Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Politički uticaj na javna preduzeća i medije

Glavni cilj donošenja novog Zakona o javnim preduzećima - profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima i njihova departizacija - nije ostvaren, zaključak je istraživanja "Politički uticaj na javna preduzeća i mediji". Predstavnici Transparentnost Srbija, prof Vladimir Goati, Nemanja Nenadić i Zlatko Minić predstavili su 15. septembra rezultate istraživanja na konferenciji u Medija centru. 

TS Zakonao JP kznU istraživanju je analizirana profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima, kroz izbor direktora i nadzornih odbora, transparentnost njihovog rada, kao i odnos javnih preduzeća sa medjima, gde su posmatrani troškovi za oglašavanje, sponzorstva i donacije i prateća obrazloženja. 

Iako je zakonski rok za okončanje konkursa za izbor direktora istekao u martu 2017, pola godine kasnije, na čelu gotovo svih posmatranih republičkih preduzeća su bili vršioci dužnosti. Rukovodioci lokalnih javnih preduzeća su mahom postavljeni na konkursima 2013, kada su u lokalnim medijima jasno identifikovani kao "stranački kandidati". U nadzornim odborima 29 od 30 posmatranih javnih preduzeća sede članovi za koje se iz dostupnih biografija ne može ustanoviti da li su kvalifikovani, ili je čak jasno da ne ispunjavaju zakonske uslove.

Transparentnost je oblast u kojoj je ostvaren napredak, postepen, tokom prethodnih 18 meseci, barem na posmatranom uzorku, na šta je uticalo i naše istraživanje. Tako, na početku posmatranja samo jedno od 30 javnih preduzeća (JP) je imalo objavljeno sva dokumenta i informacije koji su po Zakonu obavezni (planovi, izveštaji, biografije itd). Nakon brojnih dopisa koje smo upućivali javnim preduzećima i njihovim osnivačima, na kraju monitoringa sve obaveze ispunjava osam preduzeća, a kod još desetak uspostavljen je sistem redovnog objavljivanja, ali se sa pojedinim dokumentima kasni. TS je upozorila skupštine opština da neka lokalna javna preduzeća nemaju ni sajt, a resorno ministarstvo smo pozvali da ukažu svim jedinicama lokalne samouprave na zakonske obaveze i propisane kazne.

Što se tiče odnosa sa medijima, kod nekoliko javnih preduzeća je utvrđeno da su zaključivala ugovore sa medijima radi praćenja aktivnosti preduzeća, ili sponzorske ugovore. S obzirom na to da su pojedina javna preduzeća ignorisala zahtev da za potrebe istraživanja dostave ugovore, nije moguće doneti celovit zaključak o raširenosti pojava koje odstupaju od propisa i medijskih standarda. Međutim, čak i u dobijenim ugovorima, pronađeno je nekoliko slučajeva da su mediji prihvatali obaveze koje mogu narušiti nezavisnu uređivačku politiku.

Nalazi istraživanja ukazuju na potrebu da se zakonske norme preciziraju i dopune. Ukazujemo takođe da još uvek nije donet podzakonski akt koji treba da omogući odgovarajuću naknadu za stručnjake koji bi vodili javna preduzeća, iako je prošlo godinu dana od isteka roka. Nije usvojen ni akt koji treba da uredi stručno usavršavanje predsednika i članova nadzornih odbora u oblasti korporativnog upravljanja. Međutim, ni jedna promena propisa ne može da nadoknadi ono što je bilo glavna prepreka sprovođenju i ovog i prethodnog Zakona o javnim preduzećima – nedovoljna volja da se norme sprovedu u delo. 

Statistički nalazi istraživanja (stanje na početku septembra 2017):

Kršenja Zakona, nepravilnosti ili nepostojanje dokaza da je Zakon poštovan:

  • U 28 slučajeva nepravilnosti su pronađene u vezi sa direktorima i izborom direktora. U 15 slučajeva istekao je rok za okončanje konkursa za izbor direktora; u sedam slučajeva mandat vršioca dužnosti direktora traje duže od zakonskog maksimuma od 12 meseci; u dva slučaja „v.d. stanje" traje duže od zakonskog maksimuma uz "rotiranje" v.d. direktora; u dva slučaja sporno je da li direktor ili v.d. direktora ispunjava (ili je ispunjavao) zakonske uslove za tu funkciju; u dva slučaja sporno je trajanje mandata direktora postavljenih 2012. godine.
  • Od 30 posmatranih preduzeća, u samo dva su direktori izabrani u skladu sa odredbama novog Zakona o javnim preduzećima, a u 11 su izabrani pre stupanja novog Zakona na snagu. U dva preduzeća još uvek su na čelu direktori postavljeni 2012. godine, pre stupanja na snagu prethodnog Zakona (u tim JP konkursi nisu raspisivani do 2017, uprkos tome što je to po prethodnom Zakonu moralo da se učini još u junu 2013). Na čelu 14 JP se nalaze vršioci dužnosti direktora. Jedno preduzeće je ugašeno tokom istraživanja.
  • Od posmatranih 30 JP, kod 29 su utvrđene nepravilnosti u vezi sa sastavom nadzornih odbora, odnosno sa ispunjavanjem zakonskih uslova za članove NO. Sporne su kvalifikacije za jednog do četiri člana NO. U većini slučajeva TS je na osnovu dostupnih biografija ili dostavljenih podataka utvrdila da članovi NO ne ispunjavaju zakonske uslove (najčešće je to „najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća" ili „pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje"), dok u nekim situacijama, na osnovu dostavljenih i objavljenih dokumenata nije bilo moguće sa sigurnošću utvrditi da li su uslovi ispunjeni.

