Nemanja Nenadić za Novi magazin: Male promene nisu reforma

Veliki obrt je to što smo najzad dobili priznanje da se stvari moraju rešavati izmenama zakona, ali ne valja što su te izmene parcijalne. Predviđene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti daleko su od dovoljnih da se reše problemi koji su odavno poznati domaćoj javnosti, a i na koje su ukazivali međunarodni posmatrači, kaže u intervjuu za Novi Magazin Nemanja Nenadić

Posle serije razgovora na Fakultetu političkih nauka (FPN) o izbornim uslovima i mogućim promenama do redovnih parlamentarnih izbora na proleće, a svakako i u svetlu najavljenog bojkota dela opozicije, Vlada Srbije je usvojila zaključke vezane za tzv. funkcionersku kampanju i uređivanje biračkih spiskova. Takođe, urađen je i Nacrt izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se preciziraju nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije u kontroli finansijskih tokova kampanje. Ključno pitanje je, naravno, koliko su predložene zakonske izmene, kao i najave drugih korekcija, dalekosežne i primenljive i koliko će zaista promeniti izborne uslove i ambijent koji se iz vizure dela javnosti, opozicije i analitičara, ali i međunarodne zajednice prosto formulišu kao nefer ili nepošteni, svakako neravnopravni za takmace.

Transparentnost Srbija već dugo upozorava na anomalije izbornog procesa, pa programski direktor TS Nemanja Nenadić za Novi magazin objašnjava šta se posle jedne runde dijaloga – a u susret ovonedeljnoj, uz posredovanje Dejvida Mekalistera i evropskih parlamentaraca – može realno očekivati. Novi magazin uz ovaj razgovor u posebnom prilogu objavljuje i predlog mera za “unapređenje izbornog procesa” posle letošnjih okruglih stolova, a za Nenadića je prvo pitanje vezano za izmene finansiranja političkih aktivnosti koje je Transparentnost već ocenila nedovoljnim.

*Šta Nacrt zakona o finansiranju donosi, a šta ne, a trebalo je?

U dijalozima koji su počeli letos naša osnovna teza bila je da ne vredi mnogo pričati o promenama u izbornom ambijentu ako to neće podrazumevati i izmene zakona i moram da kažem da u početku uopšte nije bilo vidljivo da vladajuće stranke žele da menjaju bilo koji zakon već su to htele da rade kroz praksu i podzakonske akte. Veliki obrt je to što smo najzad dobili priznanje da se stvari moraju rešavati izmenama zakona, ali ne valja što su te izmene parcijalne. Predviđene izmene Zakona o finansiraju političkih aktivnosti daleko su od dovoljnih da se reše problemi koji su odavno poznati domaćoj javnosti, a i na koje su ukazivali međunarodni posmatrači.

Konkretno, dobro je što će Agencija za borbu protiv korupcije konačno dobiti neku obavezu, imamo prilično korisnu meru kojom se Agenciji propisuje rok u kojem mora da postupi po prijavama koje se odnose na nezakonito finansiranje izborne kampanje, ali ostaje obilje drugih stvari koje bi trebalo rešiti. Na primer, trebalo bi izmeniti i pravila o budžetskoj raspodeli sredstava za izbornu kampanju. Sredstva koja se dodeljuju nisu dovoljna za iole ozbiljnu i razumnu kampanju, posebno na lokalnom nivou, a postoji i prilično velika nesrazmera u startnim pozicijama između manjih i većih stranaka, pogotovo između parlamentarnih i onih koje ulaze u trku izvan parlamentarnog statusa.

U drugim odredbama trebalo bi precizirati obaveze Agencije i za postupanje po službenoj dužnosti, dakle šta sve moraju da urade, ne samo šta mogu kada kontrolišu finansijske izveštaje stranaka, u kom roku treba da postupe, u kom roku da pokrenu prekršajne i druge postupke, objave saopštenja i izveštaje. Često se iz Agencije čuje da je rok zastarevanja od pet godina dovoljno dug i da se postupci mogu pokrenuti na vreme, ali tako dug rok obesmišljava postupak.

