I vi imate klempave uši
– Kada već nije mogao da demantuje ono što je Agencija za borbu protiv korupcije zaključila, Selaković kao dete odgovara „i vi imate klempave uši” – kaže predsednik organizacije Transparentnost Srbija za novosadski „Dnevnik“. –Tako se to ne radi. Može se u borbi protiv korupcije vikati da će se skočiti do Rodosa, ali kada to treba učiniti, onda mnogi pokleknu. Dakle, ništa ne vredi deklarativno zaklinjanje na poštovanje državnih institucija ako se to ne vidi na delima i ako se građanima ne pokaže da se one poštuju.
Danas ističe rok za žalbu ministra Selakovića na meru javnog objavljivanja preporuke za njegovo razrešenje s тe funkcije, koju mu je Agencija za borbu protiv korupcije izrekla 1. oktobra. Preporuku je potpisala direktorka Agencije Tatjana Babić. Sam ministar Selaković nije negirao navode iz prijave Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika da je kao član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva glasao da njegovi savetnici u Ministarstvu pravde Radomir Ilić i Mirjana Mihajlović budu izabrani za zamenika tužioca, odnosno sudiju za prekšaje, ali se žestoko „obrušio” na Agenciju za borbu protiv korupcije, poručujući: „Ne volim kada mi pridike o zakonitosti drže oni kojima su ruke duboko u medu”. Pri tom Selaković nije dalje obrazlagao čije su to „ruke u medu” i na koga je konkretno iz Agencije mislio, kao ni zašto, ako je već tako, do sada nije ništa učinjeno.
Programski direktor „Transparetnosti Srbija” Nemanja Nenadić smatra da je sasvim u redu da ministar pobija odluku Agencije protivargumentima, ali da je veoma loše da to čini napadom na donosioce odluke, dodajući da, ako ministar zna da su nekome „ruke u medu”, onda je već trebalo da pokrene to pitanje.
Profesor Goati, kao nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, podseća da ga nikada nije obeshrabrilo to što taj savet u Srbiji niko nije slušao i čuo jer se verovalo da će kad-tad slučajeve korupcije na koju su ukazivali neko morati da proveri. – Čak pet vlada je ignorisalo sve što smo radili, ali nas to nije zaustavilo. Građani su to – a to je ipak najvažnije – čuli i zapamtili, a pokazalo se, i Evropska komisija. Bilo bi dobro da je ova vlast, koja je došla upravo na obećanjima da će biti drugačija i da će se uhvatiti ukoštac s korupcijom, nešto iz toga naučila i izvukla nauk. Lako je reći da će svi odgovarati za korupciju, uključujući svoje saradnike, ali kada dođe do toga, rezultat je veoma mršav. Takvo ponašanje je uvek kratkog daha – zaključuje Goati.
U Agenciji za borbu protiv korupcije još uvek ne žele da komentarišu Selakovićev stav i ocenu da su nekima od njih „ruke u medu”, dok on ne podnese žalbu drugostepenom organu i dok o njoj ne bude odlučeno. Da će se voditi „ljuta borba” između ministra pravde i članova antikorupcijskih nezavisnih tela u Srbiji bilo je jasno još pre dva meseca kada je on javno kritikovao rad antikorupcijskih tela, uključujući Savet i Agenciju, uz ocenu da nisu postigli zadovoljavajući rezultat u suzbijanju korupcije. Ministar je tada osnovao Koordinaciono telo zaduženo za kontrolu implementacije plana, koje je „izbacilo” iz igre, što je mnoge iznenadilo, i Savet i Agenciju za borbu protiv korupcije.
– U Srbiji postoji jedna loša pojava: rast antikorupcijske birokratije. A šta je donela тolika antikorupcijska birokratija? Sebi mnogo – građani finansiraju plate, budžet je opterećen, ali nedostaju vidljivi i značajni rezultati te borbe. Takva praksa mora da prestane – rekao je tada Selaković. Odmah je reagovala Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije, podsećajući ministra na то da oni nisu nikakvo birokratsko теlо, već prvo antikorupcijsko savetodavno telo u Srbiji, koje je kao „objektivan borac protiv korupcije prepoznato od međunarodne zajednice i građana koji mu se svakodnevno obraćaju”.
– Došlo je do neobične situacije u kojoj ministar pravde odgovornost za neefikasno sprovođenje Strategije prebacuje na Savet – kazala je ona. No, u protekloj deceniji nezavisna antikorupcijska tela ozbiljno su shvatala samo međunarodne organizacije i građani, dok ih je svaka vlast, po pravilu, ignorisala. Jer, ne sme se zaboraviti da je Verica Barać, koja je više od decenije bila na čelu Saveta za borbu protiv korupcije, pravila izveštaje o nezakonitim privatizacijama koje su ovde svi, počev od таdašnjih premijera i ministara, odbacivali i ocenjivali „nesuvislim” i „nestručnim”. Njene izveštaje mnogo ozbiljnije su shvatali oni biznismeni na čije nezakonite radnje je ukazivala jer su protiv nje podneli krivične prijave. Tek pre dve godine, Srbija je silom naterana da upravo izveštaje тog tela o 24 privatizacije stavi na prvo mesto i proveri. Ova vlast dala je sebi u zadatak da utvrdi sve ono što je Verica Barać navela. Dakle, ono što je ovde odbijano i što se moglo uraditi, da je bilo vere u nalaze Saveta, vratilo nam se kao bumerang i uslov za evropski put.
Preporuke bez efekta
Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Poverenica za ravnopravnost polova, Poverenik za informacije od javnog značaja i druge nezavisne državne institucije već dugo vape da ih „političari ignorišu” i da je mnogo onih koji se oglušavaju o njihove preporuke i zaključke. Oni svi tvrde da njihovi zaključci i preporuke već godinama ostaju bez ikakvog efekta i primene, kao i da njihove podatke poslanici nedovoljno koriste za nadzor nad radom izvršne vlasti, za koju smatraju da je veliki izvor korupcije. Zbog toga su i jednoglasni u oceni da u Srbiji nema sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije te da zbog toga nikakva strategija ili akcioni plan neće i ne može doneti rezultate