Diskrecioni transferi lokalnim samoupravama

Vlada Srbije izdvojila je iz budžetske rezerve ukupno milijardu dinara za Kragujevac (300 miliona), Niš (200), Novi Pazar (120), Novi Sad (120), Leskovac (110), Jagodinu (50), Kruševac (40), Kosjerić (40) i Suboticu (20). Blic piše da je novac izdvojen „za normalno funkcionisanje lokalne samouprave“, ali i da u Ministarstvu finansija nisu dobili objašnjenje zbog čega je novac uplaćen baš ovim gradovima i opštinama.

Da li to, na primer, može da znači da su ostali gradovi i opštine racionalnije poslovali, pa im ovakva pomoć nije potrebna? Ako je tako, poruka koja se šalje ostalim lokalnim samoupravama svakako nije dobra, osim ako mere pomoći ne bi bile praćene pokretanjem postupaka za utvrđivanje odgovornosti čelnika lokalnih samouprava koji su uzrokovali finansijske probleme.

U odluci Vlade navodi se da je novac namenjen „za izvršavanje obaveza, usled smanjenog obima prihoda budžeta tih jedinica lokalne samouprave“. Novac je, inače, odlukom vlade skinut sa razdela Ministarstva rudarstva i enegretike – 140 miliona sa aproprijacije za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima, 800 miliona sa aproprijacije „robne rezerve“ i 60 koji su bili namenjeni za transfere drugim nivoima vlasti za povećanje energetske efikasnosti.

Ne ulazeći u pitanje spojenih sudova štednje i potrošnje na republičkom i lokalnom niovu (proklamovana štednja republičkih vlasti na jednoj strani, ogromna izdvajanja na drugoj), ne može se prenebreći pitanje transparentnosti i diskrecionih ovlašćenja.

Naime, sumnje u raspodelu sredstava iz budžetske rezerve lokalnim samoupravama "po političkoj liniji" bile bi svakako manje kada bi postojala praksa da se objavljuju obrazloženja iz kojih bi se moglo videti koja je namena dodeljenih sredstava, ali i zahtevi lokalnih samouprava koji su upućeni Vladi, a koji nisu uslišeni. Najbolje bi bilo kada bi sve lokalne samouprave znale šta mogu da očekuju iz republičkog budžeta unapred i kada se od unapred utvrđenih kriterijuma raspodele ne bi odstupalo naknadnim davanjima tokom budžetske godine.

Treba podsetiti da je pre nekoliko godina Jagodina bila među šampionima po iznosu sredstava dobijenih od Vlade Srbije „za izvršavanje obaveza, usled smanjenog obima prihoda budžeta tih jedinica lokalne samouprave“. Lokalne vlasti su istovremeno sprovodile niz populisitičkih socijalnih mera i humanitarnih akcija, a u toj jednačini važan faktor sigurno je bila činjenica da su poslaniici Jedinstvene Srbije održavali tada tesnu većinu vladajuće koalicije u Skupštini Srbije.

Danas za takvom vrstom političkih transfera nema potrebe, jer je većina koju Vlada ima u Narodnoj skupštini stabilna, ali se, u odsustvu drugih informacija, otvara prostor za tumačenje da se transferi i dalje određuju na osnovu odmeravanja snaga u okviru homogene vlasti.