Lobiranje i ocrnjavanje
Premijer Vučić je "suptilno" upozorio na lobiste "u srodstvu sa članom vlade" koji su navodno pokušali da iznude novac od Vlade i koji navodno stoje iza pisma američkih kongresmena (http://goo.gl/cZi9gy) u kojem se iznose optužbe da njegov brat i i prijatelji Nikola Petrović i Zoran Korać, imaju odlučujući uticaj u oblastima energetike, komunikacija, infrastrukture i svim većim poslovima u Srbiji.
Zanimljivo je inače da je ovo pismo uglavnom bilo potpuno nepoznato građanima Srbije u doba te Vučićeve izjave, jer gotovo niko od medija nije o tome izveštavao. Šta god da je istina u vezi sa tim pismom i njegovim sastavljačima, tu postoje makar dve nepomenute stvari:
Ako neka zemlja želi da se bori protiv korupcije, prvo treba da otkloni motive da do nje dođe, kad god je to moguće. Na primer, ako je u najavi donošenje propisa koji će omogućiti proizvođačima "ekološke" električne energije da je prodaju po garantovanim cenama, višim od cene za klasičan kilovat, pri čemu je količina kilovata koji će se otkupiti ograničena, onda je svakome jasno da postoji snažan motiv za korupciju na takvom poslu. Kad se već ulazi u takve aranžmane, bilo da se to čini zbog preuzete obaveze proizvodnje struje iz čistih izvora, ili zbog staranja za životnu sredinu, onda potencijalno nezakonito nadmetanje za dobijanje posla treba zameniti legalnim (ko zatraži najmanje podsticaje dobija posao).
A kad već pričamo o ekologiji i energiji, da podsetimo da Srbija, s jedne strane, subvencioniše proizvodnju iz čistih izvora, a sa druge strane otežava postzanje kvota za količinu takve energije tako što finansira izgradnju novih termoelektrana (npr. aktuelni aranžman sa Kinom za "Kostolac")!
A šta reći o netransparentnom lobiranju? Donošenje Zakona o lobiranju je bilo predviđeno starom antikorupcijskom strategijom (za 2008. godinu), pa onda novom (za 2014). Još uvek nije objavljen ni nacrt ovog zakona.
