Tužilački oportunitet

U seriji optužbi protiv tužioca za organizovani kriminal, Miljka Radisavljevića u dnevnom listu "Informer", glavno mesto zauzima primena "tužilačkog oportuniteta" u slučajevima kada je davaocima mita naloženo da uplate određenu sumu u humanitarne svrhe kako ne bi bili krivično gonjeni. U pitanju je institut pogrešno nazvan "odlaganje krivičnog gonjenja" iz člana 283. Krivičnog zakonika, koji omogućava da se počiniocima krivičnog dela za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora naloži da preduzmu određene radnje kako ne bi bili krivično gonjeni. Svako diskreciono ovlašćenje pogoduje zloupotrebama, pa tako i ovo. Međutim,"oportunitet" kojim se učesnicima u korupciji praktično oprašta krivično delo, može imati veoma korisne posledice za borbu protiv korupcije, u odsustvu drugih, boljih zakonskih rešenja. To naime može biti mehanizam kojim se obezbeđuje kažnjavanje većeg krivca - javnog funkcionera ili službenika koji je tražio/primio mito ili na drugi način zloupotrebio ovlašćenja. Takav oprost trenutno može imati smisla u situacijama kada bez svedočenja davaoca mita ili posrednika nije moguće dokazati da je do korupcije došlo a naročito kada je davalac mita ili posrednik sam prijavio i sebe i druge učesnike u nedozvoljenom poslu. Naravno, mnogo bolje rešenje bi bilo kada bi "pravila igre" o oslobađanju od krivične odgovornosti za učesnika koji prvi prijavi korupciju bila unapred propisana i poznata.