Šta govori pismo tri direktora?
U boljoj varijanti pismo tri direktora tzv. namenskih preduzeća ("Trajal" iz Kruševca, "Milan Blagojević" iz Lučana i "Namenska" iz Trstenika) bilo bi deo kampanje aktuelnog ministra za ostanak na tom položaju, ili nekog drugog političkog pregrupisavanja, što bi se makar moglo razumeti, ako ne i opravdati. U lošijoj varijanti, to pismo bi bila ilustracija da donošenje odluka o javnoj imovini u Srbiji zavisi isključivo od pojedinaca a ne od propisa i utvrđenih planova, gde svako ima jasno utvrđene nadležnosti i zaduženja.
Kako, naime, drugačije tumačiti tvrdnju da „će se Gašićev odlazak odraziti na život zaposlenih i njihovih porodica, a samim tim i na Vojsku Srbije“? Ne bi bilo dobro da su direktori tri firme u državnom vlasništvu deo bilo čije političke kampanje, ali je razlog za mnogo veću brigu ako je to što govore istina – da opstanak fabrika i bezbednost zemlje zavise od jednog čoveka. Konkretnije, direktor „Trajala“ pripisuje aktuelnom ministru u zaslugu to što im je „vraćen status redovnog snabdevača Vojske Srbije“, i sve to u zemlji u kojoj su javne nabavke, čak i one koje se sprovode u sektoru odbrane i bezbednosti, uređene zakonom. Ni taj zakon ni podzakonski akti ne poznaju volju ministra odbrane kao isključivi faktor odlučivanja o snabdevačima. Direktor i predsednik sindikata „Milana Blagojevića“ hvale entuzijazam ministra i ističu da se „posebno angažovao na rešavanju problema konverzije dugovarnja privrednih društava, na novim investicijama i uvođenju novih tehnologija“. I iz „Namenske“ su zadovoljni time što ih je ministar posetom podržao „na sprovođenju mera revitalizacije i finansijske konsolidacije“. I ovde se čini da bi neke od pomenutih stvari trebalo da mogu da se reše i bez angažovanja čelnika ministarstva.
Kako god bilo, ovo pismo nas podseća da razmatranje rezultata rada ministara, i poređenje onog što su ministarstva ostvarila u poređenju sa planovima, treba da bude redovna stvar. Nasuprot tome, ne samo da nemamo redovno razmatranje učinka i odgovornost u slučaju loših rezultata, već te odgovornosti nema ni nakon kršenja izričitih zakonskih normi.
