Zabrana zapošljavanja nije ni postojala
Od decembra 2014. do juna ove godine broj zaposlenih u javnom sektoru, koji podrazumeva opštu državu i javna preduzeća, smanjen je za više od 7.200, pokazuju procene Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. S druge strane, Vlada Srbije je u poslednjih 20 meseci (od januara 2014. do septembra ove godine) dala saglasnost za gotovo 9.000 radnih mesta u javnom sektoru, uprkos zabrani zapošljavanja koja je na snazi do 31. decembra ove godine, piše list Danas pod naslovom "Ministarstvo: Javni sektor smanjen za 7.000 ljudi".
Podatak o broju izdatih saglasnosti Danas je dobio nakon godinu dana čekanja i tek nakon presude Upravnog suda, na osnovu tužbe novinara lista, prema kojoj je vladinoj Komisiji za odobravanje zapošljavanja naloženo da u roku od 15 dana dostavi tražene informacije. Pravilo, inače, propisuje da je Vladina komisija mogla da odobri zapošljavanje jedne osobe samo ukoliko pet ljudi ode iz javnog sektora, te je na osnovu toga trebalo da broj zaposlenih u istom periodu bude smanjen za 45.000. To, međutim, ne potvrđuje nijedan podatak za sada. Takođe, Komisija je bila dužna da zaključke o davanju saglasnosti objavljuje mesečno na sajtu Vlade Srbije, što nije činila.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave tvrde za Danas da broj od skoro 9.000 za koliko je vladina Komisija dala saglasnosti nisu sve i novozaposleni u javnom sektoru. Kako napominju, barem u njihovom resoru, u to se računaju i produžeci ugovora na određeno, kao i potpisivanje ugovora na neodređeno onih koji su prethodno radili na određeno vreme.
Komentarišući ovaj broj, predstavnica vladajuće koalicije i poslanica SPS Dijana Vukomanović ističe za Danas da potrebu za novozaposlenim kadrovima diktira modernizacija 21. veka. "Ljudski resursi se stalno obnavljaju. Cifra koja se pominje ne bi trebalo da se posmatra kao masa prekobrojnih, već kao kadrovi koji su bili potrebni zbog novih veština i znanja. Zaista niko ne može uvesti embargo na zapošljavanje, jer to bi bilo kontraproduktivno i oslabilo bi kapacitete našeg javnog sektora u procesu harmonizacije sa standardima Evropske unije", napominje Vukomanovićeva, koja je jedna od retkih iz vladajuće većine koja je prethodnih dana odgovorila na pitanje koliko je zaista realno bilo da vlada "zaposli" 9.000 uprkos zabrani.
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić navodi da takozvana "zabrana zapošljavanja", makar kad je reč o stalno zaposlenima, u stvari nikada nije ni postojala. Prema njegovim rečima, propisano je da će za zapošljavanje na radnim mestima koja su obuhvaćena već ranije odobrenim sistematizacijama radnih mesta, sada biti podvrgnuta još jednom odobrenju, za koje pritom nisu propisani jasni kriterijumi.
"Dakle, problem se ne rešava tamo gde je i nastao - u tome što su procene broja, strukture i kvalifikacije zaposlenih u sistematizacijama neadekvatne, a takve su zato što se usvajaju bez dobrih analiza i provera. Umesto da se popravi taj postojeći mehanizam kontrole, uvodi se novi. Kad je reč o privremeno angažovanim licima zbog povećanog obima posla, postavljeno ograničenje od deset odsto (u odnosu na stalno zaposlene) je naročito apsurdno i najbolje ilustruje potpunu nemoć nadležnih ministarstava da ostvare kontrolu potreba za zapošljavanjem", napominje Nenadić.
Istovremeno kada je Danas objavio podatak o broju saglasnosti uprkos zabrani zapošljavanja, mediji su objavili i da su ministarstva izračunala i došla do brojke da postoji višak od 9.000, isto koliko je radnih mesta i odobreno u poslednjih 20 meseci. Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata, koja okuplja veliki broj zaposlenih u javnom sektoru, kaže za Danas da ovaj sindikat podržava sve politike zapošljavanja, jer "negde imamo višak, negde manjak", a samim tim i potrebu za novim radnicima.
"Imamo paradoksalnu situaciju u zemlji. Na primer, u prosveti postoji višak od 5.000, dok ujedno postoji i potreba za 13.000 radnika. Tako je i u zdravstvu i drugim oblastima. Dakle, problem je preraspodela u javnom sektoru. Inače, poredeći sa zemljama u okruženju, ali i razvijenim zemljama EU, javni sektor u Srbiji je dosta mali", ocenjuje Cvetanović.
Autor: Bojan Cvejić
