Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Tužba protiv Vlade Srbije

Transparentnost Srbija podnela je tužbu Upravnom sudu protiv Vlade Srbije zbog odbijanja da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama dostavi ili objavi dokumente u vezi sa koncesijom za Aerodrom "Nikola Tesla". Dokumente u vezi sa ovom koncesijom nisu dostavili ni Ministarstvo saobraćaja niti Komisija za javno-privatno partnerstvo. Transparentnost Srbija je dve godine, od prvih pominjana mogućeg javno-privatnog partnerstva radi daljeg razvoja aerodroma, ukazivala da Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama propisuje da je pre ulaska u takav aranžman neophodno uraditi studiju koja bi pokazala da je upravo koncesija najbolji način za postizanje željenog cilja. Ovo je posebno važno zbog činjenice da su...

Nova ministarstva i nestanak Direkcije za e-upravu

Zakon o ministarstvima, o kojem danas raspravlja parlament, ponovo se menja kako bi se zadovoljile ne potrebe države, već potrebe stranaka koje čine Vladu Srbije ili pojedinaca iz tih stranaka kojima reba da "pripadnu" pojedini resori. Transparentnost Srbija zalaže se za donošenje Zakona o ministarstvima u kojem je podela nadležnosti isključivo u funkciji efikasnosti rada, a ne zadovoljenja potreba stranaka koje daju podršku Vladi . Taj predlog je među 15 priroitetnih aktivnosti (https://goo.gl/nALbVk9 koje smo uputili kandidatkinji za premijera Ani Brnabić i svim poslaničkim grupama koje su zastupljene u Narodnoj skupštini. TS ne osporava niti podržava predlog po kome zaštitu životne sredine...

Nadežda Milenković o odnosu vlasti i građana

Prenosimo jezgrovitu misao Nadežde Milenković o odnosu vlasti i građana iz njene najnovije kolumne na veb-portalu "Peščanik" . "Ova vlast se mnogo delotvornije bavi nama nego što se mi bavimo njome. Možda i stoga što je vlast u stalnoj prednosti. Ne zato što je pametnija (jer nije!) već zato što ona stvara uzroke, dok mi možemo da se bavimo tek posledicama. A budući da uzroci, po prirodi stvari, dolaze pre posledica, dešava se baš ono što vlast i želi: umesto da javnost prati i usmerava poteze vlasti, vlast prati i usmerava poteze javnosti."

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji – značaj za korupciju

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji , koju je još prošle godine pripremio specijalni izvestilac Dejvid Mekalister, i koja je u međuvremenu dopunjena amandmanima drugih poslanika u značajnoj meri se bavi i pitanjem borbe protiv korupcije. Podsećamo da je upravo jedna od rezolucija EP, pre pet godina, bila prelomna tačka u pogledu nezadovoljavajuće ocene učinka državnih organa Srbije na ovom polju (zahteva da se ispitaju 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji se odnose na privatizaciju i druga pitanja). U ovom tekstu se ponavljaju brojne ocene koji su od ranije poznate, naročito iz godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku, ali i...

Subvencije: pomoć ili politička promocija?

U najnovijem izveštaju “Transparetnosti Srbija” (TS) pod nazivom “Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili politička promocija” piše da je najveći problem prilikom davanja državnih subvencija investitorima – netransparentnost. Ne zna se na osnovu čega se određuje ko može i koliko novca da dobije, pa i ko ga je dobio. “Transparentnost Srbija” je analizirala subvencije koje je dobila 21 kompanija, a koje su od države, zajedno, dobile 180 miliona evra podsticaja! O tome kako su birali uzorak i šta je zajedničko svim tim slučajevima, za Biz Life govori Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”. – Postojali su razni izvori informacija. Analizirali smo...

Nije u našoj nadležnosti

Vlada Srbije oličena u Aleksandru Vučiću toliko je u prethodnih pet godina bila efikasna u obaranju na kolena ljudi, medija, organizacija, organa i institucija – da je često bilo teško razlikovati svesno od nesvesnog trabunjanja kako bi se umililo vođi. Odnosno, šta je bio deo udruženog štetočinskog delovanja kako bi se ispunile želje vladara, a šta uništavanje državnih organa u uverenju da su to potezi koji bi mu se dopali. Kroz tu prizmu se može posmatrati i novi izveštaj Transparentnosti Srbija o subvencijama investitorima i kontroli državne pomoći, posebno njegov deo koji se odnosi na funkcionisanje Komisije za kontrolu državne pomoći...

Prijatno iznenađenje iz Skupštine

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 13. juna 2017, razmatrani su i podržani predlozi kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U pitanju su predlog koji je podnela Državna revizorska institucija (dr Jelena Stanković docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu), Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije (Ivan Kovačević) i predlog koji su zajedno podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, (Vida Petrović Škero).Prema raspoloživim infomracijama, još ranije su podržani i čekaju na izbor u Skupštini kandidati novinarskih udruženja i (bivšeg) predsednika Nikolića. Ako Skupština izabere ove...

