Milijarde, milioni, hiljade
Nakon najava projekta vrednog nekoliko milijardi evra, objavljenih podataka prilikom potpisivanja ugovora o tome da će ulaganje stranog partnera biti 300 miliona evra (od čega je polovina zajam), juče je stigla vest o uplati 22 hiljade evra (2,64 miliona dinara) osnivačkog kapitala. Na osnovu te uplate je kompanija "Belgrejd voterfront kepital investments" iz UAE stekla 68% vlasništva u zajedničkom preduzeću Beograd na vodi d.o.o.
Za razliku od slučaja od pre nekoliko meseci, ova vest nije sama za sebe razlog za zabrinutost, mada veoma čudi da se predstavnici preduzeća i drugi promoteri ovog projekta nisu oglasili u javnosti da to i objasne. Naime, radi se o tome da je osnivački kapital preduzeća "BG na vodi" i inače bio veoma mali (svega milion dinara), pa 22 hiljade evra uloga zaista predstavlja osnov za sticanje "ciljanih" 68% udela. Drugim rečima, nije problem ako minimalnim ulaganjem privatni partner stiče dve trećine vlasništva u preduzeću koje ni samo nema imovinu. Problem nastaje ako su vrednosti budućih davanja, koristi i rizika neadekvatno utvrđene u samom ugovoru. Odgovor na to pitanje će ostati nepoznat jer nije primenjena procedura nadmetanja za izbor privatnog partnera iz Zakona o javno-privatnom partnerstvu. Naravno, kao i kod svakog ugovora, problem može da se javi i u realizaciji - ako jedna od strana ne ispuni svoj deo pogodbe.
I pored brojnih najava o čemu smo već pisali na ovom mestu, ugovor još nije objavljen. Pre zaključivanja ugovora najavljivano je da će on biti objavljen istog dana kada bude potpisan. Prilikom potpisivanja je najavljeno da će biti objavljen kada ga odobri Komisija za zaštitu konkurencije. Kada je i to odobrenje stiglo, onda je objavljivanje vezano za odobrenje Komisije za kontrolu državne pomoći. Inače, ni jedna od ove dve komisije nije imala ovlašćenje da menja ugovorne odredbe.
U međuvremenu je Komisija za kontrolu državne pomoći rešila ovaj predmet zaključivši da se "ugovor ne odnosi na državnu pomoć". Inače, rešenje Komisije sadrži niz zanimljivih procena i ocena - "da je uobičajeni rang u udelu vrednosti lokacije u bruto razvojnoj vrednosti projekta između 15% i 25%" zbog čega je 32% koje Srbija dobija u zajedničkom ulaganju "realan iznos", da je "projekat izrazito nelikvidan, odnosno da je mogućnost utrženja Projekta na otvorenom tržištu zanemarljiva" i da se "prilikom zaključenja ugovora Republika Srbija ponašala kao privatni investitor, realno i racionalno".
Ugovor je tako bez pompe "stupio na snagu", ali još uvek nije objavljen na stranici "ekonomski ugovori i sporazumi" sajta Vlade Srbije.
