Oportunitet kao izgovor za (ne)postupanje tužilaštva u politički osetljivim slučajevima

• 

Propisana kao mogućnost tužioca da rastereti sudove, primena načela oportuniteta godinama služi da praktično amnestira pojedince. Prema analizi novinara Insajdera, u najmanje pet slučaja u kojima su kao osumnjičeni bili označeni visoki javni funkcioneri, primenjeno je načelo oportuniteta, odnosno odlukom tužioca je obustavljen postupak. Tako su tužilaštva ranije odbacila prijave protiv ministra Siniše Malog i bivšeg direktora Resavice Stevana Dželatovića zbog neprijavljivanja imovine, direktora Skijališta Srbije Dejana Ćike zbog nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu kao i funkcionera Jagodine zbog sumnje u nenamensko trošenja tri miliona evra.

Načelo oportuniteta u Srbiju je uvedeno Zakonikom o krivičnom postupku koji je stupio na snagu 28. marta 2002. Od tada do danas pretrpeo je brojne izmene, a ideja zakonodavca bila da se tužiocu da mogućnost da u slučaju lakših krivičnih dela u kojima je javni interes ugrožen u manjoj meri odustane od gonjenja. Okrivljeni tada uplaćuje novac u humanitarne svrhe ili prihvata društveno koristan rad.

Razlog uvođenja ovog instituta je efikasnost i ubrzavanje pravosudnih postupaka, a njegovom primenom pojedincima se ne registruju prestupi odnosno ne kreiraju dosijei.

Oportunitet zapravo znači da umesto suđenja za delo koje se sumnja da je pojedinac počinio, svoj dug prema državi može ispuniti i uplatom novca u humanitarne svrhe ili dobrotvornim radom.

Prema podacima koje je Republičko javno tužilaštvo dostavilo Insajderu, načelo oportuniteta se sve više primenjuje, pa je tako 2011. institut odlaganja krivičnog gonjenja primenjen u odnosu na 8.060 lica, da bi četiri godine kasnije 2015. taj broj bio višestruko veći, odnosno 21.400 lica.

Samo u prošloj godini, prema istim podacima, mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja iskoristilo je 18.251 lica.

Dok Republičko javno tužilaštvo, kako tvrdi u odgovoru Insajderu, ne poseduju evidenciju o kojim se krivičnim delima radi prilikom primene oportuniteta, Udruženje javnih tužilaca objavilo je 2017. studiju u kojoj su naveli da se najveći broj predmeta u kojima je primenjen oportunitet ticao krivičnih dela ugrožavanje javnog saobraćaja i krađa.

Ipak, da nisu u pitanju samo ta krivična dela vidi se na sledećim primerima koje je analizirao Insajder.

Među njima su, kako je ranije otkrio Insajder, i gradski i čelnici javnih preduzeća i institucija u Jagodini protiv kojih je Državni revizor podneo krivične prijave i to zbog sumnji da su nenamenski potrošili oko tri miliona evra iz gradske kase.

Nadležni tužilac je u ovom slučaju odlučio da ne pokrene postupak i osumnjičenim rukovodiocima naložio da u humanitarne svrhe uplate oko 4.200 evra, što je čak 700 puta manja novčana kazna od sume za koju se sumnja da je nenamenski potrošena.

Gde je i kako otišlo tri miliona evra nije uopšte tada utvrđivano jer je primenom oportuniteta tužilac krivične prijave državnog revizora odbacio.

Oportunitet i za neprijavljivanje imovine funkcionera

Osim prijava koje je podneo Revizor, tužilaštva su ranije odbacivala i prijave Agencije za borbu protiv korupcije i to protiv pojedinih visokih javnih funkcionera.

Naime, nakon što je Više javno tužilaštvo predmet aktuelnog ministra finansija Siniše Malog odbacilo tvrdeći da nema osnova za pokretanje postupka, slučaj je preuzelo Prvo osnovno tužilaštvo i to samo da proveri da li je Mali prijavio svoju imovinu u skladu sa zakonom ili ne.

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 72. propisuje da će se "funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina".

Kako je predviđena kazna zatvora bila do pet godina, Prvo osnovno tužilaštvo nakon nekoliko meseci vođenja postupka odlučilo je da sklopi nagodbu sa Sinišom Malim.

Tada je tužilac obustavio krivični postupak, a Siniša Mali za to uplatio 200.000 dinara u humanitarne svrhe.

Krivični postupak obustavljen je u oktobru prošle godine i u slučaju Stevana Dželatovića, nekadašnjeg direktora JP za podzemnu eksploataciju uglja.

Kako je tada u odgovoru Insajderu navelo Osnovno javno tužilaštvo u Despotovcu, protiv Dželatovića se vodio postupak za krivično delo neprijavljivanja i davanja lažnih podataka o imovini, ali je i u njegovom slučaju primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja.

„Prijava je odbačena nakon što je Stevan Dželatović dostavio dokaz Tužilaštvu o uplati 250.000 dinara u korist računa za oportunitet“, rekli su u tužilaštvu.

Iako zakonodavac predviđa da će tužilac prilikom primene oportunita u obzir uzeti i raniju osuđivanost osumnjičenog, zanimljivo je da se u slučaju Dželatovića tužilac odlučio za oportunitet iako je sam Dželatović bio hapšen u aprilu 2017, jer je, kako je tada saopšteno, tražio i primio mito od 30.000 evra od Vidojka Morarevića, čijem je ocu "Resavica" dugovala 300.000 evra. Dežalatović se u tom slučaju nagodio sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i pred Specijalnim sudom je u avgustu 2017. osuđen na kaznu od dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od oko 6,2 miliona dinara.

Oportunitet je primenjen i u slučaju Seada Ljajića, direktora Ekonomsko - trgovinske škole iz Novog Pazara. Protiv njega je Osnovno javno tužilaštvo u tom gradu odbacilo krivičnu prijavu koju je podnela Agencija zbog neprijavljivanje imovine ili davanja lažnih podataka o imovini.

Kako je Insajderu tada rečeno, Ljajić je bio u obavezi da uplati svega 50.000 dinara „u humanitarne svrhe na ime Vlade Srbije“.

I u slučaju Pančićevog vrha obustavljen postupak uplatom od 150.000 dinara

Uplatom 150.000 dinara u humanitarne svrhe, odbačena je i krivična prijava Ministarstva građevinarstva protiv direktora Skijališta Srbije Dejana Ćike zbog priključivanja nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu na vodu i struju.

Kako je otkrio Insajder u serijalu Vrh bezakonja, JP Skijališta Srbije su investitorki nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu Snežani Mitković omogućila da koristi vodu i struju sa njihove mreže, što je prema zakonu krivično delo. Zahvaljujući tome u nelegalnom objektu mesecima je nesmetano radio i restoran. Skijališta Srbije vodu i struju nisu isključila čak ni nakon što je izdato rešenje o rušenju objekta, već su naprotiv, uredno dostavljali investitorki račune za struju i priključenje na mrežu.

Uprkos svemu ovome, Osnovno javno tužilaštvo je ovaj postupak, nakon primene oportuniteta i nagdobe sa Ćikom, obustavilo.

Svi ovi slučajevi bili su u centru pažnje javnosti, a zajedničko im je i da su u svi osumnjičeni javni funkcioneri, pa se otvoreno može postaviti pitanje opravdanosti primene načela oportuniteta.

Naime, iako je u pitanju diskreciona odluka postupajućeg tužioca, pitanje je da li primenom oportuniteta u ovim slučajevima osnovna svrha tužilaštva u odbrani javnog interesa postignuta ili su se postupajući tužioci samo odlučili za lakši metod.