Zakon o inspekcijskom nadzoru – dobar putokaz za pripremu propisa
U skupštinskoj proceduri se od 3. marta 2015. nalazi predlog dugo očekivanog i pripremanog Zakona o inspekcijskom nadzoru, (http://goo.gl/I4ScKr), čije usvajanje bi, između ostalog, trebalo da pomogne i u suzbijanju nekih oblika korupcije. Naime, donošenje posebnog zakona o inspekcijskom nadzoru je bilo predviđeno još pre deset godina, kada je usvojen Zakon o državnoj upravi, a pripreme akta koji se sada nalazi u Skupštini počele su još u julu 2013.
Kako se kaže u obrazloženju, ciljevi koji se ovim sistemskim zakonom postižu su:
§ veći nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa zakonom i drugim propisom;
§ delotvornije upravljanje javnim rizicima i bolja zaštita zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa;
§ eliminacija ili bitno umanjenje arbitrernosti, neujednačenosti, samovolje, koruptivnosti i drugih mogućih zloupotreba u pokretanju i sprovođenju inspekcijskog nadzora, neopravdane učestalosti i trajanja inspekcijskog nadzora kod jednih i izostanka ovog nadzora kod drugih privrednih subjekata;
§ podrška održivom poslovanju i razvoju privrednih subjekata u skladu sa propisima i širenje kruga privrednih subjekata čije je poslovanje usklađeno sa propisima preko preventivne funkcije inspekcijskog nadzora;
§ smanjenje administrativnog tereta privrede i uspostavljanje održivosti tog stanja;
§ unapređenje slobodne tržišne utakmice i zaštite konkurencije;
§ veća pravna predvidivost, sigurnost i izvesnost;
§ bolja alokacija resursa inspekcija;
§ unapređenje poslovnog okruženja i investicione klime.
Transparentnost – Srbija je pratila ostvarivanje pet preporuka iz „Studije o unapređenju zakonodavnog postupka u Republici Srbiji“ na primeru pripreme nacrta ovog zakona.
Priprema ovog zakona je po mnogo čemu bila primer dobre prakse.
Kao prvo, može se istaći to što su za ovaj zakon bile izrađene Polazne osnove, koje su bile su od velike pomoći za formulisanje nacrta zakona, jer su definisale i glavne ciljeve i glavne dileme (oko pitanja koja se mogu urediti na različite načine). To bi i inače trebalo da postane redovna praksa, kako se ne bi gubilo vreme u pripremi zakona na formulisanje konkretnih odredaba sve dok se ne razreše najkrupnije koncepcijske razlike.
Javna rasprava je, pored poštovanja zakonskog minimuma u pogledu trajanja i objavljivanja, i učešća velikog broja zainteresovanih subjekata, takođe bila primer dobre prakse jer su objavljeni i rezultati razmatranja svih dobijenih predloga (trenutno ne postoji zakonska obaveza).
Za ovaj nacrt zakona je sačinjena analiza efekata propisa, kao poseban dokument. U Analizi se razmatraju brojna pitanja na način koji pruža javnosti daleko širi uvid u to kakve će efekat novi zakon doneti, nego što bi to bilo moguće učiniti iz uobičajenog obrazloženja nacrta/predloga zakona.
Pun tekst analize je dostupan na: http://goo.gl/EqnYsj
Važno je napomenuti da se predlog zakona koji je uputila Vlada u proceduru razlikuje od teksta nacrta zakona nakon finalizovane javne rasprave (razlike nisu beznačajne, ali nisu narušile osnovna koncepcijska rešenja) i da faza usaglašavanja nakon što je tekst zakona iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu upućen drugim ministarstvima i Vladinom Sekretarijatu za zakonodavstvo nije bio predmet ovog monitoringa.
