Ministar i Agencija

Prvostepeno rešenje Agencije za borbu protiv korupcije kojim se utvrđuje da je ministar pravde povredio zakon i da se zbog toga preporučuje njegovo razrešenje je zanimljiva iz nekoliko razloga.

Prvo, to je prva odluka ove vrste koja se odnosi na jednog ministra. Drugi razlog jeste sam predmet povrede pravila, koji se detaljno obrazlaže u rešenju (http://goo.gl/lluZRI).

Treći razlog je reakcija ministra, koja osim odbrane svog postupka (vidljiva iz obrazloženja), sadrži i neargumentovani napad na donosioce odluke (Agenciju): "Poštujem zakone svoje države i poštovaću svaku zakonitu odluku njenih organa. Ali ne volim kada mi pridike o zakonitosti drže oni kojima su ruke duboko u medu. Oni kod kojih se zakon može primenjivati na ovakav ili onakav način, koji zakon retko kada primenjuju dosledno, a naročito onda kada je morao da bude primenjen".

Sve i da Agencija nije u pravu, veoma je opasno da se njene odluke osporavaju na način kako je to učinio ministar, to jest tako da se umesto zasnovanosti same odluke osporava njen donosilac. Ostaje da se nadamo da nakon ovakve ministrove reakcije neće uslediti nešto nalik onome što smo imali prilike da vidimo 2009. godine - kada se nakon preporuka za razrešenje dva državna sekretara koje je izrekao nekadašnji Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa usledila serija napisa u tabloidima protiv predsednika tog tela.

Agencija kaže da je ministar (kao član VSS i DVT), učestvovao u odlučivanju o pravima svojih "bliskih saradnika" ili "prijatelja" (izbor na funkcije u sudu i tužilaštvu) i da se morao iz tog postupka izuzeti. Radomir Ilić i Mirjana Mihajlović su odmah potom "prekomandovani" na položaje u Ministarstvu pravde, gde su radili i pre izbora na pravosudne funkcije. Bez obzira na to da li će i u konačnoj odluci ministrovo glasanje biti okarakterisano kao "postupanje u sukobu interesa", očigledno je reč o štetnoj odluci. Naime, u situaciji kada postoji velika potreba da se efikasnost rada sudova i tužilaštava poboljša i mnogo zainteresovanih kandidata za rad u ovim institucijama, apsurdno je da se dva mesta "rezervišu" za ljude koji su, makar to bilo privremeno, dali prednost političkoj i službeničkoj karijeri. Za takvo štetno postupanje, odgovornost snose i ostali članovi VSS i DVT, koji su doneli odluke o "upućivanju u Ministarstvo pravde".