Planovi javnih preduzeća, ulaganja i JPP
Mnoga zanimljiva pitanja se javljaju iz nedavnog intervjua direktora beogradskog aerodroma (http://goo.gl/AL73Ej), u kome govori o planovima za investicije i za uštede, ona po značaju prevazilaze poslovanje samo tog javnog preduzeća.
Naime, veoma je važno kakvi su finansijski planovi JP i preduzeća u državnom vlasništvu na koje Vlada daje saglasnost, odnosno na koje je već trebalo da da saglasnost. Da li su zbog štednje značajno smanjeni izdaci za investicije i razvoj, kako bi ostvarile (prividnu) zaradu i što više novca prebacili u budžet? Da li su umanjeni i iznosi za obavljanje osnovnih delatnosti, što bi bilo posebno opasno?
Ovo se može videti i na konkretnom primeru - planira se dovođenje strateškog partnera ili koncesionara za dodatna ulaganja u beogradski aerodrom. S druge strane, iz intervjua vidimo da značajno raste iznos koji aerodrom prenosi u budžet. I samo JP Aerodrom planira izvesna ulaganja. Istovremeno, najavljuje se koncesija u vezi sa daljim razvijanjem ovog JP. Šta je to što treba da donese strateški partner ili koncesionar, a što aerodrom ne može iz sopstvenih prihoda ili uz dodatno zaduženje? To se trenutno ne može videti, niti je igde objašnjeno, a takva analiza bi trebalo da prethodi bilo kakvom planu o ulasku u javno-privatno partnerstvo.
Zanimljivo je i to što se iz Vlade govori o smanjenju izdataka u nekim oblastima rada javnih preduzeća. I direktor aerodroma najavljuje koliko će procenata biti smanjeni pojedini rashodi. Ako se kod svih JP mehanički smanjuju rashodi za određeni procenat, bolje će proći oni koji su prethodnih godina bili veći raspisnici, a oni koji su se domaćinski ponašali, usled takvog smanjenja neće imati za stvarne potrebe. Naime, za sada nema naznaka da je urađena analiza koliko je zaista potrebno za službena putovanja, reprezentaciju, stručna usavršavanja ili analiza kakvi su bili efekati takvih rashoda.
Interesantna je i izjava direktora Aerodroma o prestanku sponzorisanja i donacija za sport. Transparentnost - Srbija se i ranije oglašavala ovim povodom, ukazujući na to da javna preduzeća nisu osnovana da bi vodila politiku u oblasti sporta i da ne treba da finansiraju sportske klubove, saveze i reprezentacije, već da to treba da čini resorno ministarstvo, tako da se vide i kriterijumi za raspodelu novca, a ne kroz prikriveno umanjenje budžetskih prihoda od javnih preduzeća.
Međutim, nema ničega "društveno odgovornog" u tome što se najavljuje da će se, umesto u sport, iz prihoda JP ulagati u vrtiće i škole. Finansiranje školstva je takođe obaveza državnih organa i lokalne samouprave. Svakako ne treba da Aerodrom određuje koje će škole ili vrtići dobiti neki deo njihovih prihoda, oni treba da razvijaju i uspešno obavljaju sopstvenu delatnost i da na taj način omoguće da se u budžet slije više novca od poreza, taksi i dela dobiti. Nakon toga, iz budžeta novac treba da ode tamo gde je najpotrebnije - u zdravstvo, školstvo, sport itd, a to će znatno kvalifikovanije moći da ocene resorna ministarstva na osnovu finansijskih planova budžetskih korisnika, nego rukovodioci ili marketing službe javnih preduzeća.
