Gradonačelnik, kompost, ćutanje i razjašnjavanje

U najnovjijoj priči KRIK-a o gradonačelniku Beograda, njegovim firmama i poslovima, neke stvari još nisu razjašnjene. Osnovno pitanje sa stanovišta javnog interesa jeste da li je postupak za poništaj ugovora nakon privatizacije koja nije bila zakonita uopšte okončan i da li je došlo do uknjižbe vlasništva na državu Srbiju. Umesto da se državni pravobranilac o ovom pitanju izjasni nakon objavljivanja prvih novinskih napisa, u Srbiji je čak i ime nosioca ove funkcije široj javnosti nepoznato, a poslednja medijska objava je stara pola godine.

Sa stanovišta formalnog poštovanja propisa bitno je da li je Siniša Mali, nakon što je postao javni funkcioner u 2013. godini prijavio vlasništvo u off shore kompanijama (ili položaj direktora), i da li je na drugi način postupio u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Još uvek nije jasno kako treba u tom pogledu tumačiti navode Agencije da su neki postupci pokrenuti još i pre objavljivanja KRIK-ovih priča.

Naravno, suštinski je bitno razjasniti mehanizme funkcionisanja privatizacije u Srbiji tokom prethodnih godina. Upravo to je bilo jedno od obećanja iz programa Vlade (2012). U stvarnosti, građani nisu dobili odgovore ni tamo gde su eksplicitno obećani – za 24 slučaja Saveta za borbu protiv korupcije, od kojih se mnogi odnose na privatizaciju.