(Ne)obavešteni premijer i nepotvrđena ostavka

U medijima se raspravlja o tome da li je v.d. direktora Službenog glasnika Radoš Ljušić podneo ostavku, i zbog čega, da li ju je povukao, da li se sastao sa premijerom, da li je premijer zadovoljan njegovim redom i rezultatima i da li premijer „raspolaže relevantnim informacijama“ o situaciji u Glasniku.

Novosti su, naime, u utorak objavile da se Ljušić sastao sa Vučićem, koji ga je zamolio da povuče ostavku. Premijer je, prema tim navodima, rekao da nije raspolagao relevantnim informacijama o situaciji u „Glasniku”, odnosno ono što je do njega dolazilo nije odgovaralo stvarnom stanju u tom JP. List Danas je u sredu objavio da se Vučić i Ljušić nisu sastajali.

Nekoliko stvari je posebno zanimljivo u ovom zamešateljstvu, u kom se pominju i spaljivanje i sečenje knjiga i lični animoziteti, naručene kampanje. Ako je premijer zaista bio neobavešten, i o dešavanjima u JP Službeni glasnik se informisao iz kolumni Svetislava Basare, otvara se pitanje čemu služe tromesečni izveštaji koje po Zakonu o JP sva JP redovno podnose resornim ministarstvima i informacije koje, na osnovu tih izveštaja, ministarstva pripremaju i dostavljaju Vladi? Da li smo umesto mehanizma za kontrolu rada JP dobili gomilu nepotrebnih tabela i birokratskog administriranja? Ako premijer na osnovu tih informacija ne može da se informiše o stanju u JP i radu direktora, kakvu kontrolu od strane građana, medija ili NVO možemo očekivati? Pri tome je Službeni glasnik među javnim preduzećima koja u najvećoj meri poštuju obaveze propisane Zakonom o JP.

Dešavanje u Službenom glasniku prilika je i da se podsetimo da je konkurs za izbor direktora tog JP, kao i još dvadesetak drugih republičkih JP, raspisan pre više od godinu dana. Postupak nije okončan, a Ljušiću je već dva puta produžavano v.d. stanje. U nekim drugim javnim preduzećima status v.d. direktora je potpuno nejasan s obzirom da je rok na koji su postavljeni davno istekao, a nije produžavan. Sigurni smo da premijer raspolaže ovim informacijama.