Propuštene prilike za ispitivanje ustavnosti zakona

U saopštenju na zvaničnom sajtu predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, prvo poručuje da je u skupštinskoj raspravi pre usvajanja Zakona o ozakonjenju objekata glavna tema bilo da li će biti srušene nelegalne vikendice njegovih sinova. Ne kaže, ali nagoveštava da je to bio pritisak na njega na potvrdi zakon. Zatim kaže da je svestan kako stotine hiljada građana očekuju ozakonjenje objekata, pa da se „zbog kratkoće vremena“ odlučio da „procenu i odluku o ustavnosti Zakona prepusti Ustavnom sudu, ukoliko se pred njim nađu zahtevi za ocenu ustavnosti.“ U ostatku pisma ministarki Mihajlović i predsednici Narodne skupštine obrazlaže sumnje u ustavnost više odredaba.

Predsednik Republike ne mora da potpiše nijedan zakon i nije vezan unapred propisanim razlozima. Teško je zamisliti jači opravdani razlog za nepotpisivanje zakona od uverenja da je reč o neustavnom aktu. Eventualno naknadno oglašavanje neustavnosti zakona koji se odnosi na imovinu velike vrednosti stvorilo bi daleko veće probleme od toga da ljudi koji su čekali na legalizaciju deceniju ili duže sačekaju još koji mesec na razrešenje stvari.

Naravno, pravo vreme za upoznavanje Vlade i Skupštine sa sumnjama u nezakonitost bilo je pre usvajanja akta. Pre nego što je predsednik ukazom proglasio zakon, zahtev Ustavnom sudu je mogla da podnese jedna trećina narodnih poslanika. Tada bi Ustavni sud morao da odluči u roku od sedam dana. Nakon proglašenja to pravo pripada svakom državnom organu (uključujući i predsednika), svakom organu lokalne samouprave ili najmanje 25 narodnih poslanika. Ali, više nema roka za odlučivanje.