Dogovor, pa javni konkurs
Premijer je objavio (http://goo.gl/XX9av9) da je "veoma blizu" dogovor sa američkom kompanijom Esmark o preuzimanju Železare Smederevo, a onda najavio da će uskoro biti objavljen javni poziv i raspisan tender za smederevsku fabriku.
Na prvi pogled ovo deluje kao neobičan redosled poteza - prvo se nađe partner, sa njim se postigne dogovor, a potom se raspisuje tender na koji će se javiti taj partner. Biće zaista neobično ako ima još zainteresovanih za nekadašnji Sartid, koji će se javiti na tender, jer bi se onda ovakve izjave premijera mogle protumačiti kao da je Esmark favorizovan, pa bi se mogle probuditi i sumnje da je tender skrojen u dogovoru sa američkom kompanijom.
Pre će ipak biti da je, pre ove "dobre vesti" - da postoji neko zainteresovan za Železaru, Vlada propustila da nam saopšti lošu vest - da niko drugi nije.
Naime, otkako je US Steel napustio Smederevo, nagađa se o potencijalnim partnerima, a državni novac se već godinama presipa u Železaru zarad očuvanja 5.000 radnih mesta. Vlada Srbije je konačno 8. maja 2014. formirala radnu grupu za vođenje razgovora sa potencijalnim strateškim partnerima za Železaru Smederevo. Predsednik radne grupe bio je ministar privrede Dušan Vujović. O rezultatima rada radne grupe nismo mnogo čuli. U julu se pojavila vest da se razgovara sa 7-8 partnera, potom je premijer izjavio da se pregovara sa "pet ozbiljnih kompanija" (http://goo.gl/c5kHwF), a onda je državna novinska agencija objavila o kojim kompanijama je reč (http://goo.gl/8sIaUd).
Na kraju smo samo čuli da je blizu dogovor sa Esmarkom (koji je bio jedna od tih "pet ozbiljnih kompanija") i da sledi tender.
Ako je Esmark zaista jedini zainteresovan, a s obzirom da je premijer još pre tri meseca izjavljivao da će država "dati ogroman novac onome ko želi da uzme" Železaru jer ona pravi gubitke od 102 miliona evra godišnje, biće vrlo važno da svi naredni potezu budu transparentni i da umesto izjava, najava i premijerovih kontrapitanja novinarima, dobijemo dokumente.
Da vidimo koliko tačno Železara košta, šta donosi i šta traži investitor, kakve obaveze (dugove, na primer) će preuzeti Srbija, da li će država, i koliko, platiti preuzimanje Železare (premijer je u julu izjavljivao da je država spremna da ponudi iznos godišnjih ili dvogodišnjih gubitaka, odnosno 100 ili 200 miliona evra, onome ko uzme Železaru).
Ne sme se desiti da ugovor o prodaji, posebno oni delovi koji se tiču obaveza Srbije, bude nedostupan javnosti jer to traži investitor. Ukoliko prodaja železare podrazumeva neke obaveze za Srbiju trebalo bi objaviti i analizu na osnovu koje bi građani mogli da zaključe da li je takvo rešenje bolje od toga da preduzeće ode u stečaj. Jer, nije valjda moguće da takva analiza ne postoji i da je neko "odokativno" zaključio da 5.000 radnih mesta treba čuvati po svaku cenu, pa makar i po cenu za koju bi se moglo otvoriti i više novih radnih mesta.