Snimci i odjeci
Dve i po godine nakon što su se u medijima pojavile informacije o susretima Ivice Dačića i njegovih saradnika sa Radoslavom Radulovićem, poznatijim kao Miša Banana, objavljen je i snimak, bez tona, sa nekoliko sastanaka.
Povodom objavljivanja snimka oglasili su se sam Dačić, Aleksandar Vučić, koji je Dačića (ponovo) izabrao za koalicionog partnera nakon što je afera otkrivena 2013. godine i Bojan Pajtić, lider Demokratske stranke koju je Dačić i sada (indirektno) i 2013. (direktno) optuživao da stoji iza pokušaja njegovog kompromitovanja i ucenjivanja.
Još uvek ništa nije rekao ili saopštio tužilac za organizovani kriminal. Zašto bi Miljko Radosavljević trebalo da se oglasi? Postoje najmanje dva razloga. Od svih osoba sa snimaka, koje su se viđale sa Radulovićem (u međuvremenu osuđenim na 11 i po godina zatvora zbog šverca kokaina), samo je Branko Lazarević, nekadašnji Dačićev šef kabineta optužen za odavanje poverljivih informacija švercerima. Pre dve i po godine Radosavljević je izjavio da je "od policije zatraženo da preduzme sve radnje i mere iz svoje nadležnosti kako bi se razjasnila priroda i karakter tih komunikacija (sa Radulovićem), a pre svega utvrdilo da li je tom prilikom došlo do odavanja podataka koji su službena tajna". Javnost bi trebalo da zna da li je istraga okončana ili ne. Ako je ta istraga okončana, onda je trebalo i javnost da bude obaveštena o jednoj od dve stvari - ili da je pokrenut postupak protiv Dačića i/ili drugih ljudi koji su bili u kontaktu sa Radulovićem, ili da rezultati istrage ne daju osnova za njihovu krivičnu odgovornost. Ovako, niti su eventualni krivci kažnjeni, niti je otklonjena mogućnost ucenjivanja nosilaca javnih funkcija kompomitujućim materijalom.
S druge strane, u javnosti su se pojavili snimci za koje je tužilac u februaru 2013. izjavio da se "radi o materijalu koji su sudu dostavili Bezbednosno informativna agencija (BIA) i UKP, a koji je prikupljen po naredbi istražnog sudije za primenu mera tajnog nadzora i komunikacija" i da se nalazi "u sudskim spisima i korišćen je u do sada sprovedenim istragama a koristi se i u istragama koje su u toku". Nesporan je interes medija da takve snimke objave kada do njih dođu i njima se to ne može zameriti. Međutim, još jednom se valja podsetiti da je jedna od najmarkantnijih zamerki u izveštaju Evropske komisije bilo upravo tzv. "curenje" informacija o istragama. "Curenje informacija" je bilo često pominjano i prilikom smena svih načelnika policijskih uprava (koje na kraju nisu obrazložene). Objavljeni materijal je očito morao biti deo dokumentacije iz istrage, tako da je, bez obzira na druga pitanja, nužno otvoriti i i pitanje odgovornosti za neodgovarajuću zaštitu podataka iz tog postupka.
Posebno je zanimljiva i izjava premijera da će se ovim slučajem baviti za nekoliko dana, kada se vrati iz Nemačke u Srbiju. Nesporno je da Vučić može imati razloga da se bavi eventualnim političkim konsekvencama ovog događaja, i ostaje da se nadamo da je upravo na to i mislio. I da, s druge strene, povratak premijera nije ono što u ovom slučaju čeka javni tužilac da bi se oglasio.
