NATO, GMO i javne rasprave

 

U slučaju NATO, nije reč ni o kakvom ugovoru, već o "Individualnom akcionom planu partnerstva", kakav se zaključuje između NATO i država iz programa "Partnerstvo za mir" koje ne žele da uđu u članstvo. Taj dokument je Vlada usvojila još u decembru 2014, a početkom ove godine se sa njim saglasila i druga strana. http://goo.gl/8W24Z8 Akcione planove u raznim oblastima obično usvaja Vlada (na predlog nekog od ministarstava). Za njih trenutno ne postoji obaveza organizovanja javne rasrpave, mada se to uglavnom čini. Za ovaj konkretan dokument nismo pronašli informacije o tome da je javna rasprava održana. Inače, u ovom akcionom planu se govori o veoma raznolikim pitanjima (između ostalog, i o borbi protiv korupcije). Naročito zanimljivo je to što su mnoge aktivnosti planirane da se izvrše tokom 2014. godine, a da je AP usvojen tek na kraju te godine. Akcioni planovi ne stvaraju neposredno obaveze za državu ili za građane. Takvo dejstvo mogu imati neki dokumenti usvojeni u formi zakona. IPAP predviđa neke od takvih dokumenata - između ostalog "Pristupanje Sporazumu između država potpisnica Severno-atlantskog ugovora i drugih učesnica u Partnerstvu za mir po pitanju Statusa njihovih snaga (PzM/SOFA) i Dodatnom protokolu uz ovaj sporazum" (tačka 2.4.5.). Za ovu aktivnost predviđena je ratifikacija u Narodnoj skupštini a rok nije određen. Za ratifikaciju međunarodnih ugovora, inače, nije propisano obavezno organizovanje javne rasprave, već samo po odluci Odbora Vlade (za razliku od drugih zakona, gde je javna rasprava pravilo).    

 

"Večernje novosti" pišu da je nadovno "pripremljen, ali se drži u tajnosti" nacrt Zakona o genetski modifikovanim organizmima.

http://goo.gl/8W24Z8. U istom tekstu piše da u Ministarstvu negiraju postojanje takvog akta, da je šefica pregovaračkog tima za EU rekla ranije da je on pripremljen i da je donošenje takvog zakona navodno uslov za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ne zalazeći u istinitost ovih tvrdnji, podsećamo da postoji obaveza da se u pripremi zakona kojima se neko pitanje uređuje na drugačiji način ili koji zanimaju javnost, javna rasprava obavezna. Ona se organizuje tako što Ministarstvo objavi nacrt, kao i druge relevantne podatke ako postoje (npr. sastav radne grupe koja je izradila nacrt), i ostavi najmanje 15 dana za dostavljanje predloga i komentara. Nije zakonska obaveza, ali bi bilo dobra praksa da se uz nacrt objave i sve prethodno urađene analize - polazne osnove, analiza efekata propisa i drugo, ali i da se razjasni da li je ovaj akt na bilo koji način u vezi sa drugim dokumentima i procesima (pristupanje STO). Moguće je da neka radna verzija pomenutog akta već postoji, ali da Ministarstvo još uvek nije spremno da stane iza njega, niti da ga uputi u dalju proceduru, pa da otud dolazi negiranje. Naime, pojam "nacrt zakona" označava dokument iza kojeg je stalo resorno ministarstvo. To svako ko je zainteresovan može da proveri upućivanjem zahteva za pristup informacijama Ministarstvu poljoprivrede. Druga varijanta je da ne postoji nikakav uobličen dokument, već samo ideje koje se razmatraju u vezi sa uređivanjem ovog pitanja.