Šta je tačno prepreka nabavkama i transparentnosti u obnovi?

Jasan odgovor na pitanje iz ovog naslova ne može se naći u delovima jučerašnjeg izlaganja direktora Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, Marka Blagojevića, koje su preneli mediji.

Tako smo čuli da izgradnja kuća počinje, ali sredstvima donacija "Blic" fondacije i donatora iz Emirata, jer je to "ono što odmah može da se stavi u upotrebu". Ostalo je nedorečeno koja je razlika između ovih i drugih donacija. Sredstva bilo kojeg donatora koja se uplaćuju na račun Vlade imaju isti tretman. Možda je ovde reč o sredstvima koja donatori neposredno daruju građanima, a možda su kao poklon dati gotovi montažni objekti, a ne novac od kojeg nešto treba kupiti.

"To nam u ovom trenutku pomaže da premostimo situaciju jer novac koji imamo još ne možemo da trošimo. Procedure nisu takve da omogućavaju da se zadovolje dva ključna principa - efikasnost i transparentnost". Ako se misli na procedure iz Zakona o javnim nabavkama onda zaista postoji prepreka da se novac troši osim za najhitnije životne potrebe (npr. plaćanje hrane i privremenog smeštaja za ljude koji su ostali bez domova). Ali te prepreke nisu nerešive - potrebno je da Vlada prenese sredstva novoosnovanoj kancelariji, da Kancelarija usvoji plan nabavki i pripremi konkursnu dokumentacija za radove koje treba izvesti, a zatim da pokrene neki od postupaka koji su predviđeni zakonom. Transparentnost nije nikada problem - sve nabavke, uključujući i one koje se sprovode u pregovaračkom postupku mogu biti transparentne onoliko koliko organizator želi da ih takvima učini - objavljivanjem podataka na Portalu javnih nabavki, omogućavanjem prisustva javnosti kod pregovaranja itd.

"Nijedan od postojećih modela ne može da obezbedi i jedno i drugo, ističući da postoji nekoliko modela javnih nabavki u zakonu, međutim oni su ili dugi ili nisu u dovoljnoj meri transparentni zbog toga što su u pitanju manje sume." Čak i kada Zakon o javnim nabavkama ne nalaže da se neke informacije objave, on ne zabranjuje objavljivanje. Na primer, ne postoji obaveza naručioca da sprovodi postupak i oglašava nabavke koje su vredne manje od 400.000 dinara, ali ne postoji ni zabrana da to učini.

Ako nema prepreka za transparentnost nabavki koje se ne bi mogle lako prevazići ima li prepreka efikasnosti? Zaista, ima. To su zahtevi proceduralne prirode - da se formira komisija koja sprovodi nabavku, da se izradi konkursna dokumentacija i opiše predmet nabavke i uslovi koje izvođači radova treba da zadovolje, da se utvrde rokovi i sredstva obezbeđenja. Tu je i mogućnost da neka nezadovoljna firma ospori validnost postupka. Međutim, veliki deo tog posla bi morao da se obavi sve i da nema nikakvog javnog nadmetanja, jer od toga zavisi potonje utvđivanje da li su izvođači radova pravilno ispunili svoje obaveze.

Blagojević dobro primećuje "da je važnije kako će novac biti utrošen od toga ko su donatori". Međutim, nerazumljivo je zbog čega mora da se čeka sa izradom sajta www.obnova.gov.rs "na kome bi trebalo da budu objavljeni podaci", pošto Vlada Srbije i Ministarstvo finansija već imaju sajtove na kojem je od prvog dana poplava mogla da bude napravljena sekcija sa informacijama o prilivu i trošenju (bez objavljivanja ličnih podataka), kao što smo ukazali u dopisu Vladi od 20. maja 2014.

http://goo.gl/4utBKP