Prave farsu od kontrolnih tela

Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, u intervjuu za NIN ukazuje na probleme u radnoj grupi za izmenu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u kojoj su brojčano nadmoćniji članovi koje predlaže Ministarstvo pravde i u kojoj predstavnik nevladine organizacije (koji je deo naziv "pozajmio" od naše organizacije) predlagao gašenje Saveta za borbu protiv korupcije u sadašnjem obliku i organizovanje Saveta u kome bi bili predstavnici Vlade.

POTPUNO JE NEJASNO KAKO nezavisni kontrolni organi nisu za tri godine shvatili da borba protiv korupcije, taj imperativ aktuelne vlade, ipak ima svoje izuzetke: sukob interesa je nedopustiv sem kada u njega upadnu ministri Nikola Selaković ili Bratislav Gašić; mera upozorenja Agencije za borbu protiv korupcije je važna, osim ako se odnosi na Zoranu Mihajlović ili Ivana Tasovca; zakoni usaglašeni sa EU su neophodni sem kada se njima daju veća ovlašćenja kontrolnim telima... Da su to shvatili na vreme, možda bi svima bilo bolje, jer vlast ne bi trošila novac na formiranje novih kontrolnih tela, umesto da se nateže, recimo, sa direktorkom Agencije za borbu protiv korupcije Tatjanom Babić. A ona za NIN iznosi nezgodne podatke da se Strategija za borbu protiv korupcije veoma loše sprovodi, jer su u 2014. od predviđene 372 aktivnosti u skladu sa Akcionim planom, ispunjene samo 54, a jedan od glavnih razloga za to je što Skupština nije usvojila izmene najvažnijih antikorupcijskih propisa.

A šta se predlaže tim novim antikorupcijskim propisima?

Donošenje novog zakona inicirali smo sa ciljem da dobijemo bolji, a ne lošiji zakon, da se spreči gomilanje javnih funkcija i pooštri odgovornost funkcionera za povrede zakona, da se omogući veća nezavisnost Agencije i njen efikasniji rad. Kada je konačno obrazovana radna grupa, zaista smo verovali da ćemo posao završiti relativno lako, jer je bilo logično da Ministarstvo pravde, s obzirom na to koliko vremena je prošlo, nema zamerki bar na ponuđeni koncept. Ispostavilo se potpuno suprotno. Radna grupa „tapka u mestu”, a svi naši predlozi usmereni na efikasniji rad nisu naišli na odobravanje ostalih članova.

Da li ste stvarno verovali da će predlog da Agencija dobije veća ovlašćenja da kontroliše svakog člana vlasti biti po volji vlasti?

Smatrali smo svojom obavezom da, kao državni organ koji sprovodi taj zakon i najbolje zna šta u njemu treba menjati, damo svoj doprinos.

Šta je sporno u predlozima radne grupe, u kojoj su brojčano nadmoćniji članovi koje predlaže Ministarstvo pravde?

Pre svega, sporni su predlozi koji se odnose na pravni položaj Agencije i način izbora njenih organa, jer nesumnjivo ne idu u pravcu jačanja nezavisnosti Agencije. Za nas je sporan i predlog Marija Spasića da se u Zakon o Agenciji uvede novo poglavlje koje bi se odnosilo na Savet za borbu protiv korupcije. Članovi Saveta bili bi imenovani iz reda članova Vlade i funkcionera koji rukovode posebnim organizacijama. To znači da bi Savet u sadašnjem sastavu prestao da postoji. Mario Spasić je u jednom trenutku odustao od tog predloga, da bi na poslednjem sastanku rekao da „za sada“ odustaje. Savet postoji od 2001. i pokazao je veliku ozbiljnost u svom radu. U poslednjem izveštaju Evropske komisije konstatovano je da se Vlada nedovoljno bavi njegovim preporukama, da Savet nema dovoljno sredstava za rad i da je potrebno imenovati nedostajuće članove Saveta. Članovi Saveta su javno upozoravali da nisu dobili nikakav odgovor na predloge Vladi da se imenuju tri nova člana. I onda se odjednom pojavljuje predlog Marija Spasića po kojem bi Savet činili funkcioneri Vlade?! Čemu to? Dokle ćemo, umesto da jačamo postojeća, da stvaramo nova tela? To nikako nije dobro.

Čime se Spasić kvalifikovao za izmenu tako bitnih propisa?

To bismo i mi voleli da znamo. Njemu se u poslednje vreme u medijima daje veliki prostor kao „ekspertu“ za odgovor na svako pitanje o borbi protiv korupcije. A njegovi istupi ostavljaju utisak da je reč o „vladinoj“ - nevladinoj organizaciji. Izgleda da je to ono što ga „kvalifikuje“, iako je stručnoj javnosti nepoznat.

Da li je o njegovom imenovanju konsultovan nevladin sektor koji se bavi ovom temom, s obzirom na to da je u radnu grupu izabran kao predstavnik NVO?

Koliko je nama poznato, nije.

Šta mislite o tome što su vam predstavnici Ministarstva pravde, nakon sedam višesatnih razgovora o jednom modelu, dali slovenački zakon kao svoj „model”?

Slovenački zakon ima potpuno drugačiji pristup, a prema informacijama koje smo dobili od kolega iz Slovenije, velika je verovatnoća da će i kod njih biti donet novi zakon. Zašto je uvek lakše preuzeti tuđa zakonska rešenja, za koja ne možemo da znamo kakve bi efekte dala kod nas, umesto da se rukovodimo onim što je pokazalo naše iskustvo i što je, na kraju krajeva, našlo svoje mesto i u Strategiji koju je usvojila Narodna skupština?

Možete li da sačuvate nezavisnost dok se članovi Odbora koji kontroliše vaš rad, a koje predlaže Vlada, biraju lako, dok je izbor Vide Petrović Škero mesecima predmet „istrage“?

Odbor Agencije trenutno ima sedam umesto devet članova, što otežava njegov rad. Zašto je član koga je predložila Vlada izabran veoma brzo, za razliku od kandidata koga su zajednički predložili zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja, ne bih da nagađam. Ono što se sada pojavilo kao sporno u vezi sa kandidaturom Vide Petrović Škero ne menja činjenicu da je odlučivanje o tom predlogu došlo na red tek dva i po meseca posle njegovog podnošenja. Meru upozorenja Agencija izriče u slučajevima lakših povreda zakona, do kojih je došlo nenamernim propustom funkcionera i preventivnog je karaktera. Samo u 2014. Agencija je izrekla više od 650 mera upozorenja funkcionerima na svim nivoima vlasti, među kojima su i četiri ministra, državni sekretari, narodni poslanici, sudije, direktori javnih preduzeća... Mera upozorenja nije prepreka za izbor na javnu funkciju, jer bi u suprotnom bila i smetnja za njeno dalje obavljanje, pa bi svi kojima je ona izrečena, a nalaze se na javnim funkcijama, trebalo da ih odmah napuste. U konkretnom slučaju nije se radilo o neprijavljivanju imovine, već o zakašnjenju u prijavljivanju promene podataka iz Izveštaja.

Od vas se očekuje da se izjasnite o slučaju sudije Škero. Očekujete li da će slično tumačenje biti traženo i o kredibilitetu Zorane Mihajlović, Ivana Tasovca ili Bratislava Gašića kojima je izrečena ista mera?

Naravno da ne očekujem, jer su te informacije odavno javno dostupne, pa je logično da bi ih do sada već zainteresovale na način na koji ih je zainteresovala ista informacija o Vidi Petrović Škero.

autor: Sandra Petrušić

foto: www.nin.co.rs

Ceo tekst u novom broju NIN-a