog meseca, uveli su apsolutne izuzetke od pristupa informacijama čime je narušen postojeći sistem slobode pristupa informacijama. Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama svojevremeno ocenjen kao najbolji na svetu jeste upravo taj što ne dopušta apsolutne izuzetke. To znači da potencijalno svaka informacija i dokument koji je nastao u radu ili u vezi sa radom organa vlasti, i koji je u njihovom posedu, može biti predmet zahteva i da se u svakom konkretnom slučaju mora utvrditi da li postoji osnov odnosno razlog za uskraćivanje pristupa. To...

Vršioci dužnosti

Na činjenicu da se u Srbiji zloupotrebljava status vršioca dužnosti Transparentnost Srbija već godinama ukazuje i u svojim izveštajima o praćenju ove oblasti ističe da je manje od trećine položaja popunjeno na osnovu konkursa. To je bila jedna od tema kojom su se bavili i eksperti SIGMA (inicijativa EU i OECD) i koji su predstavljeni 14. juna na sastanku kome je, u ime TS, prisustvovala Zlata Đorđević. Analizirajući zakonski okvir i realno stanje u vezi sa državnim službenicima na položaju, eksperti su zaključili da najveći problem u Srbiji predstavlja činjenica da ne postoji obaveza da se zaposle predloženi kandidati, kao...

Korisne ali nedovoljno snažne preporuke

Transparentnost Srbija (članica globalne mreže Transparency International) ocenjuje da nacrt nove rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister, sadrži neke korisne ali nedovoljno snažne preporuke, a da se iz dokumenta ne vide razmere problema u Srbiji, U oblasti demokratije u izveštaju je naglašeno da Skupština i dalje ne ne vrši delotvoran nadzor nad radom Vlade. Veoma je bitno da se u izveštaju pominje, mada na uvijen način, novi običaj parlamentarne većine da podnošenjem besmislenih amandmana uskraćuje mogućnost rasprave o opozicionim amandmanima. Naglašeno je da „treba izbegavati aktivnosti koje ograničavaju mogućnost skupštine da delotvorno raspravlja o zakonima“. Budući...

Zašto su važni godišnji finansijski izveštaji stranaka

Istek roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata (18. april 2017.)  je prilika da se podsetimo da Srbija još nije izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Da je to ostvareno obezbedila bi se neuporedivo veća javnost podataka o finansiranju kampanje dok ona traje i rešili brojni drugi problemi koji su se nažalost pokazali i na ovogodišnjim izborima. Inače, pomenute izmene predviđene su  antikorupcijskom strategijom iz 2013. godine, akcionim planovima koje je Srbija donela u postupku evrointegracija (poglavlje 23), a sadržane su i u preporukama koje je naša zemlja dobila od OEBS/ODIHR posmatračke misije i TAIEX eksperta 2016.

Ovogodšnji finansijski izveštaji političkih stranaka važni su jer će se u njima naći ne samo oni prihodi i rashodi koje su stranke imale na svoje redovne troškove tokom prethodne, 2016. godine, već i prihodi i troškovi koji se takođe odnose na izbornu kampanju.

stranke registar

S obzirom na to da su prošle godine održani parlamentarni, pokrajinski i mnogi lokalni izbori, u izveštajima koji su dostavljani Agenciji za borbu protiv korupcije će se tako naći i podaci o prihodima i troškovima tih izbornih kampanja, za koje su podneti i posebni izveštaji krajem maja 2016. Korist od ovog duplog izveštavanja o istoj stvari leži u tome što su izveštaji o finansiranju kampanje pokazali da značajan deo troškova nije bio plaćen iz realnih izvora. Naime, kao što je Transparentnost Srbija pokazala u okviru prošlogodišnjeg izveštaja o monitoringu finansiranja izborne kampanje, koji je objavljen pod nazivom „Kampanja o trošku građana – kada objavljeno ne znači i vidljivo“, čak 287 miliona dinara troškova kampanje za parlamentarne izbore je bilo finansirano iz kredita, a 254 miliona dinara troškova jednostavno nije bilo plaćeno dobavljačima. Godišnji finansijski izveštaji treba da pokažu da li su ovi troškovi izmireni do kraja 2016. godine i iz kojih izvora.

Drugi značajan podatak koji će građani moći da saznaju iz godišnjih finansijskih izveštaja jeste u kojoj meri oni sami finasiraju parlamentarne političke stranke iznad stvarnih partijskih potreba. Naime, finansiranje redovnog rada parlamentarnih stranaka iz budžeta, koje se vrši u srazmeri sa brojem osvojenih glasova, u nekim situacijama omogućava stvaranje „viškova“. Do toga može doći kada neka stranka ima znatno veću podršku u odnosu na konkurente ili kada u parlament uđe i ostvari pravo na budžetske prihode stranka koja nema razgranatu infrastrukturu koju bi trebalo da održava ovim novcem. Na osnovu izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje su usvojene krajem 2014. godine, stranke kojima ostane viška ovog novca koji su iz budžeta dobili za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, mogu da taj novac upotrebe za potpuno drugu namenu – finansiranje izborne kampanje, iako za to dobijaju novac sa posebne budžetske linije. Tako građani u stvari dva puta plaćaju da bi gledali TV reklame, novinske oglase, bilborde i masovne mitinge, samo što se u jednom slučaju kao izvor prihoda navodi budžet, a u drugom tzv. „sopstvena sredstva“ – a u stvari novac koji takođe potiče iz budžeta. Podsećamo da su neizbornu 2015. godinu, prema finansijskim izveštajima parlamentarne stranke završile sa viškom od oko 500 miliona dinara, što se u najvećem delu odnosi na SNS (425 miliona) i PUPS (65). Značajan deo ovih sredstava je iskorišćen za potonju izbornu kampanju („sopstvena sredstva“ su navedena kao izvor prihoda za koaliciju oko SNS na parlamentarnim izborima u iznosu od 351 miliona dinara, a kod svih stranaka 389 miliona). Na osnovu svega navedenog, naša organizacija smatra da je neophodno što pre izmeniti Zakon i da bi u kontekstu tih izmena trebalo uspostaviti model koji bi između ostalog otklonio i sadašnje nelogičnosti u sistemu finansiranja partija iz budžeta.

Vesti