Amandanima do bolje zaštite uzbunjivača

Transparentnost Srbija dostavila je svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini predlog za izmenu, unošenje ili brisanje preko četrdeset odredaba Predloga Zakona o zaštiti uzbunjivača, jednog od najvažnijih antikorupcijskih propisa koje Srbija još uvek nema.

Obim ovih sugestija, kojima su obuhvaćena samo najvažnija pitanja, rečito govori o nedovoljnom kvalitetu i obuhvatu aktuelnih rešenja. Na te probleme smo ukazali tokom javne rasprave o obe verzije nacrta zakona koje je Ministarstvo pravde objavilo (decembar 2013 i jun 2014). Većina tih pravovremeno dostavljenih sugestija nije uvažena, za to uglavnom nisu navedeni razlozi, a sudeći prema dokumentima koje smo na zahtev dobili od Ministarstva, mnogi predlozi nisu ni razmatrani. Pošto su propuštene prilike da ovaj zakon bude usvojen prošle godine (kada je Poverenik za informacije objavio Model Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača, koji je dobio mahom povoljne komentare od više međunarodnih organizacija koje se bave ovom temom) ili još ranije (nakon što je Srbija 2006 dobila preporuku GRECO da uredi ovu materiju), a dugotrajna priprema nije iskorišćena da se dođe do najboljih rešenja, ostaje nada da će makar neki od nedostataka biti otklonjeni kroz raspravu u Narodnoj skupštini.

Predlagač se na više mesta u obrazloženju poziva na „usaglašenost sa međunarodnim standardima“. Ne sporeći da su ove tvrdnje uglavnom istinite, podsećamo na činjenicu da su međunarodni standardi minimalni i da im nipošto nije cilj da spreče da se zaštita uzbunjivača uredi potpunije i bolje nego što ti standardi nalažu. To je pogotovo slučaj u situacijama kada već postoji domaće znanje o problemima koje treba rešiti ovim zakonom.

Između ostalog, amandmanima smo predložili:

• da se pojam uzbunjivača definiše tako da se kao uslov za zaštitu ne postavlja postojanje prethodnog odnosa uzbunjivača i organa ili firme u kojoj je došlo do povrede propisa ili drugog ugrožavanja javnog interesa;
• da se precizira način utvrđivanja da je štetna radnja posledica uzbunjivanja i da se štetna radnja može odnositi ne samo na povredu prava već i zakonitih interesa uzbunjivača;
• da se propišu razumni uslovi u pogledu savesnosti postupanja uzbunjivača, kao preduslov za pokretanje ovog posebnog mehanizma zakonske zaštite, koja se trenutno garantuje čak i u slučajevima kada se „uzbunjuje“ dostavljanjem opštepoznatih podataka, nakon dugog proteka vremena od saznanja za zloupotrebu, objavljivanjem zaštićenih ličnih podataka koji su nebitni za povredu na koju se ukazuje;
• da se zaštite „nevoljni uzbunjivači“, to jest oni za čiji se identitet saznalo nakon poverljivog obraćanja (npr. anonimna anketa, razgovor sa advokatom);
• da se definiše šta će se smatrati uzbunjivanjem javnosti;
• da se napravi jasna razlika u Zakonu između „informacije“ (to jest, povrede javnog interesa na koju se ukazuje) i dokumenta ili drugog vida obraćanja kroz koje se ta informacija otkriva (trenutno se koristi ista reč i za jedno i za drugo);
• da se precizira dužnost postupanja po anonimnim obaveštenjima koja su potkrepljena dokazima;
• da nadzor nad primenom ovog zakona i donošenje podzakonskih akata budu zadaci Ministarstva za državnu upravu (a ne pravde), s obzirom na nadležnosti ovog organa;
• da se preciziraju dužnosti kontrolnih organa kojima se uzbunjivač obraća (provera istinitosti navoda, utvrđivanje odgovornosti za kršenje propisa, pokretanje postupka za kažnjavanje odgovornih i postupka za naknadu štete);
• da se zaštiti uzbunjivanje javnosti koje usledi nakon što institucije nisu u roku sprovele postupak ili su to učinile nepravilno, kao i u slučajevima kada se objavljuju dokumenti koji su već morali biti dostupni javnosti;
• uvođenje novog pravila za obelodanjivanje podataka koji su označeni kao tajni, koja uključuje i mogućnost da se uzbunjivač u nekim slučajevima obrati javnosti (u Predlogu zakona je isključena);
• uvođenje jasnijih pravila za ocenu da li je uzbunjivač stavljen u nepovoljniji položaj zbog svog delovanja;
• uvođenje mogućnosti da uzbunjivač dobije pravičnu naknadu umesto povraćaja u pređašnje stanje, uvek kada smatra da je to za njega povoljnije;
• vođenje posebnog postupka za zaštitu ubunjivača u svim slučajevima odmazde (trenutno su izuzeti pojedini radni sporovi);
• pravilo da vansudsko poravnanje nije osnov za oslobađanje od odgovornosti zbog kršenja ovog zakona;
• omogućavanje da se sudskom privremenom merom naloži preduzimanje radnji u korist uzbunjivača, a ne samo da se zabrane one radnje koje mu idu na štetu;
• uvođenje pravila za nagrađivanje uzbunjivača koji svojim delovanjem omoguće pribavljanje javnih prihoda koji bi inače izostali;
• preciziranje rokova za donošenje podzakonskih akata;
• da ne bude ukinut član 56. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji trenutno uređuje postupanje tog organa po prijavama zbog kršenja pravila o sukobu interesa i prijavljivanju imovine, već da se postupanje Agencije uredi preciznije izmenama matičnog zakona.

U pogledu kaznenih odredaba nismo pripremili amandmane, ali smo ukazali na neophodnost da nova krivična dela budu usvojena pre početka primene zakona, jer za najozbiljnije oblike kršenja ovog zakona nisu predviđene ni krivične ni prekršajne kazne, niti je zajedno sa ovim predlogom u Skupštinu stigao predlog dopuna KZ.

Takođe smo ukazali na potrebu da se izmene drugi propisi koji trenutno na neadekvatan način uređuju uzbunjivanje ili srodna pitanja (npr. tajnost podataka).

Ceo predlog koji je TS dostavila poslaničkim grupama možete pogledati na našem sajtu: http://www.transparentnost.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=467&Itemid=41&lang=sr

(amandmani TS na predlog zakona o zastiti uzbunjivaca novembar 2014.docx)