Govor novog predsednika i najava izmene Ustava

Predsednik Republike nema mnogo nadležnosti koje su u vezi sa borbom protiv korupcije. Po svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, predsednik može da privremeno zaustavi donošenje štetnih zakona, da predloži dobre kandidate na pojedine državne funkcije, da ne daje pomilovanja onima koji su osuđeni za koruptivna krivična dela. Stoga je i razumljivo da u inauguracionom govoru bivšeg premijera ova tema nije pomenuta. Međutim, bitno je da je pomenuta izmena Ustava. To je učinjeno na sledeći način: "Planiram da otvorimo razgovore o ustavnim reformama. Na to smo obavezani nastavkom našeg evropskog puta, ali i unutrašnjim potrebama. Do tih promena ne možemo da dođemo...

Zašto su važni godišnji finansijski izveštaji stranaka

Istek roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata (18. april 2017.)  je prilika da se podsetimo da Srbija još nije izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Da je to ostvareno obezbedila bi se neuporedivo veća javnost podataka o finansiranju kampanje dok ona traje i rešili brojni drugi problemi koji su se nažalost pokazali i na ovogodišnjim izborima. Inače, pomenute izmene predviđene su  antikorupcijskom strategijom iz 2013. godine, akcionim planovima koje je Srbija donela u postupku evrointegracija (poglavlje 23), a sadržane su i u preporukama koje je naša zemlja dobila od OEBS/ODIHR posmatračke misije i TAIEX eksperta 2016.

Ovogodšnji finansijski izveštaji političkih stranaka važni su jer će se u njima naći ne samo oni prihodi i rashodi koje su stranke imale na svoje redovne troškove tokom prethodne, 2016. godine, već i prihodi i troškovi koji se takođe odnose na izbornu kampanju.

stranke registar

S obzirom na to da su prošle godine održani parlamentarni, pokrajinski i mnogi lokalni izbori, u izveštajima koji su dostavljani Agenciji za borbu protiv korupcije će se tako naći i podaci o prihodima i troškovima tih izbornih kampanja, za koje su podneti i posebni izveštaji krajem maja 2016. Korist od ovog duplog izveštavanja o istoj stvari leži u tome što su izveštaji o finansiranju kampanje pokazali da značajan deo troškova nije bio plaćen iz realnih izvora. Naime, kao što je Transparentnost Srbija pokazala u okviru prošlogodišnjeg izveštaja o monitoringu finansiranja izborne kampanje, koji je objavljen pod nazivom „Kampanja o trošku građana – kada objavljeno ne znači i vidljivo“, čak 287 miliona dinara troškova kampanje za parlamentarne izbore je bilo finansirano iz kredita, a 254 miliona dinara troškova jednostavno nije bilo plaćeno dobavljačima. Godišnji finansijski izveštaji treba da pokažu da li su ovi troškovi izmireni do kraja 2016. godine i iz kojih izvora.

Drugi značajan podatak koji će građani moći da saznaju iz godišnjih finansijskih izveštaja jeste u kojoj meri oni sami finasiraju parlamentarne političke stranke iznad stvarnih partijskih potreba. Naime, finansiranje redovnog rada parlamentarnih stranaka iz budžeta, koje se vrši u srazmeri sa brojem osvojenih glasova, u nekim situacijama omogućava stvaranje „viškova“. Do toga može doći kada neka stranka ima znatno veću podršku u odnosu na konkurente ili kada u parlament uđe i ostvari pravo na budžetske prihode stranka koja nema razgranatu infrastrukturu koju bi trebalo da održava ovim novcem. Na osnovu izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje su usvojene krajem 2014. godine, stranke kojima ostane viška ovog novca koji su iz budžeta dobili za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, mogu da taj novac upotrebe za potpuno drugu namenu – finansiranje izborne kampanje, iako za to dobijaju novac sa posebne budžetske linije. Tako građani u stvari dva puta plaćaju da bi gledali TV reklame, novinske oglase, bilborde i masovne mitinge, samo što se u jednom slučaju kao izvor prihoda navodi budžet, a u drugom tzv. „sopstvena sredstva“ – a u stvari novac koji takođe potiče iz budžeta. Podsećamo da su neizbornu 2015. godinu, prema finansijskim izveštajima parlamentarne stranke završile sa viškom od oko 500 miliona dinara, što se u najvećem delu odnosi na SNS (425 miliona) i PUPS (65). Značajan deo ovih sredstava je iskorišćen za potonju izbornu kampanju („sopstvena sredstva“ su navedena kao izvor prihoda za koaliciju oko SNS na parlamentarnim izborima u iznosu od 351 miliona dinara, a kod svih stranaka 389 miliona). Na osnovu svega navedenog, naša organizacija smatra da je neophodno što pre izmeniti Zakon i da bi u kontekstu tih izmena trebalo uspostaviti model koji bi između ostalog otklonio i sadašnje nelogičnosti u sistemu finansiranja partija iz budžeta.

Vesti