Nalazi istraživanja o ustrojstvu organa javne vlasti

Transparentnost Srbija predstavila je danas nalaze istraživanja o ustrojstvu organa javne vlasti (usklađenost sistematizacija sa ciljevima zbog koji su organi osnovani), i njihovoj odgovornosti za ispunjavanje zacrtanih zadataka.

istraživanje je, iako sprovedeno na malom uzorku (četiri ministarstva i tri sportska centra, dve javne ustanove i jedno javno komunalno preduzeće) utvrdilo brojne slabosti postojećeg sistema.

Na nivou ministarstava, iako postoje zakonski mehanizmi provere osnovanosti sistematizacija koje vrše Služba za upravljanje kadrovima, Ministarstvo finansija i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pre nego što ih Vlada odobri, oni se očigledno još uvek ne primenjuju, osim po pitanju zadovoljenja forme. Drugačije se ne mogu objasniti krupne razlike koje se javljaju među različitim ministarstvima kod opisa poslova na istovrsnim radnim mestima, kao i razlike u pogledu traženih kvalifikacija (npr. profil stručnosti, godine iskustva, posebna znanja).

Iako u mnogim ministarstvima postoji značajna nepopunjenost sistematizovanih pozicija, podaci o tome da li se to i na koji način odražava na izvršavanje njihovih zadataka nisu jasno saopšteni – ni u izveštajima o radu, ni u informatorima o radu. Javnost podataka je takođe slaba – samo jedna trećina ministarstava objavljuje celovite Pravilnike.

Ipak, postoje i neki pozitivni trendovi – kompjuterska pismenost (mada nije do kraja jasno na kojem nivou) sve češće je preduslov za zapošljavanje državnih službenika, a razlike među uslovima za istovrsna radna mesta su bila manje drastična u odnosu na nalaze iz sličnog istraživanja pre četiri godine.

Koliko će sveobuhvatna reforma javnog sektora biti težak zadatak može se videti, kada se pored svih pomenutih problema koji su istaknuti u vezi sa ministarstvima, pogledaju i nalazi koji se odnose na druge vrste institucija koje smo posmatrali.

Za sačinjavanje njihovih akata o sistematizaciji postoji još manje pravila i mehanizama provere, manji je obim zakonskih obaveza (npr. ne postoji obaveza izrade informatora o radu za JKP i ustanove na lokalnom nivou) nego što je slučaj sa republičkim organima. Situacija se razlikuje od institucije do institucije, čak i među onima koje obavljaju delatnost u istom sektoru (npr. kultura, sport).

Najčešći problemi koje smo identifikovali kod nekih posmatranih institucija odnose se na odsustvo postavljanja uslova u pogledu profila obrazovanja, postavljanju očigledno niskog praga radnog iskustva za obavljanje odgovornih poslova a još češće nepostavljanje uslova u pogledu posedovanja dodatnih veština (poput znanja stranih jezika ili kompjuterske pismenosti), na mestima gde bi ona mogla da bude od koristi za obavljanje poslova.

S druge strane, uvođenju čvršćih pravila u pogledu planiranja ljudskih resursa kod svih institucija koje rade na lokalnom nivou, veliki problem predstavlja nestabilnost izvora finansiranja, to jest, velika zavisnost od transfera ili drugih vidova spoljnih prihoda.

Slično kao i kod republičkih institucija, i na ovom nivou smo utvrdili da ne postoji dovoljno čvrsta veza između postavljenih planova rada i izveštaja o radu, tako da nije u potpunosti moguće sagledati u kojoj meri su planovi bili ostvareni i ako nisu, šta je razlog za to.