Zastarelost kao sigurno utočište od krivične odgovornosti
Datum kreiranja: subota, 22 februar 2014
Presuda Apelacionog suda kojom je obustavljen postupak protiv bivšeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, treba da bude ozbiljna opomena svima koji osmišljavaju borbu protiv korupcije u Srbiji.
Ne sporeći zakonitost konkretne odluke Apelacionog suda, ostaje činjenica da je ova odluka još jedan bolan podsetnik na to da je broj ispitanih sumnji i pokrenutih optužnica za ogromne zloupotrebe službenog položaja počinjene u periodu 1990-2000 bio izuzetno mali a da je broj osuđenih za te zloupotrebe zanemarljiv.
To je očigledno posledica odsustva famozne „političke volje“ da se slučajevi istraže do kraja, ali i neuspelih reformi policije i pravosuđa. Imajući u vidu da i brojni slučajevi zloupotreba koji su se dogodili u ovom milenijumu čekaju sudski epilog i realnu mogućnost da se i oni okončaju na isti način kao i slučajevi iz poslednje decenije prošlog veka, smatramo da treba što pre otvoriti raspravu o izmenama Krivičnog zakonika i povećanju roka za nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, makar za slučajeve najtežih oblika korupcionih krivičnih dela.
Takođe smatramo da svaki slučaj nastupanja zastarelosti krivičnog progona za ozbiljna krivična dela, bilo da je reč o korupciji ili nečemu drugom, mora da ima za posledicu utvrđivanje individualne odgovornosti u pravosudnim institucijama, policiji ili u drugim organima koji su bili dužni da sa njima sarađuju.
Ne sporeći zakonitost konkretne odluke Apelacionog suda, ostaje činjenica da je ova odluka još jedan bolan podsetnik na to da je broj ispitanih sumnji i pokrenutih optužnica za ogromne zloupotrebe službenog položaja počinjene u periodu 1990-2000 bio izuzetno mali a da je broj osuđenih za te zloupotrebe zanemarljiv. To je očigledno posledica odsustva famozne „političke volje“ da se slučajevi istraže do kraja, ali i neuspelih reformi policije i pravosuđa. Imajući u vidu da i brojni slučajevi zloupotreba koji su se dogodili u ovom milenijumu čekaju sudski epilog i realnu mogućnost da se i oni okončaju na isti način kao i slučajevi iz poslednje decenije prošlog veka, smatramo da treba što pre otvoriti raspravu o izmenama Krivičnog zakonika i povećanju roka za nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, makar za slučajeve najtežih oblika korupcionih krivičnih dela.
Takođe smatramo da svaki slučaj nastupanja zastarelosti krivičnog progona za ozbiljna krivična dela, bilo da je reč o korupciji ili nečemu drugom, mora da ima za posledicu utvrđivanje individualne odgovornosti u pravosudnim institucijama, policiji ili u drugim organima koji su bili dužni da sa njima sarađuju.
