Izmene tri zakona pred poslanicima
Narodna skupština se okuplja u sred leta da bi usvojila tri zakona. Svaki od njih je iz nekog razloga zanimjiv.
Izmene Zakona o policiji su neobične već po tome što se usvajaju iako je u proceduri donošenje novog Zakona o policiji (javna rasprava održana pre nekoliko meseci). Hitnost nekih normi se obrazlaže uspostavljanjem novih službi u Ministarstvu. Za druge hitnost leži u zahtevima javnosti da se ubrza angažovanje policije nakon što bude prijavljen nestanak maloletnika ("Tijanin zakon"). Budući član 14a je tipičan primer nejasne odredbe, iako verovatno i za njim postoji potreba. Tim se članom uređuje postupanje policije "kada indicije ili događaji ukazuju da bi moglo da dođe do povećanja rizika po stanje javne bezbednosti ... koji zahtevaju pripravnost policijskih službenika i angažovanje svih tehničkih sredstava i opreme na delu teritorije", a da pri tom nije proglašeno vanredno stanje. Ovlašćenja međutim nisu jasno određena - šta je to što bi u takvim okolnostima ministar mogao da naredi a šta ne.
Vlada je predložila i izmenu posebnog zakona o obnovi poplavljenih područja. Prošle godine, kada je poseban zakon donet, njegovo važenje je oročeno na godinu dana. Pošto se i dalje sprovode nabavke i vrše druge radnje na saniranju poplava, logično je što se produžava važenje zakona (sada do kraja godine). Međutim, kao što smo ukazali prošlog leta, i mnogo puta kasnije, principijelno je loše da se javne nabavke uređuju nekim "lex specialis"-om, ako već imamo sistemski zakon. Ako nešto u Zakonu o javnim nabavkama nije dobro uređeno ili neke situacije nisu obrađene, onda taj zakon treba menjati ili dopuniti. Odboru za finansije Narodne skupštine smo uputili niz predloga koji se odnose upravo na ovu materiju. Pri tom smo imali u vidu iskustvo praćenja sprovođenja nabavki koje je kontrolisala Kancelarija za pomoć i obnovu, ali i problematične slučajeve javnih nabavki koje su sprovođene po ZJN (naročito: ispumpavanje vode na kopu Tamnava - Lazarevac).
Najzad, u proceduri je novi zakon koji uređuje "konverziju" prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Nekoliko pokušaja da se ova stvar uredi su propadali, bilo zbog toga što ih je Ustavni sud (s pravom) oglasio neustavnim ili zbog toga što uslovi konverzije nisu bili stimulativni za korisnike zemljišta. Kakav god sada bude bio ishod "korišćenje građevinskog zemljišta" će ostati zabeleženo u pravnoj istoriji Srbije na prelazu milenijuma kao jedno od najznačajnijih izvora pravne nesigurnosti. U situaciji kada se u zavisnosti od mogućnosti da se promeni namena korišćenja zemljišta njegova vrednost razlikuje i nekoliko stotina puta, ova pravna nesigurnost je svakako bila i jedan od glavnih generatora korupcije.
