Dopis poslanicima - Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima
Transparentnost Srbija uputila je svim poslaničkim grupama dopis povodom rasprave o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Prenosimo dopis u celini:
Poštovani narodni poslanici,
u dnevni red današnje sednice Narodne skupštine, kao prva tačka, uvršten je Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Transparentnost Srbija je u jučerašnjem saopštenju za javnost upozorila da je odluka Vlade da usvoji „leks specijalis u vezi sa kreditima u švajcarskim francima, kako bi se on potom, po hitnom postupku, našao u skupštinskoj proceduri“ , u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o državnoj upravi i preporukama Grupe zemalja za borbu protiv korupcije.
Pregovori koje je Ministarstvo finansija vodilo sa udruženjima korisnika ovih kredita i bankama ni u kom slučaju se ne mogu smatrati valjanom zamenom za javnu raspravu. Odsustvo javne rasprave se ne može pravdati ni time što, prema rečima ministra Malog , zakonski tekst predstavlja „kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana“ - udruženja, banaka, i države. Naime, pored legitimnih interesa dužnika koji su u nevolji zbog porasta vrednosti franka, i banaka koje su im davale kredite, „leks specijalis“ će se izvesno odraziti na interese drugih građana, kroz izdvajanje oko 100 miliona evra iz budžeta, uticaj na kreditnu politiku banaka, cene na tržištu nekretnina i na brojne druge načine. Građani su, međutim, lišeni mogućnosti da svojim predlozima utiču na odredbe zakona.
Pravila o javnim raspravama iz Zakona o državnoj upravi i Poslovnika Vlade, što bi trebalo da obavezuje i Ministarstvo finansija, nalažu da se organizuje javna rasprava u pripremi novih zakona. Ovakve rasprave se bez izuzetka moraju organizovati kada se zakonom „bitno menja pravni režim u jednoj oblasti“, kao i onda kada se „uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost“. Očigledno je da je javna rasprava o nacrtu ovog zakona bila obavezna po oba kriterijuma, i da se ona morala obaviti pre nego što je tekst iznet pred Vladu.
Ovo nije jedini slučaj nepoštovanja propisa o javnim raspravama, ali je svakako jedan od najdrastičnijih, s obzirom na stepen interesovanja javnosti za materiju koju zakon uređuje, finansijske posledice i bitno sužene mogućnosti da se, zbog rasprave u hitnom postupku, sadržina zakona i moguće posledice njegove primene temeljeno razmotre makar u Narodnoj skupštini. Stoga smo se opredelili za to da vam se svim poslaničkim grupama obratimo i na ovaj način. Inače, detaljnije informacije o pravnom okviru za javne rasprave u Republici Srbiji i nalaze naše organizacije o primeni tog pravnog okvira u 2018, možete preuzeti sa naše veb prezentacije .
U konkretnom slučaju, predlog zakona koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini ne sadrži uopšte osvrt na to da li su i sa kime obavljene konsultacije u vezi sa izradom zakonskog teksta. U obrazloženju se, međutim, nalaze neke očigledno netačne ili neobrazložene tvrdnje. Tako se u okviru „analize efekata propisa“, na pitanje „na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu“, odgovara da će „rešenja pre svega pozitivno uticati na korisnike definisane ovim zakonom“, dok se uopšte ne razmatra pitanje uticaja na druga lica. U okviru procene iznosa finansijskih sredstava koja će biti potrebna za sprovođenje zakona, navodi se da će „ukupan efekat ovog zakona na budžet Republike Srbije iznosi do 11.686.680.000,00 dinara.“ Imajući to u vidu, očigledno je da će za isti iznos biti na šteti ostvarivanje nekih drugih javnih interesa koji se finansiraju iz budžeta, pa je u tom smislu pomenuta „analiza efekata zakona“ očigledno nepotpuna. Pored toga, imajući u vidu mogućnost da se odredbe ovog zakona protumače kao stavljanje građana u neravnopravan položaj (npr. onih koji su ranije konvertovali svoje kredite), odnosno stavljanje banaka u neravnopravan položaj (u zavisnosti od toga koliko su kredita odobravali sa valutnom klauzulom u CHF), kao i činjenicu da se u vezi sa ovim ugovorima vode mnogi sudski sporovi, obrazloženje predloga zakona, u pogledu posledica njegove primene, u najmanju ruku je nepotpuno.
Nisu ništa manje bitne ni posledice odstupanja pravila o javnim raspravama po međunarodni ugled Srbije u antikorupcijskim organizacijama. Naime, Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), koju je ustanovio Savet Evrope, još 2015. je obavezala Srbiju da „razvije pravila o javnim raspravama i unapredi njihovu primenu u praksi“. Republika Srbija ovu preporuku nije ispunila ni posle gotovo četiri godine. Naprotiv, u martovskom izveštaju sa plenarne sednice GRECO, između ostalog se ističe da „nisu uvedene nikakve zaštitne mere kako bi se ograničila upotreba hitnog postupka“ . Upućivanje ovog predloga zakona u Skupštinu bez prethodno sprovedene javne rasprave i zahtev da se o problemu starom duže od decenije raspravlja po hitnom postupku, predstavljaju pokazatelj da Srbija neće ispuniti preporuke GREKO ni u trećem dobijenom roku – do kraja 2019.
Imajući sve to u vidu, pozivamo vas da ovaj predlog zakona vratite predlagaču (Vladi Republike Srbije), da zatražite da se o njemu održi javna rasprava pre nego što bude ponovo upućen na razmatranje narodnim poslanicima.