Presuda zbog nedostavljanja podataka o zapošljavanju u javnom sektoru

Upravni sud doneo je 17. septembra presudu, "u ime naroda", u korist novinara Danasa Bojana Cvejića, koji je marta ove godine tužio Vladu Srbije zbog nedostavljanja podataka o broju novozaposlenih u javnom sektoru i naložila vladinoj Komisiji za odobravanje zapošljavanja da u roku od 15 dana odluči po novinarskom zahtevu, navodi se u presudi koja je dostavljena Cvejiću.

On je 17. marta podneo Upravnom sudu tužbu protiv Vlade Srbije zbog toga što ni pet meseci nakon slanja prvog zahteva nisu dobijeni odgovori o tome koliko je zaposleno novih radnika u javnim službama nakon donošenja odluke kojom se zabranjuje novo zapošljavanje do 2016. godine. Vladi Srbije, odnosno njenoj Komisiji za davanje saglasnosti za nova zapošljavanja, prvi zahtev za pristup informacijama od javnog značaja novinar Danasa dostavio je 22. oktobra 2014. godine, a još jedan zahtev identične sadržine prosleđen je 10. februara 2015. godine. Odgovor, međutim, nije stigao ni na jedan zahtev. Kako se navodi u presudi suda, imajući u vidu da su podneta dva zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Upravni sud je razdvojio to u dva predmeta, a odluku za sada doneo o prvom podnetom zahtevu, objavio je list Danas.

Čestitamo Bojanu Cvejiću na upornoj borbi za transparentnost, za pravnu državu i vladavinu zakona.

Inače, u samom predmetu je sa pravne strane zanimljivo pitanje razloga na koji se Vladina komisija pozivala kod odbijanja da postupi po zahtevu. U odgovoru po tužbi Komisija je navela da  nije postupila po zahtevu jer ona "nije aktivno legitimisan organ javne vlasti u skladu sa Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja", i jer se određena pitanja ne odnose na delokrug Komisije. 

Vladine komisije, kao radna tela, ne smatraju se organima vlasti. Šta je posledica toga? Svakako posledica nije da ne postoji dužnost da se postupa po zahtevu ili da se ignoriše, već upravo suprotno - dužnost Vlade da odgovori na zahtev koji je upućen njenoj komisiji. I sama komisija je trebalo da zahtev prosledi generalnom sekretaru Vlade, čim je stigao.

Cvejić je, inače, podatke o novozaposlenima, uprkos zabrani, pokušao najpre da dobije od nadležnog Ministarstva finansija, a kako je odgovor izostao, obratio se Povereniku za informacije od javnog značaja, koji je zbog toga izrekao dve novčane kazne - od 20.000 i 180.000 dinara. Ministarstvo je kazne platilo bez pogovora, naravno, iz državne kase, a na ponovljeni zahtev novinara da dostavi broj novozaposlenih, odgovorilo je da te podatke - nema. Novinar je upućen da se obrati Vladi Srbije.

Pošto na isto pitanje, dva puta postavljeno, Vlada nije odgovorila, a imajući u vidu da poverenik Rodoljub Šabić nema ovlašćenja da reaguje u slučaju kada se žalba uputi protiv te institucije, jedini pravni put koji je preostao bilo je podnošenje tužbe za "ćutanje uprave" Upravnom sudu.

Vlada Srbije je početkom decembra 2013. donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kojim se predviđa da je do 31. decembra 2015. u primeni zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Predviđeni su ujedno i izuzeci od zabrane koji su mogući samo uz saglasnost posebno formiranog i privremenog tela Vlade Srbije - Komisije za davanje saglasnosti za nova zapošljavanja i dodatna radna angažovanja kod korisnika javnih sredstava. Doneta je i posebna uredba kojom se reguliše kako se traži saglasnost za nova zapošljavanja pored zabrane, a kojom je propisana i obaveza objavljivanja zaključaka o davanju saglasnosti na internet stranici Vlade Srbije, što nije bilo poštovano.

Zbog ćutanja Vlade, novinar Danas je krenuo "peške" od ministarstva do ministarstva i došao do do podatka da je samo tokom prošle godine vladina Komisija dala najmanje 13.500 odobrenja za nova zapošljavanja u javnom sektoru uprkos važećoj zabrani - 7.218 na neodređeno i određeno i 6.212 po ugovorima. Najviše odobrenja u 2014. beleži se u Ministarstvu unutrašnjih poslova - čak 2.960 i Ministarstvu zdravlja koje je "zaposlilo" 2.104 osobe.