 

PolitickiUticajlogoPreporuke za unapređenje propisa i prakse rada javnih preduzeća

Direktori

  • Izmenama Zakona o javnim preduzećima bi trebalo ograničiti trajanje „v. d. stanja“, određivanjem maksimalnog vremena koje sme da protekne između razrešenja direktora i okončanja konkursa za izbor novog;
  • Izmenama Zakona o javnim preduzećima predvideti obavezu da se svi podaci koji su od značaja za ocenu zakonitosti procesa izbora direktora i utemeljenosti odluke o izboru učine javnim, kako na sajtu javnog preduzeća, tako i na sajtu osnivača. I pre promene Zakona, treba uspostaviti ovu praksu;
  • Svaki novi konkurs organizovati efikasno, propratiti ga kampanjom koja će da ohrabri kvalitetne kandidate da se prijave, a javnost i kandidate pravovremeno obavestiti o svim bitnim pitanjima;
  • Vlada i drugi osnivači javnih preduzeća, političari, ali i mediji treba da prekinu praksu promovisanja vršilaca direktora javnih preduzeća. Naročito su sporne situacije kada se jedan vršilac dužnosti menja drugim bez obrazloženja, a to se predstavlja kao funkcionisanje sistema odgovornosti;

 

 

Nadzorni odbori

  • Izmenama Zakona o javnim preduzećima, autentičnim tumačenjem Narodne skupštine ili mišljenjem Ministarstva privrede precizirati šta će se smatrati „iskustvom u oblasti poslovanja javnog preduzeća“, što je jedan od uslova za izbor članova nadzornih odbora. Uslov bi trebalo da se odnosi na prevashodne delatnosti JP;
  • Osnivači treba da preispitaju ispunjenost uslova za članove nadzornih odbora JP, da objave podatke koji dokazuju kvalifikovanost i da razreše članove koji ne ispunjavaju uslove;
  • Izvršiti analizu rezultata rada nadzornih odbora i preispitati njihovu ulogu pri sledećoj izmeni Zakona o javnim preduzećima. Naročito je bitno naglasiti da njihova uloga nije samo praćenje finansijskih rezultata, već ostvarivanje primarne uloge JP u zadovoljavanju potreba građana;
  • Preispitati uslove za izbor članova nadzornih odbora, postaviti ih tako da obuhvate širi dijapazon stručnosti (npr. da najmanje jedan član poznaje svaku oblast poslovanja JP, najmanje jedan korporativno upravljanje, da svi imaju iskustvo u upravljanju ili nadzoru, da svi moraju da pohađaju obuke) i zatim izvršiti izbor novih nadzornih odbora u svim preduzećima;

 

Transparentnost

  • Vlada, drugi osnivači javnih preduzeća, resorna ministarstva, novoosnovana Vladina Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu treba da utiču na to da sva javna preduzeća naprave internet prezentacije, da na njima objave sve obavezne podatke iz Zakona o javnim preduzećima, ali i druge informacije potrebne korisnicima njihovih usluga;
  • Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja obezbediti da sva javna preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu izrađuju informatore o radu i obezbediti poštovanje ovih pravila nadzorom upravne inspekcije (sadašnji zakon), odnosno Poverenika za informacije (izmenjeni zakon);
  • Primeniti kaznene norme Zakona o javnim preduzećima, naročito u vezi sa kršenjem pravila o javnosti rada, podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane resornog ministarstva. Primeniti i druge vrste sankcija (pokretanje postupaka za razrešenje zbog upornog kršenja pravila);

 

Oglašavanje, donacije, sponzorstva

  • Preispitati efekte i nanovo definisati politiku i pravila u oblasti donacija i sponzorstava, i to za sva javna preduzeća, a ne samo ona koja se finansiraju iz budžeta, jer je u svakom slučaju reč o preduzećima koja koriste značajne javne resurse;

Urediti detaljnije i doslednije odnose javnih preduzeća sa medijima i oglašavanje u medijima, u okviru izmena Zakona o javnim nabavkama, Zakona o javnim preduzećima, medijskih propisa ili Zakona o oglašavanju;