Podaci o raspolaganju javnom imovinom
Normalno bi bilo da svi podaci o javnoj imovini i njenim korisnicima budu dostupni, i to unapred, pre nego što ih bilo ko zatraži. U Srbiji to nije slučaj. Štaviše, sudeći po nalazima državnih revizora, čak ni evidencija javne imovine nije potpuna. Da stvar bude još lošija, jedno od državnih preduzeća, DIPOS, koje raspolaže vrednim nepokretnostima, ne postupa po zahtevima za pristup informacijama i obavezujućim rešenjima Poverenika (po zahtevu Mreže za restituciju).
Odustvo preciznih informacija o imovini i skrivanje podataka o raspolaganju njom je jedan od razloga zbog kojeg je dobro što nije stupio na snagu poseban zakon koji je trebalo da sadašnjim korisnicima omogući otkup tih nepokretnosti, umesto da se to učini kroz javno nadmetanje, kao što nalažu opšta pravila o raspolaganju javnom svojinom.
I inače, svako skrivanje informacija često ukazuje na želju da se skriju neke nezakonitosti u radu ili makar nemar. U raspolaganju državnim nepokretnostima tokom proteklih godina, čak i kada je sve bilo "po zakonu", bilo je dosta štetnih poteza. Tako se iz godine u godinu smanjivao državni fond stanova za službenu upotrebu, time što je trenutnim korisnicima bila data mogućnost da ih otkupe po ceni koja je bitno povoljnija od tržišne.
