Vrtići - javno-privatna partnerstva ili "vaučeri"?

Nakon što smo mogli da čujemo iz Grada da je ekonomska cena vrtića u Beogradu oko 30 hiljada dinara i bez uspeha pokušali da doznamo od gradskog sekretarijata kako je tačno taj iznos obračunat, pojavila se vest da su mnogi gradovi naplaćivali vrtić skuplje nego što Zakon predviđa (maksimalno 20% od ekonomske cene). Sada možemo da čujemo dve novosti - da će biti donet novi pravilnik za obračunavanje "ekonomske cene" i da će Beograd razmotriti zaključivanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju privatnih vrtića na gradskom zemljištu. Svako javno-privatno partnerstvo nosi sa sobom rizike i otvara pitanje da li je ono što javni partner dao više nego što je dobio za uzvrat.

Problem se može rešiti i na jednostavniji način (ili makar to treba pokušati). Ukoliko će Grad Beograd svakako pokrivati iz budžeta 80% "ekonomske cene" roditeljima koji ispunjavaju uslove za korišćenje vrtića (koliko god ta ekonomska cena bila), onda bi bilo logično da se roditeljima ponude "vaučeri" u određenoj vrednosti, koje bi roditelji mogli da iskoriste kod bilo koje akreditovane predškolske ustanove (opštinske ili privatne). Za očekivati je da bi takav vid finansiranja bi bio dovoljno podsticajan za privatnike koji žele da otvore vrtiće na "deficitiranim" područjima i bez ikakviih aranžmana javno-privatnog partnerstva, a verovatno bi uticao i na opštinske vrtiće da unaprede svoje poslovanje.