Ispitivanje porekla imovine, strategije i poreznici
"Zakon o ispitivanju porekla imovine" mogao bi da bude paradigma strateškog planiranja u Srbiji. Naziv tog zakona i prve ideje su u Srbiji "u opticaju" već 15 godina. S vremena na vreme obećanja da će neki takav zakon biti donet mogu se čuti od visoko rangiranih političara. Vlasti se ponose strategijama i akcionim planovima koji su doneti radi reformi u raznim oblastima, a za "ispitivanje porekla imovine" očigledno su najznačajnije Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije (za period 2013-2018) i Strategija istraga finansijskog kriminala (za period 2015-2016). Međutim, ni jedan strateški dokument ne sadrži plan niti postavlja rokove za donošenje ovako važnog zakona. Ni u kojem slučaju se to ne bi moglo pripisati slučajnom propustu, jer strateški akti predviđaju i znatno manje bitne aktivnosti, poput održavanja obuka, izmena pravilnika i internih akata.
Propusti u strateškom planiranju, čak i kada su krupni, mogu se rešiti. Ako postojeće zakonske mere nisu bile dovoljne da se ostvari neki cilj, ako za to nisu bie dovoljne ni mere iz strategija i akcionih planova, oni se mogu dopuniti. Ali, da bi se to učinilo mora se znati šta je tačno problem sa postojećim merama.
Sudeći po najavama sadržine budućeg zakona (Vučić: "zakon koji će onemogućiti da ljudi primaju platu od 400.000 dinara, a prijavljuju 21.000 - minimalac, i onda država zbog toga ne može da ubire porez"), reč je o propisu koji prevashodno treba da spreči utaju poreza. S druge strane, prema izjavi direktorke Poreske uprave, ova institucija "do sada nije dobila poziv da učestvuje u izradi novog zakona o poreklu imovine". Ona u razgovoru sa novinarima "Politike" nije želela da komentariše koliko ima svrhe donositi takav zakon ako sličan, o unakrsnoj proceni imovine i zarada, već postoji.
Inače, u istom tekstu se može pročitati da je PU dodatno ispitala "više od 500 poreskih obveznika koji nisu prijavili imovinu", da su podnete prekršajne prijave tamo gde su uočene nepravilnosti i da je za primenu zakona najvažnije da bude dovoljno stručnjaka. Za pripremu budućeg zakona biće bitno nadograditi ove odgovore - zbog čega nije bilo više provera, da li ima dovoljno stručnjaka da ih bude više u budućnosti i šta bi moglo doprineti da provere donesu veće efekte.
Bivši rukovodilac PU u anonimnoj izjavi kaže da razlike između unakrsne provere i "ispitivanja porekla imovine" nema, sumnja u to da će EU dopustiti retroaktivnost zakona, ističe da nije bilo volje da se zakon primeni, da je prema najvećim dužnicima oprošten veliki poreski dug zbog zastarelosti i da se pre desetak godina, kada je krenula primena pravila o unakrsnoj proveri "troje ljudi, koji su to shvatili ozbiljno" samo javilo PU da bi platili porez zbog velikih razlika između imovine i prihoda.
Pored uobičajenog zaključka da je primena zakona znatno bolji odgovor na probleme od promene normi, očigledno je da "Zakon o ispitivanju porekla imovine" može imati smisla jedino ako iskorači iz okvira postojećih poreskih propisa i njihovih ograničenja (predmet provera, priroda obaveza). Pri tom treba da se uzme u obzir da poreski propisi nisu jedini koji uređuju ovu materiju, već da postoje i pravila koja se odnose na javne funkcionere i za osumnjičene za vršenje teških krivičnih dela, a da je antikorupcijskom strategijom već predveđena i kriminalizacija "nezakonitog bogaćenja" iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije.
