Izveštaj Saveta o Fondu za razvoj i medijski prijem
Datum kreiranja: četvrtak, 31 jul 2014
Vladin Savet za borbu protiv korupcije objavio je "Analizu političkog uticaja u radu Fonda za razvoj". Jednako zanimljivo kao i sam izveštaj je ono što su mediji odabrali da objave.
Da vidimo šta u analizi piše: Od ukupno 11 stranica, na prve 3,5 se prepričava pravni okvir za rad Fonda. Na sledeće tri stranice se objašnjava da Fond nije ostvario svrhe zbog kojih je osnovan što se ilustruje time da je novac dodeljen firmama koje su uglavnom iz Beograda (t.j. da nije podstaknut regionalni razvoj), i da su u najvećem broju slučajeva finansirane uslužne delatnosti a ne proizvodnja. Tu se navode i "zvučna" imena vlasnika preduzeća (Mišković i drugi). Jedna stranica posvećena je izveštajima revizora iz 2010 i 2011, koji su od ranije poznati.
Naredne dve stranice donose nešto što je suštinski novo: primer postupanja Fonda u jednom konkretnom slučaju, kada je, prema dokumentu koji je dostavljen Savetu, Fond povukao menice za naplatu potraživanja od firme "Beohemija", "po dogovoru" neimenovanog "savetnika Prvog potpredsednika Vlade i direktorke Fonda", što je (ako je istina), opravdano okarakterisano kao prekoračenje službenih ovlašćenja. Očigledno, ovo je razlog zbog kojeg je izveštaj prosleđen javnom tužiocu.
Na završnim stranicama se iznose zaključci i preporuke, među kojima ima i onih sistemskog karaktera (npr. da su kriterijumi za dodelu sredstava politički, što je definisano da se od unapred propisanih merila za dodelu sredstava može odstupiti na osnovu zaključka Vlade). Među konkretnim preporukama nalazi se i ona da ne treba plasirati milijardu dinara pomoći ugroženima od poplava preko Fonda.
Šta je od ovog preneto u medijima? Na mnogo mesta mogu se pročitati ocene kako je Fond pomagao bogate. S druge strane, u srpskim štampanim medijima, koji inače veliko interesovanje pokazuju za prenošenje vesti o hapšenjima i krivičnim istragama, nema ni jedne vesti u kojoj bi se pokazalo interesovanje za konkretan navedeni slučaj zloupotrebe (npr. ko su vlasnici firme kojoj je odložena naplata potraživanja, ko je savetnik PPV koji je neovlašćeno dogovarao odlaganje).
Još uvek nema ni otvaranja ključnog pitanja - da li je sam koncept Fonda za razvoj uopšte potreban? Naime, kada se stvari postave tako da se iz državnog budžeta, koji je i inače u deficitu, plasiraju krediti pod povoljnijim uslovima od tržišnih, gotovo da uopšte nije upitno da li će (političke ili neke druge) korupcije biti, već da li će ona biti otkrivena.
http://goo.gl/e9Es03
Da vidimo šta u analizi piše: Od ukupno 11 stranica, na prve 3,5 se prepričava pravni okvir za rad Fonda. Na sledeće tri stranice se objašnjava da Fond nije ostvario svrhe zbog kojih je osnovan što se ilustruje time da je novac dodeljen firmama koje su uglavnom iz Beograda (t.j. da nije podstaknut regionalni razvoj), i da su u najvećem broju slučajeva finansirane uslužne delatnosti a ne proizvodnja. Tu se navode i "zvučna" imena vlasnika preduzeća (Mišković i drugi). Jedna stranica posvećena je izveštajima revizora iz 2010 i 2011, koji su od ranije poznati.Naredne dve stranice donose nešto što je suštinski novo: primer postupanja Fonda u jednom konkretnom slučaju, kada je, prema dokumentu koji je dostavljen Savetu, Fond povukao menice za naplatu potraživanja od firme "Beohemija", "po dogovoru" neimenovanog "savetnika Prvog potpredsednika Vlade i direktorke Fonda", što je (ako je istina), opravdano okarakterisano kao prekoračenje službenih ovlašćenja. Očigledno, ovo je razlog zbog kojeg je izveštaj prosleđen javnom tužiocu.
Na završnim stranicama se iznose zaključci i preporuke, među kojima ima i onih sistemskog karaktera (npr. da su kriterijumi za dodelu sredstava politički, što je definisano da se od unapred propisanih merila za dodelu sredstava može odstupiti na osnovu zaključka Vlade). Među konkretnim preporukama nalazi se i ona da ne treba plasirati milijardu dinara pomoći ugroženima od poplava preko Fonda.
Šta je od ovog preneto u medijima? Na mnogo mesta mogu se pročitati ocene kako je Fond pomagao bogate. S druge strane, u srpskim štampanim medijima, koji inače veliko interesovanje pokazuju za prenošenje vesti o hapšenjima i krivičnim istragama, nema ni jedne vesti u kojoj bi se pokazalo interesovanje za konkretan navedeni slučaj zloupotrebe (npr. ko su vlasnici firme kojoj je odložena naplata potraživanja, ko je savetnik PPV koji je neovlašćeno dogovarao odlaganje).
Još uvek nema ni otvaranja ključnog pitanja - da li je sam koncept Fonda za razvoj uopšte potreban? Naime, kada se stvari postave tako da se iz državnog budžeta, koji je i inače u deficitu, plasiraju krediti pod povoljnijim uslovima od tržišnih, gotovo da uopšte nije upitno da li će (političke ili neke druge) korupcije biti, već da li će ona biti otkrivena.
http://goo.gl/e9Es03
