Krajnje vreme za brzu i kvalitetnu zaštitu uzbunjivača
Transparentnost Srbija je u trenutku unošenja normi o zaštiti uzbunjivača u Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (2010) ukazivala da su one nedovoljne i da tu materiju treba urediti posebnim zakonom. Pri tom smo naglasili da čak i takvu, veoma ograničenu zaštitu, Agencija nema uslova da kvalitetno pruži, jer se podzakonskim aktom ne može bliže uređivati način pružanja pomoći ako već u samom zakonu nisu data jasna ovlašćenja .
Da su ove strepnje bile opravdane, pokazalo se u punoj meri više od četiri godine kasnije. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je neustavan član 56. stav 5. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Tom odredbom je bilo propisano da direktor Agencije donosi „bliži propis“ kojim se uređuje postupak pružanja pomoći zaposlenima u javnom sektoru koji „u dobroj nameri“ prijave korupciju u organu u kojem rade. U skladu sa tim, neustavnim je oglašen i „Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju“ iz 2011, a objavljivanje odluke je odloženo za tri meseca. Iako obrazloženje odluke USS nije objavljeno, ona se verovatno zasniva na grešci koja je na neshvatljiv način prošla neopaženo radnoj grupi koja je pisala zakon (ondašnji predstavnici Agencije i Ministarstva pravde), Vladi i Skupštini – da ne postoji „bliži propis“, već samo „propis kojim se bliže uređuje“ neko pitanje.
Pošto je nekoliko desetina uzbunjivača na osnovu osporenog Pravilnika dobilo kakvu- takvu zaštitu od progona, period do objavljivanja odluke Ustavnog suda treba iskoristiti za hitne dopune člana 56. Zakona o Agenciji. Uz to, pitanja zaštite uzbunjivača treba rešiti što pre posebnim sveobuhvatnim zakonom. Na žalost, predlog zakona koji se nalazi u skupštinskoj proceduri od 3. oktobra ove godine sadrži brojne manjkavosti za koje se nadamo da će biti otklonjene kroz amandmane, kad već nije bilo dovoljno sluha da se to učini na osnovu predloga koje je TS dostavila tokom javne rasprave .
