Pantoflaža

Slučaj „24 stana“, šta god da se na kraju utvrdi, jasno govori o značaju jednog preventivnog antikorupcijskog mehanizma. Trenutno, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije sadrži odredbu prema kojoj funkcioner, dve godine nakon prestanka funkcije ne može bez saglasnosti Agencije da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vršio.

Takvo pravilo nismo imali na snazi pre 1. januara 2010. Usled toga, na primer, Siniša Mali, kao nekadašnji funkcioner Agencije za privatizaciju, nije bio u obavezi da traži ničije odobrenje pre nego što je našao posao u firmi koja je učestvovala u postupku privatizacije. I to ne bilo kojem, već u postupku u kojem je on bio predsednik tenderske komisije. 

Sada se radi novi Zakon o Agenciji i jedna od stvari o kojoj treba razmišljati jeste i uređivanje ovih pitanja. Šta god bude pisalo u tom zakonu, ne treba, međutim, gajiti iluzije da problem može biti u potpunosti rešen bilo kojom normom.

A kad je reč o konkretnom slučaju, odsustvo pravila o pantuflaži pre 2010, ne znači da nema odgovornosti. Tu odgovornost će, međutim, biti teže utvrditi. U situaciji kada nije bilo zabranjeno ni poslovanje sa bivšim subjekom privatizacije, niti je postojala obaveza prijavljivanja imovine bivših državnih funkcionera i službenika, mogla bi se utvrđivati eventualna krivična odgovornost, ali bi tužilac morao da utvrdi kršenje pravila (u postupku privatizacije) i potonje sticanje imovinske koristi, a zatim i uzročno – posledičnu vezu među njima.