*To je više od trajanja redovnog izbornog ciklusa!

Da, treba propisati preciznije obaveze i rokove.

*Šta je još važno predloženo?

Kad je reč o izbornim zakonima, recimo, ako se prihvati, Republička izborna komisija će objavljivati originalne zapisnike o rezultatima glasanja, ali u principu nismo zadovoljni i ne možemo biti zadovoljni jer na mnoge predloge nismo dobili čak ni odgovor da li su prihvatljivi ili ne. Mislim da su i ovom prilikom odabrane stvari kojima vlast želi da se bavi, a ne sveobuhvatna reforma koja je od značaja za izbornu materiju. Recimo, mislim da je važno da se otvori i pitanje državnog oglašavanja jer ono u praksi služi kao jedan od kanapa za kupovinu uticaja u medijima, a ima još mnogo pitanja koja treba staviti na dnevni, red sem minimuma koji je sada stavljen na sto. Takođe, mi smo i ranije predlagali da se u dokazivanju krivičnih dela u ovoj materiji koristi finansijska forenzika ili, kao kod dela organizovanog kriminala i korupcije, tajni nadzor ili ubačeni saradnici.

*Kod kupovine glasova, na primer?

To je posebno krivično delo davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem i na listi je onih kojima se bave tužilaštva koja su zadužena za organizovani kriminal i korupciju, ali nije dopušteno da se koriste posebne dokazne radnje.

*Vlast govori da su oni prethodni “žuti” doneli izborne zakone, pa javnosti promiče da je 2014. promenjeno pravilo o korišćenju budžetskih sredstava koja dobijaju parlamentarne stranke. Konkretno, dopušta im se da novac dat za druge namene koriste za kampanju. To se ne menja?

Ne menja se u ovim predlozima. Inače, 2014. je izmenjen iznos sredstava za kampanje, koji je praktično bio veliki, ali nije pravilno što se novac dodeljen za finansiranje redovnog rada – a to je sve sem kampanje – može koristiti za kampanju. Sistem ni pre toga nije funkcionisao kako treba, a praktična posledica je da stranke kojima ostaje najviše novca van izbornog perioda taj novac upumpavaju u kampanju i tako se stvara još veća razlika između njih i posebno onih koji nemaju prava na ta sredstva – novih izbornih aktera. Među parlamentarnim strankama je važno koliko imaju poslanika, recimo, godinama je SRS imao najviše novca po tom osnovu.

*Ima li Agencija kapacitete da radi veći obim posla, posebno kontrolu finansiranja političkih stranaka u kampanji?

Interni resursi nisu naročito veliki, ali Agencija ima zakonsku mogućnost koju nedovoljno koristi, a to je da za kontrolu angažuje dodatne ljude. Oni su dosad to tumačili samo kao mogućnost da prikupljaju informacije preko terenskih posmatrača tokom kampanje, ali mogu i nakon kampanje da angažuju dodatne resurse. Problem kapaciteta je lako rešiv, ali ponavljam, postoji mnoštvo drugih odredaba zakona koje bi trebalo precizirati kako bi ta kontrola bila efikasnija, a na kraju za one koji krše zakon treba preciznije formulisati krivičnu odgovornost, koja i sada postoji, ali se u praksi ne primenjuje.

Transparentnost Srbija je dala konkretan predlog kako to krivično delo preformulisati i predlog da se može ispitati i korišćenjem posebnih dokaznih radnji.

*To se odnosi i na javne funkcionere i direktore javnih preduzeća i službi

Krivična odgovornost, kad je reč o finansiraju kampanje i zloupotrebi javnih funkcija, odnosi se i na ljude koji su zaduženi za finansiranje unutar stranaka i na one koji bi želeli da daju neke skrivene donacije, dakle da utiču na politički život, a da se to ne vidi, ili na donacije u prekomernom iznosu. Naravno, postoje i neka druga krivična dela koja se mogu primeniti za ljude koji zloupotrebljavaju javne funkcije za političku promociju.

