Otpuštanja po kvoti ili broj zaposlenih u skladu sa potrebama?
Mediji su o Predlogu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru izvestili uglavnom prenoseći saopštenje Vlade Srbije (http://goo.gl/GatprS) u kome se naglašavaju uštede. Iz retkih prikaza koji su otišli korak dalje (http://goo.gl/rLY5mj) stiče se utisak da se ponovo kreće s kraja - da je utvrđeno koliko treba uštedeti, da se na osnovu toga utvrđuje koliko zaposlenih može da ima koji sektor ili institucija, pa da u međuvremenu "svaki ministar, uz dogovor sa sindikatima iz svog resora i direktorima ustanova, mora da precizira novu sistematizaciju".
To bi, naravno bio pogrešan put, kakvim se krenulo sada važećim propisima o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji. Ovaj zakon, srećom, predviđa znatno složeniji mehanizam - niz načela (odgovorno fiskalno upravljanje, racionalnost, funkcionalnost i efikasnost), na osnovu kojih se utvrđuje maksimalan broj zaposlenih, te analizu stvarnih potreba organa i institucija.
Propisano je, naime, da se predlozi o maksimalnom broju zaposlenih zasnivaju na "analizi zakonodavnog i strateškog okvira koji je utvrđen za delovanje određene javne službe, odnosno oblasti javne politike u delokrugu organa; funkcija, unutrašnjeg uređenja, podataka o kadrovskim i finansijskim resursima organizacionih oblika u delokrugu organa; mreža ustanova u delokrugu organa i zadovoljenja potreba korisnika javnih usluga, kao i obavezi zapošljavanja osoba sa invaliditetom".
S obzirom da Predlog zakona predviđa da će maksimalni broj za 2015. godinu biti utvrđen 30 dana po stupanju zakona na snagu, treba verovati da su analize na osnovu kojih će se utvrđivati potrebe organa i institucije urađene u prethodnih godinu dana i da će biti objavljene u skladu sa odredbama zakona koje predviđaju javnost podataka.
Tim odredbama predviđeno je da su organi nadležni za donošenje odluke o maksimalnom broju zaposlenih "dužni da svoje odluke učine dostupnim javnosti objavljivanjem na svojoj veb prezentaciji". Ptredviđeno je ono što je i do sada bila obaveza (bilo u skladu sa propisima o broju zaposlenih ili po propisima o slobodnom pristupu informacijama, u okviru redovno ažuriranih informatora), ali se nije poštovalo - javnost podataka o broju zaposlenih i angažovanih, uz objavljivanje na veb prezentaciji.
Treba napomenuti da se i ovaj zakon, iako najavljen pre godinu i po dana donosi po hitnoj proceduri "zbog efikasnog sprovođenja reforme javne uprave, odnosno osnovnih elemenata strukturnih reformi javnog sektora i uspostavljanja dugoročne održivosti javnih finansija i stvaranja preduslova za održivi rast".
Ponovo je izostala i javna rasprava. Naime, kao "izjašnjavanje zainteresovanih strana" odnosno javna rasprava o zakonu označeno je to što je na njegovom tekstu radila radna grupa sastavljena od predstavnika ministarstava , Upravnog inspektorata, Narodne skupštine, Upravnog suda, Žalbene komisije Vlade, Službe za upravljanje kadrovima, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Republički sekretarijat za javne politike, Fiskalnog saveta i Stalne konferencije gradova i opština.
Inače, što se "racionalizacije" broja zaposlenih tiče, valja napomenuti da se ovaj zakon ne odnosi na zaposlene u javnim preduzećima, koja su prethodnih godina prva pominjana kada se govorilo o partijskom zapošljavanju. Na JP, da podsetimo, nisu primenjene ni odredbe važečeg Zakona o JP koje je trebalo da doprinesu profesionalizaciji i smanje politizaciju.