*Funkcionerska kampanja je godinama u vašoj žiži.

Vlada je donela neke zaključke koji se odnose na tu materiju, ali oni time zapravo podsećaju funkcionere na nešto što je već zakonska obaveza, da moraju da naglase u kom svojstvu nastupaju, da ne mogu da koriste javne resurse. Kao bilo koji podsetnik to je korisno zaboravnima, ali naš glavni problem su situacije u kojima javni funkcioneri kreiraju događaje tako da padnu u doba kampanje, i to zovu redovnim poslom iako im je cilj – ili posledica, svejedno – pojavljivanje u informativnim programima medija.

Mi funkcionersku kampanju sistematski pratimo niz godina i vidimo da je ona na svakim izborima zastupljena do te mere da su njeni efekti veći nego bilo koje plaćeno oglašavanje, neko može da investira milione evra u plaćene oglase, bilborde, sve će to imati manje efekta nego što će imati pojavljivanje javnih funkcionera u udarnim minutima informativnih programa televizija. Srbiji je neophodno da uredi pitanje promotivnih aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje, ali i inače.

Naš predlog je da se one u toku izborne kampanje svedu na ono što je zakonski minimum; tamo gde postoje zakonske obaveze da ministar, direktor javnog preduzeća, predsednik Republike urade nešto, nije sporno, neka urade iako je kampanja, ali ono što nije zakonska obaveza niti je deo uobičajene tradicije ili međunarodnih obaveza, ne mora taj funkcioner da radi i nema potrebe da se na taj način postiže dodatna vidljivost stranaka koje su s njim povezane.

*Mediji su, posebno njihova praksa u izbornim kampanjama, identifikovani kao jedan od najvećih problema, javni servis, REM, posebno.

Pitanje medijskih zakona ostalo je netaknuto iako slično kao u slučaju Agencije REM ima brojna ovlašćenja, ali ne i obavezu da ih radi. Može neko reći da je stvar u personalnim rešenjima, ali to nije važno sve dok ne postoji precizna zakonska obaveza šta moraju da kontrolišu i u kom roku izveštavaju o nalazima u vezi s postupanjem televizijskih stanica u kampanji i šta sve Izveštaj mora da sadrži. Nema razloga da se čeka okončanje izbora, na primer o reklamnim blokovima, dužini priloga u informativnim emisijama, zastupljenosti kandidata i, posebno važno, jesu li svi izborni subjekti imali iste uslove oglašavanja u pogledu cene i rokova plaćanja.

*Šta su posle letošnjih okruglih stolova i nove runde dijaloga u parlamentu vaša očekivanja za naredne izbore u pogledu izbornih uslova i kampanje? I jeste li dobili poziv za ovonedeljnu sesiju u parlamentu?

Nismo još dobili poziv (ponedeljak), ali verujem da hoćemo za deo, posebno za sesiju o finansiranju. Videćemo... U principu, ukoliko izmene budu usvojene, neke stvari će se popraviti, kao u primeru Agencije za borbu protiv korupcije i obaveze da ispitaju prijave o kršenju pravila za finansiranje. Međutim, nema nekog sveobuhvatnog zahvata koji bi pružio garancije da će se stanje promeniti u ukupnosti, stvari koje bi garantovale dugotrajniji rezultat nego što je domet kratkoročnih mera i ograničenog pristupa u reformama.

*Vidite li nameru vlasti da izborne uslove izmeni nabolje?

Postoji spremnost da se zadovolji neki minimum, posebno zahteva međunarodnih organizacija, međutim tu dolazimo na drugi teren i pitanje šta je prihvatljiv minimum?

Važno je da se taj minimum ne postavi previše nisko. U tom smislu važno je da, recimo u finansiraju kampanje, stignu i jasne poruke međunarodnih organizacija, pre svega OEBS i EU, odnosno ODIHR i evropske komisije. I bilo bi dobro da njihove stavove o predloženim izmenama dobijemo i pre izbora.